ZLATNE I SREBRNE ZANIMLJIVOSTI

Na jednom od glavnih trgova prestonice Kolumbije Bogoti, podignuto je svojevrsno zdanje, Muzej zlata, po mnogo čemu jedinstven u svetu. Istorija muzeja počela je pre šest decenija, tačnije 1932. godine. kada je u jedinstvenoj, maloj, ali uočljivoj zgradi bilo smešteno nekoliko kolekcija, predmeta i ukrasa od zlata.

Predmeti od zlata, i pored velike pohare i pljačke, ostali su skriveni. Brižljivo sakrivene i sakupljane, vrednosti od zlata narasle su do takvih razmera da je bilo potrebno izgraditi novu, prostraniju, savremeniju i razume se, bezbedniju građevinu.

Tako je, takođe u Bogoti, izgrađena nova i monumentalna građevina za čuvanje predmeta, kako bi se to reklo u našim junačkim narodnim pesmama, od "žeženog zlata".

Danas se u Muzeju zlata nalazi oko 13.000 eksponata. Težina pojedinih zlatnih predmeta kreće se od nekoliko grama, pa do nekoliko deseti na kilograma.

Pod strogom kontrolom ovog muzeja su najvažnija otkrića, arheološke iskopine plemena Maja i Asteka.

Ono što izaziva pažnju jeste velelepnost zgrade muzeja i njen arhitektonski izgled. Arhitekta je zbog veće sigurnosti bogatstva neprocenjive vrednosti koje se nalaze u zgradi, predvideo da zgrada bude bez prozora.

Ovakvo arhitektonsko rešenje, utvrđeno neposredno po otvaranju muzeja, imalo je svoju lošu, ali i dobru stranu.

Zbog nedostatka dnevne sunčeve svetlosti , moralo se instalirati nekoliko hiljada električnih svetiljki, što je, razumljivo, zahtevalo i veće izdatke.

Onu drugu, dobru stranu, niko nije mogao ni predvideti , jer nešto tako nigde se do tada nije moglo videti na našoj planeti .

Kada je svetlost upaljena, prizor je bio više nego veličanstven, izgledalo je kao da zlato gori.

ZLATNA GROZNICA

U 250-godišnjoj istoriji SAD, zabeleženo je postojanje pet tzv. "zlatnih groznica". Najpoznati ja, i po svom trajanju, obimu i samorodnosti pronađenog zlata, bila je u prvoj polovini prošlog veka u Kaliforniji.

Prvi i zvanični rudnik zlata, otvoren je u Southeastu pre dva veka, 1799. godine. Proizvodnja je počela sa malim količinama u relativno malim prostorima i nedovoljno utvrđenim zlatonosnim naslagama.

Ali, sve to nije smetalo, ni obeshrabrilo istraživače, među kojima je bio ne mali broj iz Evrope prognanih robijaša, kao i avanturista, tako da je celu Kaliforniju zahvati la "zlatna groznica".

Kalifornija ubrzo postaje najpoznati ji zlatonosni region u SAD od 1848. proizvodnja zlata dosti že 62,2 tone.

A samo pet godina kasnije, 1853. proizvodnja ovog plemenitog, a za ondašnje tragače i kopače, izluđujućeg i zaluđujećeg metala, premašuje 93 tone.

SAD su te godine učestvovale sa 63% u svetskoj proizvodnji zlata.

ČEŽNJA TRAGAČA – TRI DEVETKE

Sudbina mnogih istraživača zlata u svetu, koje bi sreća poslužila da pronađu primerke sa čistoćom od 99,9% bila je po mnogo čemu čudna, pa i zagonetna, u pogledu njihovog života.

Takva je bila i sudbina Džona Sutera, prvog pronalazača kalifornijskog žutog metala.

Samo nekoliko dana posle otkrića zlata velike čistoće, Suter je poginuo. Isti na, čistoća samorodnog od 99,9% više nije nigde zabeležena, ni u jednom zlatonosnom rudniku Amerike i Australije.

Otkrivanjem brojnih, ali i manje bogati h ležišta posle građanskog rata u SAD, a naročito pred sam kraj XIX veka, zahvaljujući primeni savremene tehnologije u vađenju i preradi zlatonosne rude, proizvodnja čistog zlata naglo se povećava. Proširen je i modernizovan rudnik Homestake mine Leans SD. Tako je već 1905. godine proizvodnja zlata iznosila 124,4 tone.

ULICA POPLOČANA SREBROM

Pre nešto više od 300 godina jedan vođa konkvistadora, u želji da što dostojanstvenije i pompeznije dočeka vicekralja Španije, organizovao je da se jedna od većih ulica u Limi, glavnom gradu Perua, poploča srebrom.

Srebro je najpre izliveno u kocke kojima je popločana ulica kojom je prolazio veliki Španski dostojanstvenik.

Ceo put do trijumfalne kapije, kod koje je pripremljen doček, pa do dvorca određenog za rezidenciju ovoj ličnosti , popločan je srebrnim kockama težine po 46 kg.

Po završetku ceremonije, srebrne kocke su skinute i prevezene do rezidencije i predate kao poklon vicekralju Španije.

Računa se da je taj "skromni" poklon bio težak oko 147 tona.

Primera radi, prosečna godišnja proizvodnja srebra u nekadašnjoj Jugoslaviji iznosila je oko 150 tona.