energetika
PRILOG DISKUSIJI O OBEZBEĐENJU
ENERGETSKE STABILNOSTI SRBIJE
Industrija 57 / avgust 2015.
92
ENERGETSKA STABILNOST
KAO STRATEŠKO PITANJE
U uskomešanom svetu u kome nije jasno kako će se nacije izbo-
riti sa izazovima poput terorizma i izbeglica, i gde zbog aktuelne
krize u Ukrajini atmosfera liči na onu iz doba hladnog rata, pitanje
energetske nezavisnosti bez sumnje izbija u prvi plan. To posebno
važi za zemlje poput Srbije, koje imaju ograničene mogućnosti
investiranja u energetsku infrastrukturu, a potpuno su zavisne od
uvoznog gasa. Jasno je da rešenja treba tražiti u diverzifikaciji izvo-
ra energenata, posebno gasa, ali planiranju realizacije ove ideje
treba prići pre svega kao stručnom i ekonomskom pitanju, a ne
samo kao delu aktuelne politike. Pokušaću da sagledam trenutnu
situaciju Srbije u ovoj oblasti i prioritetne pravce delovanja.
„JUŽNI TOK“
Gasovod „Južni tok“, projekat iniciran od strane Rusije, koji je tre-
balo da realizuje kompanija „Gazprom“ sa evropskim partnerima,
dočekan je s velikim očekivanjima u svim zemljama kroz koje je
trebalo da prođe.
S razlogom, jer trebalo je ne samo da obezbedi sigurnost snabde-
vanja i zadovolji rastuću potražnju za gasom u Centralnoj i Južnoj
Evropi, nego i da podrži privrede zemalja-učesnica, uključujući
Srbiju, otvaranjem novih radnih mesta i dohotkom od tranzita gasa.
Iako su sve pripreme obavljene i izgradnja gasovoda u Srbiji za-
početa, posle višemesečne kontroverzne diskusije sa Evropskom
Komisijom (EC), 1. decembra 2014. godine predsednik Rusije
Vladiir Putin objavio je odluku o definitivnom odustajanju Rusije
od projekta „Južni tok“ i njegovoj zameni projektom „Turski tok“.
Po tumačenjima analitičara, uzroci ovakve odluke su višestruki, a
pre svega insistiranje EC da se samo u ovom slučaju u praksi pri-
meni „treći energetski paket EU“, kao i smanjen rast potreba za
gasom zbog krize.
Ovim je Srbija dovedena u poziciju neizvesne energetske
budućnosti i, sem već uloženih sredstava, izgubila je:
• 1,7 milijardi evra – vrednost izgradnje kroz Srbiju;
• 1,5 milijardi evra – investicija;
• 300 miliona evra godišnje – prihod od takse.
„TURSKI TOK“ I ALTERNATIVE
U toku su finalni pregovori između Rusije i Turske, na stolu je ruski
predlog od 8. avgusta 2015. godine. I ovaj gasovod položen je ispod
Crnog Mora, ali završava na obali Turske, pa kopnom do granice sa
Grčkom. Za razliku od „Južnog toka“, „Gazprom“ ne učestvuje u
izgradnji pristupne mreže. Procenjeni troškovi izgradnje su 11,4
milijardi evra za sve 4 cevi, a za prvu liniju gasovoda 4,3 milijarde
evra. Prema prvim najavama, trebalo je da 1. faza bude operativna
već do kraja 2016. godine, a druga 2019. godine.
I pored obeshrabrivanja od strane EC, interesovanje za učešće iska-
zalo je više zemalja - Grčka, Makedonija i Srbija, zatim Slovačka,
Mađarska, Rumunija i Bugarska, kao i Iran, itd. Uporedo, Nemačka
i zemlje Evropske unije sa Rusijom uveliko spremaju proširenje
gasovoda „Severni tok“.
Istovremeno, SAD i EU podržavaju izgradnju Transjadranskog gaso-
voda (TAP), kao dela „Južnog gasnog koridora“ koji treba da dove-
de gas iz Azerbejdžana do Evrope. Ovaj gasovod je u izgradnji, ali
je planirani rok završetka više puta odlagan (trenutno po fazama
2021. i 2025. godina), i pitanje je koliko gasa bi dobio naš region.
Kao što se vidi, Evropska unija inistira na smanjenju zavisnosti od
ruskog gasa, ali istovremeno ne nudi realnu zamenu.
ULJNI ŠKRILJCI – DA LI SU ZA NAS?
Nekoliko resornih ministara je najavilo eksploataciju uljnih škrilja-
ca kod Aleksinca. Proizvodnja gasa „fracking“ metodom u SAD je
napravila revoluciju zbog povećanja proizvodnje i smanjenja cene
gasa, ali je zbog lošeg uticaja na životnu sredinu u Evropi izazvala
podele, čak je zabranjena u više zemalja.
Zato, iako solidne rezerve škriljaca u Srbiji deluju primamljivo,
smatram da treba biti vrlo obazriv.
Dovoljno je reći da se u svaku bušotinu pod visokimpritiskomubacuje
10 miliona litara vode sa 100 tona hemikalija, koje su otrovne i čak
radioaktivne, a freking kompanije nisu dužne ni da im objave sastav!
Razmatraju se aktuelne dileme Srbije na putu ka „održivoj energetskoj stabilnosti“, pre
svega obezbeđenju pouzdanog snabdevanja gasom. Navedeni su osnovni podaci o
gasovodima „Južni tok“ i „Turski tok“, kao i stav o dobijanju gasa iz uljnih škriljaca, iz
perspektive Srbije. Imajući u vidu specifičan položaj Srbije, kao kandidata za članstvo u
EU koji ima dobre odnose sa Rusijom, autor daje svoj pogled na bitne činjenice koje treba
da oblikuju strategiju i tekuće aktivnosti Srbije u ovoj oblasti.
≡
Autor: Branislav Dobrosavljević
ergetika
Uljni škriljci
