Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju; Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama - Šta donose izmene i dopune?

Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju nedavno je pretrpeo promene. Izmene i dopune, koje su stupile na snagu 8. juna ove godine, trebalo bi da zaštite prevoznike koje zakonito posluju, posebno mala i srednja preduzeća.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture očekuju da će izmene, koje su usvojene krajem maja ovde godine, doprineti efikasnijoj borbi protiv sive ekonomije ali i većem obimu posla za prevoznike i boljem korišćenju kapaciteta.

Osnivač i prvi konsultant Kancelarije Ivanović, koja se bavi pružanjem konsultantskih usluga u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem u saobraćaju i transportu, Tatjana Ivanović ocenila je da usvojene izmene i dopune Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju za prevoznike ne donose velike promene.

– Na osnovu analize izmena i dopuna može se zaključiti da je osnovni cilj zapravo otklanjanje nedostataka koji su uočeni tokom njegove primene u praksi – rekla je ona zaPlutonLogistics.

Kako je istakla, izmenama i dopunama oblast primene zakona je sužena.

Zakon se ne primenjuje na prevoze koji se obavljaju teretnim vozilom ili skupom vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 1 500 kg, za razliku od dosadašnjeg rešenja kojim je od primene Zakona bio izuzet samo prevoz tereta, koji navedenim vozilom obavlja fizičko lice radi zadovoljenja ličnih potreba, navela je Ivanović.

Što se tiče javnog prevoza tereta, kako je rekla, izmenjena je i odredba kojom su definisani prevozi za koje nije potrebna licenca za prevoz, pa tako za prevoz koji se obavlja teretnim vozilima čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3 500 kg više nije potrebna, bez obzira da li je prevoz pretežna delatnost ili ne.

– Prethodnim rešenjem za ove prevoze je bila potrebna licenca ukoliko prevoz nije bio pretežna delatnost privrednog subjekta koji ga obavlja. S druge strane, od stupanja na snagu izmenjenog i dopunjenog Zakona, javna preduzeća koja su osnovale jedinice lokalne samouprave za obavljanje komunalnih delatnosti više nisu izuzeta od posedovanja licence za prevoz ukoliko obavljaju javni prevoz, jer je izmenama Zakona brisana odredba kojom su navedena preduzeća bila izuzeta od posedovanja licence – objašnjava Ivanović.

Preciziran je i rok važenja potvrde za vozača koju Ministarstvo izdaje prevozniku za vozača koji je radno angažovan, a koji nije državljanin Srbije.

– Naime, potvrda za vozača izdaje se sa rokom važenja koji je isti kao i rok važenja ugovora na osnovu koga je vozač radno angažovan kod prevoznika, a najduže do pet godina, dok je raniji rok važenja potvrde bio pet godina – dodaje Ivanović.

Dodate su i odredbe obaveza prevoznika da dozvole za međunarodni prevoz koje su mu dodeljene vrati, što, prema njenim rečima, zapravo i ne predstavlja novinu za prevoznike - s obzirom da je ova obaveza propisana aktom kojim se propisuje raspodela ovih dozvola.

Inspekcijski nadzor je dodatno uređen sa nekoliko novih rešenja. Definisano je trajanje ponovnog isključenja teretnog vozila ili skupa vozila kojim se javni prevoz obavlja – 10 dana.

Novo je i ovlašćenje inspektora da donese privremeno rešenje o oduzimanju dozvole dodeljene domaćem prevozniku ukoliko dozvola ne odgovara evidenciji koju vodi Ministarstvo, kao i da Ministarstvu podnese zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju dozvole, obašnjava Ivanović.

Prvi put, kako naglašava Tatjana Ivanović, propisane su administrativne mere koje Ministarstvo može preduzeti prema domaćem prevozniku u slučaju da je obavešteno od strane nadležnog organa druge države, da je na njenoj teritoriji domaći prevoznik obavljao prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju suprotno međunarodnom ugovoru zaključenom u oblasti prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju.

O preduzetim merama Ministarstvo donosi rešenje protiv koga se žalba može izjaviti Vladi.

U resornom ministarstvu očekuju da će rešenja u tom zakonu imati pozitivan uticaj na sve privredne subjekte koji na zakonit način obavljaju javni prevoz tereta, u smislu povećanja obima prevoznih usluga i optimalnog korišćenja prevoznih kapaciteta.

