reč stručnjaka
POSLOVNI RIZIK
SRPSKIH PREDUZEĆA
Industrija 61 / april 2016.
112
Rizik je deo svakodnevnog života. Postoji više
vrsta rizika sa kojima se preduzeća sučelja-
vaju. Neki od njih potencijalno imaju male
posledice po biznis i mogu se lako kontrolisa-
ti, dok drugi mogu zapretiti samoj egzisten-
ciji preduzeća.
P
oslednjih decenija se nivo rizika i neizvesnosti u poslovanju
jako povećao, što je posledica dinamičnijeg poslovanja to
jest velike učestalosti donošenja poslovnih odluka sa jedne i
globalizacije, odnosno mnogostrukih i upletenih veza između firmi
iz raznih regiona sveta, sa druge strane. U današnjem, uveliko teh-
nološki zavisnom poslovnom okruženju, uslovi poslovanja se naglo
menjaju i organizacije koje ne predvide i ne odgovore ovakvim
pretnjama na vreme - mogu zateći sebe kako gube konkurentnost,
tržišni udeo pa i gore.
Upravljanje strategijom se u mnogo čemu svodi na upravljanje po-
slovnim rizicima. Zato je veoma važno prethodno dobro analizirati
situaciju i odmeriti ne samo količinu rizika koja je prihvatljiva vašem
preduzeću, nego i izabrati one rizične poduhvate koji se mogu kon-
trolisati sa raspoloživim resursima. Pogrešan izbor vas može dovesti
do stečaja.
Da biste prepoznali različite poslovne rizike, morate pre svega znati
gde i šta da tražite. Za neke već dobro znate, jer su vas ranije opekli
dok vas drugi vrebaju, a da vi njih niste ni bili svesni. Rizik nije „pri-
vilegija“ samo velikih firmi. U suštini i nema neke razlike. Većina srp-
skih preduzeće spada u mala i srednja (MSP) po evropskim standar-
dima, to jest zapošljavaju manje od 250 radnika i/ili prave godišnji
obrt manji od €50m. Nažalost, mnogi vlasnici i rukovodioci ovakvih
firmi smatraju da se veličina i opasnost od rizika kojima se izlažu
smanjuje sa veličinom njihovih biznisa što je potpuno netačno, jer
su njihove poslovne situacije, aktivnosti kao i okruženje veoma
slični ili identični velikim firmama. Kao posledica takvog shvatanja,
poslovni rizik se retko razmatra, a najčešće nije na dnevnom redu
redovnih sastanaka u MSP. U praksi se najviše vremena i pažnje troši
na prodaju i funkcionisanje operative.
Postoji više vrsta rizika, a verovatno je najpoznatiji finansijski rizik
koji je i najčešći uzrok propasti malih i srednjih firmi. On uključu-
je (ne)raspoloživost novca za tekuće poslovanje, to jest isplatu
budžetskih stavki, poreza i drugih dospelih obaveza kao što su ra-
čuni dobavljača, što je najčešće posledica nemogućnosti redovne i
dovoljne naplate od dužnika. U Srbiji možete očekivati da neka svoja
potraživanja naplatite i do godinu dana kasnije, a u proseku je to 4-6
meseci. Naravno, ako uopšte i uspete u tome. Skoro da i nema razli-
ke između državnih preduzeća i ustanova sa jedne i privatnih firmi
sa druge strane. Sada je do vas da obezbedite potreban kapital za
premošćavanje! Nažalost, nije retko da propast jednog preduzeća,
ili njihovo namerno odugovlačenje plaćanja, povuče u stečaj druga
preduzeća koja su u istom lancu snabdevanja. (Ovo budi neka seća-
nja!?) Ako poslujete sa inostranstvom, nemojte zaboraviti devizni
rizik jer planirana zarada od dobre prodaje lako može da se pretvori
u neplanirani gubitak. Finansijski rizici su stalno aktivni te se moraju
tako i tretirati. Uspešne će biti samo one firme gde postoji dnevni
fokus sa najvišeg mesta na ovu vrstu problema.
Odmah uz finansijski pojavljuje se i komercijalni rizik ili nesposob-
nost preduzeća da privoli dovoljno mušterija na kupovinu svojih
proizvoda i usluga po, za preduzeće, profitabilnoj ceni. Ova kate-
gorija uključuje rizike plasiranja roba i usluga na tržište(a) po zado-
voljavajućoj ceni, a zavisi od komercijalne i fizičke konkurentnosti
samog proizvoda ili usluga, ponude i potražnje. Može vam se na
primer desiti recesija ili stagnacija na tržištu, pa da se smanje tražnja
i dostižna marža ili se interesovanje kupaca jednostavno promeni
zbog neke inovacije dok vaš brend odjednom „uvene“ kao posledica
pojavljivanja dominantnog konkurenta.
U Srbiji dodatni rizici dolaze od konkurenata iz „sive ekonomije“, a
ne sme se zaboraviti ni jeftina roba iz uvoza, odnosno ona čija se
proizvodnja subvencioniše u zemlji porekla. Vlasnici preduzeća sami
moraju da se izbore sa svimovim izazovima! Svaka od gore pomenu-
tih situacija može slomiti vaš detaljno isplanirani budžet, ako tokom
planiranja niste uspeli da prepoznate odgovarajuće rizike i unesete
potrebne provizije.
č stručnjaka
≡
Autor teksta: Aleksandar Milovanović
