Zašto se najčešće zatvaraju firme u Srbiji?

Vlasnici firmi nekad smatraju da je pokretanje likvidacije samo formalnost, ali zatvaranje DOO može biti dug i složen proces, sa ozbiljnim pravnim i finansijskim posledicama ako se ne ispoštuju sve obaveze. Od poreskih prijava i namirenja dugova, do potencijalne lične odgovornosti osnivača - šta morate znati pre nego što obrišete firmu iz registra.

Razlozi za gašenje preduzeća mogu biti različiti – od poslovnih i strateških, pa sve do problema sa održivošću poslovanja. Gordana Aritonović, CEO agencije PSK DOO, objašnjava koji su ključni faktori u ovom procesu, koji su izazovi s kojima se preduzetnici susreću, kao i pravne i finansijske obaveze koje moraju ispuniti pre nego što dođe do zvaničnog gašenja firme.

Zašto vlasnici firmi odlučuju da ugase DOO?

Prema rečima Gordane Aritonović, najčešći razlozi za gašenje DOO su poslovne prirode.

- Najčešći razlozi za gašenje DOO su poslovne i strateške prirode. Vlasnici firmi se najčešće odlučuju na likvidaciju kada poslovanje postane neodrživo – usled gubitka klijenata, pada prihoda, promena na tržištu ili jednostavno zato što je firma ispunila svoju svrhu. Takođe, čest je slučaj da se DOO gasi kako bi se osnovala nova firma, sa drugačijim modelom poslovanja, manjim troškovima ili povoljnijom poreskom i administrativnom strukturom - kaže ona.

Međutim, postoje i tzv. "fantomske firme" – firme koje se osnivaju i brzo gase, ne zbog neuspeha, već kako bi se izbegle poreske i zakonske obaveze.

- Nažalost, u praksi se dešava i da se firme osnivaju, a zatim brzo gase – ne zato što posluju neuspešno, već kako bi se izbegle poreske i druge zakonske obaveze. Reč je o tzv. "fantomskim firmama", koje formalno postoje, ali nemaju realnu poslovnu aktivnost, zaposlene ni imovinu. Ovakve firme se često koriste za fiktivne transakcije, pranje novca ili izbegavanje poreza – i upravo zato su pod lupom Poreske uprave i drugih državnih organa - objašnjava naša sagovornica.

Ključni koraci u procesu likvidacije

Postupak likvidacije firme započinje podnošenjem prijave za pokretanje likvidacije Agenciji za privredne registre (APR). Time se, kako navodi Aritonović formalizuje proces i objavljuje oglas o likvidaciji na sajtu APR-a.

- Oglas traje 90 dana i predstavlja poziv svim poveriocima da prijave svoja potraživanja. Nakon toga, izrađuje se početni likvidacioni izveštaj koji prikazuje finansijsko stanje firme u trenutku pokretanja postupka, uključujući pregled imovine, obaveza i ostalih relevantnih podataka - dodaje.

Tokom trajanja likvidacije, društvo posluje pod oznakom "u likvidaciji", pri čemu je obavezno da namiri sve poverioce, eventualno proda imovinu, zatvori poslovne knjige i ispuni sve administrativne zahteve.

- Kada su ove aktivnosti završene, osnivači donose odluku o okončanju likvidacije i podnose završnu prijavu APR-u, uz prateću dokumentaciju poput završnog likvidacionog izveštaja i poreskih potvrda. Na osnovu toga, APR donosi rešenje o brisanju firme iz registra, čime se postupak zvanično okončava - napominje.

Poreske obaveze tokom likvidacije

Tokom celog postupka likvidacije, od ključne važnosti je vođenje računa o poreskim obavezama.

U roku od 60 dana od početka likvidacije, kako objašnjava Aritonović, firma je u obavezi da podnese poresku prijavu za porez na dobit, kao i vanredni finansijski izveštaj.

- Ista obaveza postoji i nakon donošenja odluke o okončanju postupka likvidacije, kada se ponovo podnosi poreska prijava i završni izveštaj. Ovi koraci su zakonski propisani i neophodni za uredno zatvaranje poreskih obaveza, čime se omogućava konačno brisanje firme iz Registra APR-a - navodi.

Pre nego što se društvo sa ograničenom odgovornošću zvanično ugasi, neophodno je da se izmirе sve poreske i druge obaveze prema državnim institucijama, jer bez toga firma ne može biti obrisana iz registra.