– Povećanje broja obavljenih prevoza pozitivno će uticati i na poslovanje dela privrede koja je u vezi sa obavljanjem delatnosti javnog prevoza tereta, kao i onog dela privrede koja koristi usluge prevoza – navode u tom ministarstvu.

Izmenama zakona se na drugačiji način uređuju uslovi za pristup delatnosti prevoza i uvode novi uslovi, kao što je poslovni ugled prevoznika.To će, kako ocenjuju u ministarstvu, imati pozitivan uticaj na sve korisnike prevoza na taj način što će usluga prevoza biti sigurnija i kvalitetnija, s obzirom na to da je predviđeno oduzimanje licence za prevoznike koji su više puta kažnjeni za teži prekršaj, odnosno privredni prestup.

Komunalne delatnosti

Izmene i dopune će, kako dodaju, imati uticaj i na privredne subjekte koji obavljaju komunalne delatnosti na osnovu ovlašćenja dobijenih od lokalnih samouprava, radi obavljanja komunalnih delatnosti prevoz tereta u drumskom saobraćaju i prevoz radi obavljanja delatnosti osposobljavanja kandidata za vozače u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja. Ovi privredni subjekti će obavljati prevoze bez licence za prevoz.

Prevoz sa sopstvene potrebe

Evidencije podataka domaćih subjekata, odnosno teretnih vozila u vezi sa prevozom tereta za sopstvene potrebe koji se obavlja u domaćem drumskom saobraćaju, poveravaju se opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi Grada Beograda.

S obzirom na činjenicu da se prevoz za sopstvene potrebe u međunarodnom prevozu tereta obavlja, u najvećem broju slučajeva, na osnovu pojedinačne dozvole koju izdaje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, evidenciju o teretnim vozilima kojima se obavlja ova vrsta prevoza neophodno je da vodi Ministarstvo.

U Ministarstvu preciziraju da je izmenama ovaj zakon usklađen i sa Zakonom o opštem upravnom postupku, a precizirana je i evidencija teretnih vozila, izdavanjem odgovarajuće potvrde za svako prijavljeno teretno vozilo, koja omogućava da se pored prevoza za sopstvene potrebe u međunarodnom drumskom saobraćaju može obavljati i prevoz za sopstvene potrebe u domaćem drumskom saobraćaju.

Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama

Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ponovo je izmenjen krajem maja, a izmenama koje su na snagu stupile 8. juna, ukinut je kontrolni pregled brodova, a radno vreme posade usklađeno je sa zakondavstvom Evropske unije.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navode da se zakonom uređuje radno vreme članova posade u skladu sa Direktivom Saveta 2014/112/EU o sprovođenju Evropskog sporazuma o utvrđivanju određenih vidova organizacije radnog vremena u plovidbi unutrašnjim vodnim putevima.

– Na brodovima kojima upravljaju pojedine brodarske kompanije uočena su značajna prekoračenja normi dozvoljnih radnih sati, zbog čega će dopune ovog dela Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama pozitivno uticati na zaštitu osnovnih prava članova posade – objašnjavaju u tom ministarstvu.

Zakonom je ukinut i kontrolni pregled brodova, kao jedna od četiri vrste tehničkih pregleda brodova koje vrši Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, kao organ uprave u sastavu MGSI.

U Ministarstvu ocenjuju da će na ovaj način pozitivno uticati na poslovanje brodarskih kompanija, imajući u vidu da troškovi ovog pregleda, koji se vrši na svakih 30 meseci, iznose u proseku od 50 000 do 180 000 dinara, pri čemu se neće uticati na bezbednost plovidbe, zbog sveobuhvatnog redovnog pregleda koji se vrši svake pete godine.

Ovom izmenom Zakona, kako je precizirano, vrši se usaglašavanje sa Direktivom 2016/1629, ali i sa najboljom praksom država članica Evropske unije.

Generalni direktor „Agent Plus“Grupe Zoran Netković za Pluton Logistics kaže da će Izmene Zakona uticati na Direkciju za vodne puteve kojoj se ukida obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva.

Izmenama Zakona, kako navodi, precizira se značenje statusnih promena u smislu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama koje se tiču lučkih operatera, kojima je omogućeno sprovođenje opšteg pravnog načela da se na postupke koji su započeti po ranijim propisima primenjuju odredbe zakona koji su u tom trenutku bili na snazi, osim ako je novim propisima uređeno drugačije.

