predstavljamo
ATESTIRANJE KRANOVA,
ISKUSTVA IZ PRAKSE
Industrija 57 / avgust 2015.
76
TECON SISTEM
P
rovera opterećenjem se vrši u dva segmenta. Prvi segment
je dinamičko, a drugi statičko ispitivanje rada krana. Za oba
ispitivanja je potrebno isključiti sistem za kontrolu preopte-
rećenja krana, koji je integralni, sigurnosni, element rada krana.
Ovaj sistem je elektro-mehaničkog tipa i obezbeđuje da, u slučaju
da se aktivira, teret može samo da se spušta i to najmanjom brzi-
nom, kako bi ostvario najmanji uticaj na samu konstrukciju.
Prvi segment obuhvata proveru dinamičkog uticaja tereta i vrši se
tako što se na kran kači teret čija je masa 10% veća od nominal-
ne nosivosti krana. Kada se kran optereti navedenim teretom, on
se pokreće u svim pravcima i vrši se podizanje i spuštanje tereta,
provera svih kočnica u sistemu i provera rada celokupnog sistema
pod opterećenjem. Vrši se i provera ugiba kranskog nosača mosta
i proverava se da li je ugib u granicama dozvoljenog.
Nakon toga se vrši rasterećivanje krana i meri se da li postoje pla-
stične deformacije u nosaču, odnosno da li se kranski nosač po
rasterećenju vratio u prvobitni položaj. Bilo kakve plastične defor-
macije na ovom tipu konstrukcija nisu dozvoljene.
Drugi segment predstavlja statičko ispitivanje krana i ono se vrši
sa masom koja je 25% veća od nominalne nosivosti krana. Kran
podiže i ovu masu i ponovo se proveravaju sve kočnice u siste-
mu i proverava se rad celokupnog sistema pod preopterećenjem.
Takođe, meri se i ugib ovako opterećene konstrukcije.
Nakon izvršenih merenja, kran se rasterećuje i proverava se da li
postoje zaostale deformacije na kranskom nosaču, kao i da li je
ugib u granici dozvoljenog. Kao i u slučaju dinamičkog ispitivanja,
nije dozvoljena plastična deformacija kranskih nosača, tj. mosta.
Sve navedeno je preduslov za puštanje krana u funkciju, odnosno
za njegov tehnički prijem.
Za male nosivosti kranova, obezbeđivanje probnog tereta ne
predstavlja problem – gotovo uvek postoje negde u pogonu palete
sa proizvodima, ili delovi neke konstrukcije i sl., koji mogu da se
iskoriste u ovu svrhu.
Ukoliko nije poznata masa tereta, na kransku kuku se kači dinamo-
metar, pa se na dinamometar kači teret i dobija egzaktan podatak o
masi probnog tereta. Za veće nosivosti, može da se koristi i neki deo
opreme, ili kompletna oprema, ili čak mehanizacija.
Prilikom atestiranja krana nosivosti 10 t u novom pogonu Valjare u
Michelinu, u Pirotu, korišten je telehendler nosivosti 12,5 t, koji je po-
služio kao probni teret (Slika 1 i 2).
Za velike nosivosti, ovo nije moguće. Ozbiljan problem predstavlja
nalaženje odgovarajućih tereta koji mogu da posluže u svrhu probnih
tereta za atestiranje kranova.
Prvi problem je što nije moguće koristiti bilo koji teret, jer teret mora
da bude pogodan za kačenje na kuku krana. Drugi problem je logistika,
koju je potrebno obezbediti radi dovoženja tereta od mesta isporuke
do mesta na kojem se vrši atestiranje kranova. Primera radi, za kran
nosivosti 50 t, potrebno je obezbediti teret mase 62,5 t. Ako se ima u
vidu da je maksimalna nosivost šlepera 24 t, to znači da je potrebno
obezbediti minalno tri šlepera za prevoz probnog tereta. A zatim se
pojavljuje ozbiljan tehnički problem – kako zakačiti toliko gabaritan
teret na kuku krana, uz drugo ozbiljno ograničenje koje diktiraju gaba-
riti hale u kojoj je kran montiran.
Atestiranje kranova spada u zakonsku obavezu, a ujedno je i najbolja provera koliko
projektovano rešenje odstupa od realno izvedenog. Razlika bi trebalo da je uvek na strani
sigurnosti, a provera izvedene konstrukcije njenim opterećivanjem i kasnijim rasterećenjem
je najbolji način da se to utvrdi egzaktno.
redstavljamo
Slika 1
Slika 2
