nove tehnologije
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
Industrija 61 / april 2016.
56
P
rva istraživanja veštačke inteligencije (VI) se vezuju za
same početke kompjutera, a želja i interesovanje ljudi za
ovakvim otkrićem datira mnogo ranije u istoriji. Među-
tim prvo oruđe za ovakvu mogućnost je napravljeno u drugoj
polovini XX veka i to je bio kompjuter.
Po mnogim podacima, pojam veštačka inteligencija (Arificial
intelligence) uveo je Džon Mek Karti (John McCarthy) na jednoj
konferenciji 1956. godine. U tom trenutku imao je 29 godina.
Bio je kompjuterski naučnik i jedan od osnivača ove discipline.
Bio je jako uticajan u ranom razvoju VI. U tom trenutku 1956.
godine, to je bio samo pojam, a danas nova tehnologija zastu-
pljena u mnogim sverama života.
Definicije su se razlikovale kod pojedinih naučnika i u zavisno-
sti faze istraživanja. Razlika u definicijama je bila da li je to
sistem koji se ponaša kao ljudsko biće ili sistem koji se ponaša
racionalno. Mada možda najkraća i najjednostavnija definicija
i karakteristika koja se pripisuje VI glasi: „Konstruisanje raču-
narskih sistema sa osobinama koje bi kod ljudskih bića bile
okarakterisane kao inteligentne“.
Pre skupa istraživača zainteresovanih za teme inteligencije i
neuronske mreže 1956. godine gde se veruje da je nastao ter-
min za VI, pedesete godine prošlog veka Alan Tjuring je objavio
članak pod naslovom Računari i inteligencija u kojem govori o
konceptu VI.
U ovom članku on je govorio o konceptu i postavio je osno-
ve jedne vrste probe, uz pomoć koje bi se utvrđivalo da li se
određeni kompjuterski sistemi ponašaju u skladu sa onim što
se naziva inteligencijom ili ne. Ta proba je kasnije nazvana
Tjuringov test.
Smatra se da su naučnici Mekulok i Pits još početkom četrde-
setih godina postavili koncept VI, predstavljajući model veštač-
kih neurona. Posle nekoliko godina nastali su i prvi programi za
šah, a autori su Šanon i Tjuring.
Pored ovih istraživanja i uspeha u njima, mnoga druga su uti-
cala isto toliko bitno, iz oblasti filozofije ili matematike. Teorije
odlučivanja i probaliteta kao i psihologija su sa VI napravile
oblast kognitivne nauke.
Kognitivna nauka se obično definiše kao naučno istraživanje
ili uma ili inteligencije. Osnove za razvoj skupa disciplina koje
nazivamo kognitivnim naukama postavljene su u kognitivnoj
psihologiji, lingvistici i veštačkoj inteligenciji.
Veštačka inteligencija je jedan od segmenata računarastva. Cilj njenog istraživanja je razvi-
janje programa koji će omogućiti kompjuterima ponašanje koje se može okarakterisati kao
inteligentno. Ona označava kapacitet veštačkog sistema da realizuje funkcije koje su karak-
teristika ljudskog razmišljanja.
≡
Tekst priredio: Stevan Jovičić
ove tehnologije
