energetika
Industrija 57 / avgust 2015.
93
TRANZIT GASA KROZ UKRAJINU
Rusija je najavila da će zaustaviti tranzit gasa preko Ukrajine 2019.
godine, što treba shvatiti ozbiljno, imajući u vidu razvoj situacije u
Ukrajini i posebno u njenom energetskom sektoru.
Kao ilustracija: od strane pojedinih zapadnih zemalja i kompanija
najavljuju se ambiciozni planovi podrške ukrajinskom gorivno-
energetskom kompleksu (TEK), a to nije praćeno odgovarajućim
ugovorima i realizacijom. Čak i oni potpisani dokumenti, kao što je
Memorandum o saradnji između „Naftogasa Ukrajine“ i američke
kompanije „Frontera“, imaju uglavnom deklarativni karakter, što se
može zaključiti i iz nekih komentara iz službe američkog Stejt depar-
tmenta za međunarodna energetska pitanja. Drugi primer: tokom
pregovora američke kompanije „Chevron“ sa relevantnimukrajinskim
ministarstvima po pitanju ulaganja u ukrajinska nalazišta gasa iz uljnih
škriljaca, neophodne odluke dugo nisu donete, pa je u julu ove godine
menadžment kompanije prekinuo dalju saradnju.
Ipak, ključno je što se može predvideti da Ukrajina neće moći da iz-
dvoji minimum sredstava potrebnih za plaćanje punjenja skladišta od
18-19milijardi kubnihmetara gasa, što znači da nećemoći da obezbe-
di neometano snabdevanje Evrope gasom u zimskom periodu.
Upućeni procenjujuda je priličnomala verovatnoća daUkrajina dobije
ova sredstva od stranih donatora. Konkretno, direktor za energetsku
politiku Evropske komisije M. Vorsdorfer, ocenjujući rezultate investi-
cionih aktivnosti organizovanih od strane Vlade Ukrajine sredinom
jula ove godine u SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji, ocenila je da zapadni
investitori nisu pokazali interesovanje za preuzimanje ukrajinske
energetske imovine i da se nisu obavezali da ostvare neke značajnije
investicije u gorivno-energetski kompleks zemlje.
Podrška tranzitu gasa kroz Ukrajinu može dovesti do toga da
Mađarska, Bugarska i Srbija izgube značajan deo uvoznog gasa, dok bi
Slovačka izgubila do 100 miliona evra prihoda od tranzita gasa.
ŠTA DA ČINI SRBIJA U OVAKVOJ SITUACIJI?
U intervjuu („Politika“, 9. avgust. 2015.) generalni direktor JP
„Srbijagas“ Dušan Bajatović kao konkretnu meru za unapređenje
energetske sigurnosti zemlje navodi proširenje kapaciteta podze-
mnog skladišta gasa „Banatski Dvor“. Posle ove investicije, u sa-
radnji sa „Gazpromom“, skladište bi umesto sadašnjih 450 miliona
moglo da primi oko 1,2 milijarde kubika gasa - polovinu godišnje
potrošnje u Srbiji. Preduslov za to je povećan zahtev za skladište-
njem gasa, kao rezultat razvoja gasnog tržišta u Srbiji i povećanja
potrošnje gasa.
Ovo posebno dobija na značaju ako se ima u vidu opisana situacija
u kojoj Srbija još ne sagledava pouzdan alternativni pravac snab-
devanja u slučaju da se ostvari najavljena obustava isporuka ru-
skog gasa preko Ukrajine 2019. godine. Po potrebi će se rezervisati
i dodatna skladišta u Mađarskoj, da bi tokom zime bilo dovoljno
gasa za sve potrošače.
Jedan od prioriteta Vlade Srbije je izgradnja interkonekcije – ga-
sovoda do Bugarske, uz pomoć EU, preko kog će se uvoziti gas iz
Azerbejdžana, u obimu u kom bude raspoloživ. Potencijalno, ovim
putem će moći da se uvozi i ruski gas isporučen mimo Ukrajine,
preko gasovoda „Turski tok“.
Uporedo s tim, razmatraju se i varijante povezivanja na krajnje
čvorište gasovoda „Turski tok“, u saradnji sa drugim zainteresova-
nim zemljama u regionu (Grčka, Makedonija); uz to i druge, manje
realne, varijante nabavke gasa.
Na kraju, naglasiću potrebu da se, uporedo sa ovim važnim delom
sektora energetike, na pravi način tretira održivi razvoj obnovljivih
izvora energije, što je posebna tema.
energetik
O Autoru:
Branislav Dobrosavljević je iskusan menadžer,
sa 35 godina staža u javnom sektoru i inter-
nacionalnim kompanijama. Diplomirao je na
Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Osim
zapaženih istupa na stručnim skupovima,
piše članke za stručne časopise iz više oblasti.
Trenutno, posebno zainteresovan za oblast
energetike, zbog njenog značaja i složenosti.
Banatski dvor
