Železnička alternativa Sueckom kanalu?

Blokada Sueckog kanala izazvana brodom-kontejnerom „Ever Given“ krajem marta impresivno je pokazala ranjivost ovog kanala kao „uskog grla“ u međunarodnim lancima snabdevanja. Ali šta bi se moglo učiniti da se reši važna blokada ako bi se takav slučaj ponovio?

Nedavno su se neki stručnjaci zalagali za alternativnu opciju putem železnice, budući da Egipat planira brzu železničku vezu od Al Sokne, direktno na ulazu u južni kanal, do El Alameina na Mediteranu. Ali koliko bi takva veza bila korisna i koliko je ovaj plan izvodljiv ako najveći brodovi-kontejneri koji prolaze kroz kanal često nose preko 20.000 kontejnera?

Pametne rute povezuju najvažnije tačke

Brza ruta je već bila u fazi planiranja već neko vreme, a u septembru 2020. godine egipatsko-kineski konzorcijum nekoliko kompanija dobio je ugovor za izgradnju. Ono što je zapanjujuće je što ovaj projekat još jednom pokazuje veliki interes Kine da postane glavni igrač u sprovođenju velikih infrastrukturnih projekata na afričkom kontinentu. Veza između Al Sokne i El Alameina je mega projekat koji će uglavnom uključivati putnički saobraćaj.

Ali nakon incidenta na Sueckom kanalu, projekat je počeo da se smatra i teretnom vezom. Odjednom se više nije radilo samo o efikasnom prevozu domaćih i stranih posetilaca između kulturnih znamenitosti Aleksandrije i Kaira ili turističkih centara duž Crvenog mora.

Veliki infrastrukturni projekat

Očekuje se da će samo u ovaj projekat, koji se smatra središtem sveobuhvatne inicijative za obnovu i modernizaciju egipatskog železničkog sistema, biti uloženo ukupno devet milijardi američkih dolara. Ovom sistemu bi, blago rečeno, trebala neka poboljšanja. Osim toga, projektovana linija se smatra najvećom i najdužom železničkom rutom na Bliskom istoku i najznačajnijim železničkim projektom u Egiptu od kada su prvi vozovi tamo počeli da se kotrljaju 1854. godine.

Očekuje se da će vozovi koji saobraćaju na ovoj liniji dostići brzinu do 250 km/h. Pored toga, uključene kineske kompanije sarađivaće sa Nacionalnom egipatskom železničkom industrijskom kompanijom (NERIC) kao deo celokupnog plana za lokalnu proizvodnju železničkih vagona za liniju u Port Saidu, velikom industrijskom gradu direktno na Sueckom kanalu. Nemački Siemens Mobility je takođe učestvovao u tenderu.

Adekvatna zamena?

Međutim, malo je verovatno da će projekat napraviti revoluciju u teretnom transportu oko Sueckog kanala. Ovaj projekat se prvenstveno odnosi na promociju ili modernizaciju putničkog prevoza kao deo šireg investicionog i razvojnog programa. Iako bi ovo sigurno koristilo teretnom saobraćaju, hipotetička zamena transporta na Sueckom kanalu očigledno predstavlja zidanje kule u vazduhu i nikada se nije ozbiljno razmatrala.

Čak i ako je izvršni direktor jedne od relevantnih građevinskih kompanija izjavio da bi projekat železnice mogao da služi kao „unutrašnji Suecki kanal“ sa prolaznim vremenom od samo tri sata, nerealno je nazvati ga železničkom alternativom Sueskom kanalu - i za to postoje dobri razlozi.

Ni u kom slučaju alternativa

Sami pogled na brojke otkriva da ova železnička veza nikada neće imati isti značaj. Nasukani „Ever Given“ obično prevozi više od 18.000 kontejnera odjednom, a to čak nije ni jedan od najvećih brodova koji danas posluju. Za prevoz tereta takvog broda železnicom bila bi potrebna znatna količina vagona i lokomotiva. Čak i ako zanemarite ekstremne slučajeve ultra velikih brodova za kontejnere megamax klase (nosivosti gotovo 24.000 kontejnera), kapacitet performansi koji nude ove proporcije postaje zapanjujuće evidentan.

S druge strane, prosečni brodovi koji putuju kroz Suecki kanal nose manji deo uobičajene količine TEU na megamax brodovima. Manjim količinama bilo bi mnogo lakše rukovati putem železnice. Pod uslovom da je dostupna prava lučka infrastruktura i da red vožnje nudi dovoljno veza koje se mogu ispuniti na vreme.

Ali dok ovo ne dostigne fazu u kojoj bi moglo biti efikasno rešenje, kada bi čak i relativno mali brod mogao biti zamenjen sa nekoliko teretnih vozova, mora se uzeti u obzir niz stvari. Špediteri i logističke kompanije moraju uzeti u obzir ukupno vreme za pretovar, utovar i istovar. Čak i ako ova ruta traje tri sata, za ove ostale korake biće potrebno dodatno vreme. Ako se tokom železnice takođe uzmu u obzir zaustavljanja, ceo proces od Crvenog mora do Sredozemnog mora bi trajao mnogo duže nego što je prvobitno procenjeno. Da li će ovo na kraju biti brže od 12-satnog prolaska kod Suecki kanal, ostaje da se ispita. Ovde bi bitan faktor bilo i pitanje troškova.

