finansije
NOVAC I DUŽNIČKO ROPSTVO
102
U poslednje vreme mnogo se priča o
finansijskim krizama, bankrotu, dugovima,
pozajmicama, kreditima. Sve ovo ima
jednu zajedničku tačku oko koje se sve
vrti, a to je novac. Siriza (Syriza) kao levica
Grčke i Premijer Aleksis Cipras mnogima su
ulivali nadu da će, ako uspeju da se odupru
kapitalizmu, postati otpor, budućnost i spas
svakog običnog čoveka u Evropi koji se u
ratu protiv raznih kredita bori kao Don Kihot
s vetrenjačama. U trenutku pisanja ovog
teksta, čini se da prihvatanjem predloga o
merama štednje međunarodnih kreditora
i novim zaduživanjem, Grčka ipak neće biti
kolevka otpora čemu su se mnogi nadali. A
kroz istoriju i sadašnjost novca, u ovaj tekst
uputili smo se bez ekonomskog stručnjaka.
NEKAD I SAD
Nekada, Antička Grčka, kolevka zapadne civilizacije, zaslužna je za
mnoga otkrića na poljima matematike, filozofije, literature, biolo-
gije, astronomije, arhitekture... Kolevka demokratije i slobode go-
vora, a danas od svega navedenog samo se pominje izraz „dužan
kao Grčka“.
Novac se smatra za ekonomsko dobro koje služi u razmeni materi-
jalnih dobara i usluga između učesnika u robnom prometu. Nastao
je kao potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje. U
prošlosti, ulogu novca su imali stoka, razne vrste metala pa sve do
današnjeg papirnog novca. Razvoj novca direktno je vezan za ra-
zvoj robne proizvodnje. Na početku je postojalo menjanje ili tram-
pa, ali čini se da se danas sve više vraća u obliku modernog naziva
„kompenzacija“. U jednom trenutku razmene pojavila se roba koju
su svi prihvatali, tj. novac. Da li je to zaklomplikovalo stvari ili olak-
šalo? Svi radimo za novac. Pretpostavka je i da svi volimo novac
iako postoji izreka od davnina „novac je proklet“.
Ipak, izgleda da se, naročito u današnje vreme, sve svodi na to da
li imaš ili nemaš novac. Ako nemaš, zadužuješ se zato što ne možeš
ni da funkcionišeš bez njega. Zaduživanja, kažu neki, postoje pa-
metna i ona druga - gde kada nemaš da vratiš dug ulaziš u duž-
ničko ropstvo. Prejaka reč ili ne? Pošto su sve ovo opšte poznate
činjenice, novac je postao sigurnost, mnogo novca – drugi stalež,
previše novca – opasnost od onih koji ga nemaju. Ustvari, niko ni-
kada ne kaže previše, zato što ljudi koji ga imaju mnogo, kažu da
ga nikada nije previše. Koliko je uticao i utiče na društvo, može se
videti samo preko raznih izreka koje su nastajale iz pretpostavljam
iskustava, poput „Novac kvari ljude“ i „Ništa gore od sudbe imati
pa nemati“. Ali postoji još jedna, „pozajmi onoliko koliko možeš da
oprostiš“.
Kada se radi o državama, očigledno se na to ne odnosi ova posled-
nja umotvorina. One pozajmljuju iz drugih razloga. A kada nemaš
da vratiš, pozajme ti još, a posle toga... Za vreme rasprave o grčkom
dugu u Evropskom parlamentu u Strazburu, palo je mnogo teških
reči od strane šefa Evropske narodne partije Manfred Vebera.
Premijer Grčke Cipras je u svom govoru pominjao traženje rešenja,
da bi se doprelo do svetlosti na kraju tunela, da je kriza u Grčkoj
još jedan od dokaza da Evropa ne zna sama da reši svoju dužničku
krizu, kao i to da novac od kredita uopšte nije došao do naroda
Grčke već je služio za spas stranih banaka u njegovoj zemlji. Iako
je dobio gromoglasan aplauz, Veber mu je poručio da je okružen
pogrešnim prijateljima, aludirajući na deo parlamenta koji je podr-
žavao Ciprasa. Veber ga je nazvao i lažovom, zato što nevraćanjem
duga neće na gubitku biti banke već zaposleni u zemljama od kojih
je Grčka dobila kredit, a nema da ga vrati. Cipras je, između osta-
log, odgovorio da je još Sofokle u “Antigoni” govorio da je pravda
za čoveka iznad svih zakona. Međutim, osim aplauza, ovim ništa
nije dobio. Čak posle tolike borbe, pristao je u roku od jednog dana
na sve uslove kreditora. Tresla se gora...
Međutim, interesantno je to da su Nemci odmah odbacili predlog
da se deo duga Grčkoj oprosti. Zašto je interesantno baš to pro-
tivljenje Nemačke za otpis duga? Dojče vele je septembra 2012.
godine preneo vest o izložbi pod nazivom „Istorija dužničkih kriza“
koja se održavala u Frankfurtu, a jedan od sagovornika i organi-
zatora bio je Jirgen Kajzer iz Saveza koji se zalaže da se oproste
≡
Autor teksta: Stevan Jovičić
nansije
Industrija 57 / avgust 2015.
Da li se Grčka vraća na Drahmu?
