Zlatne rezerve najveće u Kini, Švajcarskoj i Indiji

Kina, Švajcarska i Indija su u vrhu po pitanju rasta zlatnih rezervi, pokazuju podaci nacionalnih centralnih banaka.

Krajem septembra 2024. godine devizne rezerve svetskih centralnih banaka iznosile su 14,3 triliona dolara u poređenju sa 12,9 triliona dolara godinu dana ranije.

Apsolutni lider u njihovom rastu bila je Kina, koja je povećala svoje zlatne i devizne rezerve za 263,3 milijarde dolara. Na drugom mestu je Švajcarska sa povećanjem rezervi za 131,9 milijardi, a treća Indija sa 118,1 milijardu dolara.

Rezerve Nemačke su u protekloj godini povećane za 67,2 milijarde dolara, Francuske za 66,1 milijardu dolara, a Rusije za 64,7 milijardi dolara.

U prvih deset su i Singapur sa povećanjem od 52,4 milijarde dolara, Poljska sa 38,8 milijardi dolara i Brazil sa 31,7 milijardi dolara.

Još dvadeset regulatora, uključujući centralne banke Turske, Japana i Meksika, povećalo je svoje rezerve za deset do 30 milijardi dolara, dok je kod ostalih sedamdeset rast bio do deset milijardi dolara.

Istovremeno, svaki deseti finansijski regulator zabeležio je smanjenje svojih rezervi. One su najviše smanjene u Bangladešu - za dve milijarde dolara, Dominikanskoj Republici za 1,4 milijarde dolara i Ukrajini za 820 miliona dolara.

Devizne rezerve smanjene se u Paragvaju, Estoniji, Kuvajtu, Gruziji, Jermeniji, Ugandi i Bahamima.

Prema obimu deviznih rezervi, Kina je zadržala svoje dugogodišnje svetsko vođstvo - na kraju septembra 2024. godine njene rezerve iznosile su 3,57 triliona dolara. Japan je zauzeo drugo mesto sa 1,25 triliona. Švajcarska je na trećem mestu sa rezervom od 950 milijardi dolara.

Četvrto mesto zauzela je Indija, koja je akumulirala 706 milijardi, a na petom mestu je Rusija sa 634 milijarde dolara.

Istraživanje je sprovedeno na osnovu informacija nacionalnih centralnih banaka sto ekonomija sveta, koje su krajem decembra 2024. godine objavile podatke za septembar.

Izvor: 021