razgovor s povodom
Aleksander Hećko:
Zahvaljujući zdravim eko-
nomskim osnovama, izgrađenim usled uspeš-
ne transformacije (čiji simbol je Balcerovičev
plan, koji je od društva iziskivao mnogo odri-
canja) i stabilnom bankarskom sistemu. Treba
imati na umu da Ustav Republike Poljske iz
1997. godine određuje maksimalnu veličinu
odnosa javnog duga prema BDP, a Zakon o jav-
nim finansijama iz 2009. godine detaljno defi-
niše pragove upozorenja koji, ukoliko se pre-
korače, obavezuju vladu da interveniše. Ovo
je doprinelo očuvanju finansijske discipline
države. Važan faktor je bilo veliko unutrašnje
tržište, a sa njim i potražnja i prodaja na stal-
nom nivou, recimo, prehrambenih proizvoda.
Poljska je koristila svoju valutu – zlot, tako da
je, na primer, sa padom vrednosti zlota rasla
konkurentnost naših preduzeća i izvoza. U
doba globalne krize Poljska je takođe mogla
da troši sredstva iz fondova EU (iz budžeta za
period od 2007. do 2013. u iznosu od 67,9
milijardi evra).
Želeo bih da skrenem pažnju na duh predu-
zetništva i inventivnosti koji je veoma jak kod
Poljaka (i koji mi u Srbiji, u ovom trenutku,
malo nedostaje), primetan naročito u teškim
vremenima sistemske transformacije, ali ništa
slabiji dve decenije kasnije. Sve je ovo pomo-
glo da se tokom krize održi ekonomski rast.
Časopis Industrija:
Evropska komisija je 2012.
godine ocenila da je Poljska najbrža rastuća
ekonomija u Evropskoj uniji. Do danas, Poljska
je nastavila istim putem. Da li su strukturni fondovi EU imali
značajnu ulogu u ovoj misiji i da li su pomogli da javne inve-
sticije zabeleže značajan rast i na taj način privuku privatna
ulaganja?
Aleksander Hećko:
Još i pre ulaska u EU, kada smo sa veli-
kim uspehom koristili sredstva iz pretpristupnih fondova,
kao Srbija sada, Poljska je bila atraktivna destinacija za strani
kapital, zbog pomenute zdrave ekonomije. Bez političkog
značaja nije bila ni činjenica da smo 1999. godine pristupili u
NATO-u – ovo je značilo povećanje garancija stabilnosti, pred-
vidljivosti i sigurnosti za zapadne partnere. Jasan cilj koji smo
sebi postavili – pristupanje Evropskoj uniji – kao i društvena
podrška i politički konsenzus oko ovog cilja, svakako su uticali
na povećanje investicione atraktivnosti u očima investitora.
Uključivanje Poljske u strukture jedinstvenog tržišta, koje je
nastupilo sa ulaskom u EU, sigurno je dodatno pozitivno oja-
čalo imidž naše zemlje.
Ukupna vrednost direktnih stranih investicija za period od
1993. do 2014. iznosila je preko 80 milijardi evra.
Časopis Industrija:
Krajem 2007. godine, poljska kompanija
Telefonika kupila je srpsku fabriku kablova u Zaječaru. Da li i
dalje postoji zainteresovanost poljskih investitora za ulaganje
u Srbiji?
Aleksander Hećko:
Naravno. Izjavljujemo punu podršku
Ambasade u uspostavljanju kontakata srpskih i poljskih par-
tnera. U Srbiji su, pored Telefonike, prisutni i Asseco, GTC
(Globe Trade Centre), Kopex, Rafako. U Beogradu i Novom
Sadu putnici mogu da koriste moderne, udobne, klimatizo-
vane autobuse Solaris. Srpsko tržište je atraktivno za poljske
preduzetnike, takođe zbog geografske blizine, istorijske sim-
patije između dva naroda, ljudskih kontakata. Činjenica da je
cilj Srbije integracija sa EU će nesumnjivo uticati na veće – što
već primećujemo – interesovanje poljskih preduzetnika za
srpsko tržište.
Robna razmena između Poljske i Srbije u 2014. godini poveća-
na je u odnosu na prethodne godine i iznosila je 836,2 miliona
evra. Poređenja radi, 2012. godine iznosila je 469,2 miliona
evra a 2010. 358,6 miliona evra. Poljski izvoz u Srbiju u 2014.
povećan je u odnosu na prethodni period i dostigao je vred-
nost od 655,5 miliona evra. Iste godine, uvezli smo robu iz
Srbije u vrednosti od 180,6 miliona evra (2013. godine – 157,4
miliona evra).
Časopis Industrija:
U agroprehrambenu industriju Vaša zemlja
je uložila milijarde evra i ta ulaganja su dovela do činjenice da
je Poljska jedna od glavnih evropskih izvoznica poljoprivrednih
proizvoda. Koliko je vremena trebalo i na koji način se ulagalo u
agroprehrambenu industriju, da bi se postigli ovakvi rezultati?
Aleksander Hećko:
Prilagođavanje standardima EU, što i vas
čeka, tj. neophodnost da se sprovedu veterinarske, sanitarne,
fitosanitarne norme i propisi, kao i one iz oblasti zaštite životne
sredine, učinilo je da se sada možemo pohvaliti visoko kvalitet-
nim poljoprivrednim sirovinama i najmodernijim pogonima za
njihovu preradu. Raste i značaj gazdinstava koja u proizvodnji
hrane koriste tradicionalne ili organske metode, kako za doma-
ća tako i strana tržišta. Poljska je danas jedan od najvećih pro-
izvođača hrane u Evropskoj uniji, a naši prehrambeni proizvodi
prepoznatljiv su brend širom Evrope. Vrednost poljskog izvoza
agroprehrambenih proizvoda dostigla je 2014. godine vrednost
od 21,3 milijarde evra i bila je za 4,5% veća nego u 2013. godini.
razgovor s p vodo
Ambasador Republike Poljske u Srbiji,
gospodin Aleksander Hećko
Industrija 57 / avgust 2015.
81
