finansije
fi ansije
dugovi zemljama u razvoju. On je govorio pored ostalog i o slučaju Nemačke, posle
drugog svetskog rata.
Nemačka je 1952. godine kao Savezna Republika Nemačka imala oko 30 miijardi tadaš-
njih maraka spoljnog duga. Dovodi se u pitanje, da li bi postala ovakva zemlja kakva je
danas da su poverioci zahtevali mere koje danas traže od Grčke. Po mnogima, da su po-
verioci tražili štednju, od njihovog preporoda ne bi bilo ništa. Londonskim sporazumom
1953. godine, poverioci su se složili da se Nemačkoj polovina duga oprosti, deo duga
koji vraćaju da bude oslobođen kamata, a ostatak da dugoročno otplaćuju.
Jirgen Kajzer je rekao da je jedna od važnijih stvari bio dogovor da se dugovi ne otplaću-
ju iz deviznih rezervi, nego iz tekućeg suficita. Po njemu, zemlja treba da vraća dugove
samo kada je izvoz veći od uvoza. U svakom slučaju, ovakav aranžman je jednoj zemlji
pomogao da stane na „noge“. Danas zemlje nemaju šanse za takve sporazume. Šta je
razlog tadašnje mogućnosti za takve ustupke a danas nemoć, naročito od zemlje koja
je tada dobila uslove o kojima današnje zemlje sa dugovima mogu samo da „sanjaju“.
Nemačka je to svojom politikom i radom po „feniks“ metodu uspela.
Neverovatno deluje, ali dokaz da je moguće stoji pred nama. Otpis dugova se otvorio
kao izlaz i Srbiji posle 5. oktobra 2 000-te godine. Iako je Srbija nasledila veći deo duga
bivše SFRJ, pojavio se izlaz za tada Srbiju i Crnu Goru. U pregovorima sa Pariskim klu-
bom, dug je smanjen za 66%, a Londonski klub je otpisao prema podacima 2,8 milijardi
dolara duga. Na kraju, opet smo dužni, ne kao Grčka, ali dužni.
Sa druge strane, pa ko nije dužan, mislim na države naravno. Prema raznim podacima,
mnoge zemlje su zaduženije od Grčke. Dug SAD iznosi skoro 19 biliona dolara, Velika
Britanija oko 10 biliona, Nemačka i Francuska oko 5,5 biliona, a Grčka 360 milijardi,
trenutno. Po trenutnim podacima, od bivših republika SFRJ, najveći dug ima Hrvatska,
oko 60 milijardi evra, a Srbija ima skoro duplo manji. Među zaduženima i su Italijani i
Španci, Japanci itd. Ali po ekonomskim gledištima, realno nije problem koliko si zadužen
sve dok možeš da servisiraš na vreme i bez poteškoća kredite, a i u današnje vreme
po nekim tekstovima reklo bi se da vrediš onoliko koliko možeš da se zadužiš. A i nije
isto imati veliki dug a ozbiljnu i organizovanu proizvodnju, izvoz i radne navike ili imati
dugovanja i živeti na račun drugih.
Svetski dug dostigao je previše nula i raste sve više. Kome se duguje toliki novac? Ko
su svi ti poverioci kao i ko su poverioci udruženi u Pariskom i Londonskom klubu, pro-
baćemo naći odgovor od ekonomskih stručnjaka i pisati o tome u nekom od sledećih
brojeva.
Pregovaraće se i u buduće oko vraćanja duga Grčke