Umesto zamene – potencijalni dodatak

Prema koordinatorima projekta, „Suecki kanal na šinama“ mogao bi da obradi najviše pet procenata zapremine svojih pomorskih pandana. To znači da bi više zanimao egipatsku transportnu industriju i da bi Al Sokna mogla postati alternativa Aleksandriji. Aleksandrija i dalje ima najveću morsku luku u zemlji, koja opslužuje oko 80% spoljne trgovine Egipta. Ali nova pretovarna tačka na južnom ulazu u Suecki kanal mogla bi stvoriti novi trgovinski prolaz koji će ne samo povezati oba grada već i ponuditi pristup glavnom gradu Kairu i konurbacijama severnoafričke države na pola puta na ruti.

Još nešto pomalo neobično što bi se moglo uzeti u obzir: aktivna i pouzdana železnička veza mogla bi rasteretiti globalni lanac snabdevanja u vanrednim situacijama, na primer, poput onog tokom martovske blokade. Čak i ako to ne bi značilo baš transport desetine hiljada kontejnera, moglo bi značiti ciljani transfer određene hitno potrebne robe. Mogla bi omogućiti da se osetljiviji teret prebaci na železnicu uz niske troškove, tako da se može otpremiti na odredište kada stigne do Mediterana. Teško je reći u kojoj meri bi ova ideja bila izvodljiva - u ovom trenutku to više liči na fantaziju.

Kompletnu verziju teksta možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti da dobijate obaveštenja o mesečnim aktuelnostima iz industrije.

Tekst je pripremila kompanija cargo-partner, privatni pružalac usluga infologistike punog opsega, sa sedištem u Austriji, koji nudi sveobuhvatan portfolio rešenja za avionski, pomorski, drumski transport i skladištenje.

Sa više od trećine veka stručnosti u informacionoj tehnologiji i optimizaciji lanca snabdevanja, kompanija kreira usluge po meri za širok spektar industrija kako bi stvorila konkurentne pogodnosti za svoje kupce širom sveta.

Osnovan 1983. godine, cargo-partner je ostvario promet od preko milijardu evra u 2020. godini i trenutno zapošljava 3.150 ljudi širom sveta.

cargo-partner d.o.o u Srbiji pruža usluge međunarodnog i domaćeg prevoza robe, logistike, špedicije i skladištenje u fleksibilnom magacinskom prostoru.

Stručno osoblje se trudi da u najkraćem roku odgovori na sve zahteve korisnika, a brojni sertifikati (ISO, AEO, HACCP itd.) samo su dodatna potvrda težnji da kvalitet usluga bude u skladu sa najvišim standardima.

Prateći potrebe i zahteve tržišta cargo-partner Srbija specijalizovao se za:

• transport specijalnog i vangabaritnog tereta

• transport robe pod temperaturnim režimom

• prevoz zbirnih i punih kontejnera iz Kine železničkim putem

• prevoz hitnih pošiljaka uz opciju ličnog kurira i isporuku „od vrata do vrata“ (door-to-door delivery)

• skladištenje robe sa posebnim dozvolama (roba životinjskog porekla, odnosno roba sa veterinarskom uvozno-izvoznom dozvolom)

• transport opasnih materija (ADR, DGR, IMO)

Direktor prodaje i razvoja kompanije cargo-partner Srbija Nebojša Đekić, navodi da putem sopstvene mreže kancelarija, kao i partnerske podrške širom sveta, je uvek moguće ponuditi optimalno rešenje za transport robe, a u skladu sa zahtevima i potrebama korisnika.

Tu se pre svega misli na:

• domaći i međunarodni drumski transport robe (FTL/LTL): Redovni polasci zbirnih linija širom zemlje i Evrope

• avionski transport robe: ekonomična, prioritetna i čarter rešenja

• pomorski transport robe: pun i zbirni utovar kontejnera sa direktnom isporukom pošiljaka

• železnički transport robe Novim putem svile: pun i zbirni utovar robe sa direktnom isporukom od Kine do bilo koje zemlje u Evropi

Nadogradnja za region

Jedno je jasno: za Egipat i Severnu Afriku, projekat će biti izuzetno važan i možda će postati katalizator za afrički teretni železnički transport - i to nezavisno od Sueckog kanala, megamax brodova i prevelikih očekivanja.

Osiguranje tereta Vam može pomoći u slučaju nezgode

Osigurajte se od rizika koji se odnose na prevoz tereta i zaštitite svoju robu osiguranjem tereta.

Osiguranje ne pokriva samo štetu/gubitak u vezi sa robom (u skladu sa uslovima politike), već je primenljivo i u slučajevima generalne havarije.

Polise osiguranja tereta cargo-partnera mogu osigurati vašu robu do 130% od njene vrednosti i pokriti dodatne troškove (npr. troškove prevoza).

Tim za pomorski prevoz sa zadovoljstvom će Vam pružiti detaljnije informacije.

Ako je brod sa svojim teretom u nevolji na moru ili je ugrožen požarom ili udarom groma i bude spašen zajedno sa svojim teretom, tada se troškovi navedenog spašavanja broda i tereta proporcionalno dele između vlasnika robe i vlasnika broda prema ceni robe koja se prevozi. Čak i ako roba stigne neoštećena.