Zatvorene poslednje tri nuklearne elektrane u Nemačkoj

Nemačka od nedelje, 16. aprila, više ne proizvodi struju iz nuklearnih elektrana.

Zatvaranje nuklearnih elektrana Emsland, Isar II i Neckarvestheim II je očekivan potez, jer je Nemačka najavila planove za postepeno gašenje nuklearnih elektrana još 2011. godine. U jesen 2022. godine, kada je rat u Ukrajini ograničio pristup energentima, posebno u Evropi, Nemačka je odlučila da ove postojeće nuklearne reaktore zadrži u radu još nekoliko meseci, kako bi osigurala državu u pogledu snabdevanja električne energije, piše CNBC.

- Ovo je bila dugo očekivana akcija. Nemačka vlada je produžila životni vek ovih postrojenja za nekoliko meseci, ali nikada nije planirala dalje od toga - rekao je Dejvid Viktor, profesor inovacija i javne politike na Univerzitetu San Dijego.

Utisci povodom najavljenog zatvaranja nuklearnih elektrana kretali su se od zaprepaštenja da će Nemačka zatvoriti čiste izvore proizvodnje električne energije, dok je globalni odgovor na antropogene klimatske promene i dalje nedovoljan, do slavlja da će zemlja izbeći bilo kakve nuklearne nesreće poput onih koje su se dogodile u drugim delovima sveta.

"Cela stvar je neshvatljiva"

Grupa cenjenih naučnika, uključujući dva dobitnika Nobelove nagrade i profesora iz MIT-a i Kolumbije, uputila je u poslednjem trenutku molbu u otvorenom pismu objavljenom 14. aprila na veb stranici grupe za nuklearno zagovaranje RePlaneteers, da nuklearni reaktori u Nemačkoj nastave da rade.

- S obzirom na pretnju koju klimatske promene predstavljaju za život na našoj planeti i očiglednu energetsku krizu u kojoj se Nemačka i Evropa nalaze zbog nedostupnosti ruskog prirodnog gasa, pozivamo vas da ostavite u radu poslednje preostale nemačke nuklearne elektrane - navodi se u pismu.

Objekti Emsland, Isar II i Neckarvestheim II obezbeđivali su struju za više od 10 miliona nemačkih domaćinstava, navodi se u otvorenom pismu. To je četvrtina stanovništva.

- Ovo je veoma razočaravajuće, kada je siguran izvor energije sa niskim sadržajem ugljenika 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, bio dostupan i mogao je da nastavi sa radom još 40 godina. Nemačka nuklearna industrija je svetske klase. Sva tri reaktora zatvorena tokom vikenda pokazala su se izuzetno dobro - rekao je Henri Preston, portparol Svetske nuklearne asocijacije.

Uprkos gašenju, neki segmenti nuklearnih industrijskih procesa će nastaviti da rade.

- Nemački nuklearni sektor će i dalje raditi u širem lancu nuklearnog snabdevanja u oblastima kao što su proizvodnja goriva i razgradnja - rekao je Preston.

Iako otvoreno pismo nije uspelo da nuklearne reaktore održi u radu, ono naglašava klimatske promene kao ključni razlog zašto je nuklearna energija nedavno bila deo globalnih energetskih razgovora, nakon generacijskog zatišja u izgradnji nuklearnih elektrana.

- Očigledno je da su mnogi ljudi u nuklearnoj industriji razočarani što vlada koja mnogo brine o klimatskim promenama zatvara ogromne izvore električne energije bez ugljenika - rekao je profesor Viktor.

Taj stav je ponovio i Hans fon Štorh, istraživač klime na Institutu za obalna istraživanja u Geestahtu u Nemačkoj i potpisnik otvorenog pisma

- Iako je legitimna odluka, to nije mudra odluka. Ovo nadomešćivanje proizvodnje električne energije iz nuklearnih elektrana, sa postojećim postrojenjima dovodi do povećanja emisije gasova staklene bašte u Nemačkoj, iako bi prema drugoj političkoj odluci prioritet trebalo da ima brza dekarbonizacija. Za mene, kao klimatskog naučnika, cela stvar je neshvatljiva - rekao je Štorh.

Strah od nesreće i fokus na obnovljive izvore energije

Nemačka vlada tvrdi kako čini zemlju bezbednijom zatvaranjem nuklearnih reaktora.

- Gašenje proizvodnje električne energije iz nuklearnih postrojenja čini Nemačku bezbednijom i izbegava dodatni radioaktivni otpad visokog nivoa. Rizici nuklearne energije su na kraju neizvodljivi. Nijedno osiguranje u svetu ne pokriva potencijalno katastrofalan obim štete od nuklearne nesreće - rekao je portparol Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode, nuklearnu bezbednost i zaštitu potrošača u Nemačkoj.

Folker Kvašning, profesor na Visokoj tehničkoj školi u Berlinu koji se bavi obnovljivim izvorima energije, podržava Nemačku da zatvori svoje nuklearne reaktore zbog rizika od nesreće.

- Nuklearna energija je rizična tehnologija. Tokom nesreće na reaktoru u Černobilju, Nemačku su pogodile radioaktivne padavine. Nesreća na reaktoru u Nemačkoj učinila bi velike delove zemlje nenastanjivim. U toku globalnih neizvesnosti, rizici za nuklearnu energiju se takođe povećavaju. Takođe, upravljanje radioaktivnim otpadom je "još uvek nerešeno u Nemačkoj. Niko u Nemačkoj ne želi skladište za visoko radioaktivni otpad u svojoj blizini - rekao je Kvašning.

Nemačka je fokusirana na izgradnju vetroelektrana i solarnih parkova i ima cilj da do 2030. godine proizvodi 80% svoje električne energije iz obnovljivih izvora energije poput vetra i sunca.

- Sada postavljamo politike za naše ciljeve u oblasti proizvodnje električne energije iz čistih izvora i prilagođavamo neophodne zakone - rekao je portparol nemačke vlade.

- Gašenjem nuklearnih reaktora, Nemačka otvara vrata obnovljivim izvorima da budu budućnost u proizvodnji električne energije. Postepeno ukidanje nuklearne energije je dugoročno dobro za klimu. Pruža sigurnost ulaganja, jer će obnovljivi izvori energije biti mnogo brži, jeftiniji i sigurniji od nuklearne energije - rekao je Niklas Hone, profesor sa Univerziteta Vageningen u Holandiji.

Izvor: Energija Balkana