Izmene donose i nove obaveze za brodske kompanije od januara 2019. godine.

Kada su u pitanju brodarska pravna lica, u cilju usaglašavanja sa odredbama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Zakonom je propisana obaveza domaćih brodara da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama, rekao je on.

Netković navodi da je usaglašavanjem sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, predviđeno da su, u cilju zaštite imovine, poslovanja, objekata, prostora i lica, brodar, lučki operater i Direkcija za vodne puteve dužni da organizuju sigurnosnu zaštitu, i to ugovornim angažovanjem subjekata licenciranih za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovanu samozaštitnu delatnost koja obavezno ima organizovanu plansku, organizacionu i kontrolnu funkciju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatno obezbeđenje.

– Ovu obavezu privredna društva su već imala u skladu sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju, pa je zakonodavac smatrao da bi trebalo ove odredbe izmena Zakona posmatrati samo u smislu usaglašavanja zakona na snazi, ali ne i kao nametanje novih obaveza privrednim subjektima – ocenjuje on.

Dodatni troškovi

Novi zakon prouzrokovaće dodatne troškove za brodarska privredna društva, kao i luke, koji će morati ugovorno da angažuju subjekte licencirane za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili da, kroz licenciranje svojih zaposlenih, organizuje samozaštitnu delatnost.

– Brodarska privredna društva će morati da obezbede najmanje jednog člana posade koji će završiti obuku u cilju sticanja odgovarajuće licence propisane Zakonom o privatnom obezbeđenju. 

U cilju davanja razumnog roka za ispunjavanje navedenih obaveza, članom 30. zakona predviđen je prelazni rok do 31. decembra 2018. godine, za usaglašavanje poslovanja brodara i lučkih operatera sa odredbama izmena Zakona – objašnjava Netković.

Izmene Zakona će, kako je rekao, prouzrokovati i troškove brodarima koji će biti dužni da izrade planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama.

Dodao je da izrada ovih planova neće prouzrokovati velike troškove brodarima, imajući u vidu da se radi o internim planovima ovih privrednih društava, za čiju izradu mogu da angažuju zaposlena lica unutar privrednog društva.

Netković precizira da je zakonodavac smatrao da bi usvojene izmene Zakona trebalo da omoguće početak primene dela Zakona kojim se uređuje sigurnosna zaštita u unutrašnjem vodnom saobraćaju radi podizanja nivoa sigurnosti u obavljanju vodnog saobraćaja i sprečavanja izvršenja krivičnih dela, kao što su krađe, piratstvo, krijumčarenje i slično.

On dodaje da je uređenje zakonodavnog okvira neophodna pretpostavka za unapređenje funkcionisanja rečnog transporta, ali da brodarske kompanije smatraju da se usvojene izmene zakona odnose najviše na prevenciju krivičnih dela i podizanje odgovornosti brodara, dok sprečavanje i procesuiranje počinilaca krivičnih dela i dalje predstavlja nadležnost državnih organa koju je potrebno realizovati u punom zakonskom kapacitetu.

– Ono što bi svakako doprinelo uspešnijoj primeni novih mera je organizovanje stručnih foruma i sastanaka svih strana u cilju pojašnjenja usvojenih odredbi, prikupljanja povratnih informacija ‘sa terena’ ali i upoznavanje sa primerima dobre prakse u obavljanju delatnosti vodnog transporta – ocenjuje Netković.

Dostizanje evropskih standarda kojima se ovim izmenama zapravo i teži, prema njegovim rečima, neophodan je uslov za kvalitativan iskorak i regulisanu plovidbu na plovnim putevima Republike Srbije.

Nelegalne šljunkare 

Osim izmena koje se odnose na rad brodarskih kompanija, donošenjem ovog zakona konačno će biti rešen status velikog broja nelegalih šljunkara (njih oko 150) na obalama plovnih reka u Srbiji, koje negativno utiču na rad registrovanih luka.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastruktre navode da će Zakonom biti propisan rok od 6 godina, koliko najduže traju privremene građevinske dozvole, kao prelazni rok za premeštanja na zvanična lučka područja.

Rad nelegalnih šljunkara, kako objašnjavaju, trenutno nanosi štetu budžetu u iznosu od oko 600 000 evra, a primenom zakona očekuje se da prihodi po osnovu lučkih taksi i lučkih naknada za pretovar šljunka i peska iznositi oko 2,2 miliona evra.

Izvor: PlutonLogistics.com