Demis Hasabis je definitivno ime koje će ostati upisano u istoriji, kada je u pitanju
veštačka inteligencija. Sa osam godina je već kreirao igrice, sa dvadeset godina
studirajući na Kembridžu osnovao je i svoju kompaniju. Početkom ove godine
objavljeno je da je Hasabis na korak do stvaranja softvera koji bi mogao da nadmaši
ljudsku inteligenciju, a ideja mu je da napravi mašinu tj. set algoritama koji mogu
da uče kao i ljudski mozak koji mu je bio inspiracija. Njegova ideja je da veštačka
inteligencija funkcioniše sa ljudima na rešavanju globalnih problema, tj. da pretva-
ra nepovezane informacije u primenjivo znanje.
Hasabis je osmislio softver koji je uspeo da pobedi prvaka u kineskoj igri „Go“
koja je poznata više od 2 000 godina. Ovo je velika stvar i veliki uspeh, zato što to
nikome nije ranije pošlo za rukom i zato što za ovu igru koja se igra na tabli postoji
verovatno neograničen broj poteza i po poznavaocima ove igre, taktika ne postoji
već se igra na osećaj. Po Hasabisu, najveći uspeh ove pobede nad prvakom igre
„Go“ i jeste što se softver ne služi šablonima već je programiran da uči.
Alan Tjunig je još pedesetih godina predlagao izvođenje jednostavnog testa da bi
se videlo da li kod mašine postoji inteligentno ponašanje. Test se izvodi tako što se
mašina i čovek nalaze u dve različite sobe, a čovek u trećoj sobi treba da pogodi, na
osnovu odgovora na pitanja, ko je mašina a ko čovek. Iako su tada i kasnijih godina
mašine dosta grešile, čovek u trećoj sobi bi imao samo desetak posto šanse da
pogodi iza koje tastature je čovek.
Veštačka inteligencija danas ima veliku primenu i uz njen napredak i primena će
rasti. Primenjuje se u saobraćaju, obrazovanju, medicini, kao i u raznim sverama
industrije. Oblasti primene su od analiza, nadzora procesa, obrade signala i poda-
taka, u industriji gvožđa i čelika, vođenja visoke peći, kontrole proizvodnje, kontro-
le kvaliteta itd.
Sa druge strane, mnogi stručnjaci upozoravaju na razvoj veštačke inteligencije u
vojne svrhe i smatraju da je to jedna od najvećih opasnosti. Prvenstveno upozo-
ravaju na razvijanje autonomnog oružja koje se može naći u pogrešnim rukama.
Mnogi veliki naučnici, uključujući Stivena Hokinga, upozoravaju da veruju da čovek
može izgubiti kontrolu nad veštačkim oblikom inteligencije koja može da evoluira
do stadijuma gde čovek više neće moći da ima kontrolu. Po njemu, primitivna VI se
pokazala jako korisnom ali ipak - postoji strah od posledica stvaranja mašine koja
bi se merila ili nadmašila čoveka.
Sva ova upozorenja neodoljivo podsećaju na razne filmove koje smo gledali, a u
isti mah svi smo postali zavisni i usmereni smo na korišćenje novih tehnologija.
Bez obzira na brojna upozorenja, sve velike kompanije trenutno ulažu u projekte
sa veštačkom inteligencijom. Čini se da je tanka granica između koristi VI i pomoći
čoveku u svakodnevnom životu i u poslu i nepotrebnosti čoveka u poslu pored VI.
Da li će VI uskoro imati primat i u odnosu na naše pravo da mislimo, govorimo,
radimo? Mislite o tome.
nove tehnologije
nove tehn logije