- Poreska uprava zahteva podnošenje poreske prijave za porez na dobit i vanrednog finansijskog izveštaja u roku od 60 dana od početka likvidacije, kao i nakon donošenja odluke o njenom okončanju. Tokom celog postupka, likvidacioni upravnik, čak i kada je osnivač firme, mora da prima naknadu, dok se doprinosi na najnižu osnovicu doprinosa moraju plaćati svakog meseca. Ukoliko ti zahtevi nisu ispunjeni, Poreska uprava neće izdati uverenje o izmirenim obavezama, što može blokirati završetak likvidacije - kaže Aritonović.

Osim toga, sve obaveze po osnovu doprinosa za zaposlene moraju biti izmirene prema PIO fondu, a lokalnoj samoupravi se podnose poreske prijave i izmiruju obaveze po osnovu lokalnih taksi, poput komunalne takse za isticanje firme ili ekološke takse.

- U slučaju da je društvo imalo zaposlene, neophodno je uredno raskinuti ugovore o radu i odjaviti ih sa osiguranja kako bi se mogli prijaviti na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje - podseća sagovornica.

Bez uredno izmirenih obaveza i podnete dokumentacije, Agencija za privredne registre neće moći da sprovede brisanje firme, podvlači i dodaje da je zbog toga od suštinske važnosti da vlasnici i likvidacioni upravnici budu posvećeni svakom koraku u postupku, kako bi se izbegli zastoji.

Neispunjavanje obaveza može dovesti do ozbiljnih pravnih i finansijskih posledica, uključujući odgovornost za dugove preduzeća, kao i moguće sankcije zbog neblagovremenog podnošenja potrebnih izveštaja i uplata.

Trajanje postupka likvidacije i izazovi

Postupak likvidacije može trajati od nekoliko meseci do više od godinu dana, zavisno od složenosti imovine i obaveza firme. Zakon predviđa minimalan rok od četiri meseca, jer oglas o likvidaciji mora biti objavljen na sajtu APR-a 90 dana, a početni likvidacioni izveštaj najmanje 30 dana nakon isteka oglasa.

S druge strane, pojašnjava sagovornica, gornja granica nije zakonom definisana – postupak može trajati i godinu dana ili duže, naročito ako postoje nerešeni sporovi, dugovanja, imovina koja se teško unovčava, ili problemi u komunikaciji sa poveriocima.

- Najčešći izazovi u praksi odnose se na nepoznavanje rokova, papirologije i obaveza prema različitim institucijama, zbog čega postupak često zastaje ili se nepotrebno produžava. Zato je važno da se svaki korak pažljivo isprati – kako u pogledu zakonskih rokova, tako i u pogledu poreskih i računovodstvenih obaveza - napominje Aritonović.

Pravni i finansijski rizici za vlasnike

Nakon gašenja firme, mogu postojati pravni i finansijski rizici za osnivače i direktore. Ako tokom likvidacije nisu pravilno obrađena potraživanja poverilaca, oni mogu pokrenuti sudski postupak, upozorava Aritonović.

- U tim slučajevima, nadležni sud može odlučiti da za preostale obaveze ličnu odgovornost snose likvidacioni upravnik i/ili osnivači, naročito ako se utvrdi da su postupali nepažljivo ili su svesno izbegli da namire obaveze - ističe.

Takođe, u slučajevima kada se dokaže da je firma zloupotrebljena, na primer, za izbegavanje obaveza, može doći do "probijanja pravne ličnosti", što znači da osnivači i direktori mogu biti odgovorni za obaveze firme i nakon njenog gašenja.

- U redovnim okolnostima, DOO je zasebno pravno lice, i obaveze firme ne prelaze na njene osnivače. Međutim, u slučajevima kada se dokaže da je pravno lice zloupotrebljeno – npr. za izbegavanje obaveza, prenos imovine, fiktivne transakcije ili prikrivanje stvarnog poslovanja – sud može doneti odluku o tzv. probijanju pravne ličnosti.

To znači da osnivači i/ili direktori mogu ličnim sredstvima odgovarati za obaveze firme, čak i nakon njenog gašenja. Ova praksa se najčešće primenjuje u slučajevima "fantomskih" firmi, lančanih zloupotreba i namernog izbegavanja zakonskih obaveza - zaključuje Aritonović.

Izvor: eKapija