Zajedničko tržište Zapadnog Balkana nezaobilazan korak za ulazak regiona u EU

Formiranje zajedničkog tržišta šest balkanskih ekonomija zasnovanog na punoj implementaciji četiri slobode EU - slobodi kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala, predstavlja nezaobilazni korak u procesu integracije regiona u EU, i šansu za oslobađanje novog potencijala za ekonomski rast i podsticanje regionalne političke saradnje.

Na samitu u okviru Berlinskog procesa u Sofiji 2020, lideri zapadnobalkanske šestorke usvojili su Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, nastavak prethodnog Višegodišnjeg akcionog plana za regionalno ekonomsko područje, usvojenog u Trstu 2017.

Akcioni plan "Zajedničko regionalno tržište katalizator dublje regionalne ekonomske integracije i korak ka jedinstvenom tržištu EU" obuhvata aktivnosti koje će se realizovati u periodu 2021-2024.

Kako bi podstakli efikasnije uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, uoči Samita u Sofiji, Komorski investicioni forum zapadnobalkanske šestorke (KIF ZB6) osnovao je Poslovni savet u čijem sastavu su vlasnici 16 velikih poslovnih sistema koji imaju kompanije i poslovne operacije u celom regionu, zapošljavaju 25.000 ljudi, i zajedno ostvaruju više od 2,8 milijardi evra godišnjeg prihoda.

„Poslovni savet KIF ZB6 će pratiti napredak u realizaciji akcionog plana za zajedničko regionalno tržište i o stanju na terenu redovno informisati zapadnobalkanske vlade, ali i Evropsku uniju, i davati konkretne predloge kako da se ubrza otklanjanje barijera, smanje troškovi i olakša poslovanje unutar regiona i sa Evropskom unijom“, kaže rukovodilac Centra za KIF u Privrednoj komori Srbije, Marko Mandić.

Najvažnije i najhitnije je da vlade Zapadnog Balkana što pre standardizuju i obezbede međusobno priznavanje sertifikata, i drugu trgovinsku dokumentaciju koja prati robu prilikom izvoza i uvoza, da unaprede infrastrukturu na graničnim prelazima, u potpunosti usaglase radna vremena graničnih službi i da ubrzanjem i digitalizacijom carinskih procedura obezbede brži protok robe i carinjenje bez papira.

Neke od najvažnijih inicijativa privrednih komora koje u najvećoj meri utiču na logistički proces su “zeleni koridori” i međusobno priznavanje sertifikata, uverenja i laboratorijskih analiza.

„U ovom trenutku, u okviru ‘zelenih koridora’, u Srbiji su aktivna četiri prelaza, Sremska Rača, Gostun, Merdare i Preševo. Ovaj koridor predstavlja zajedničku inicijativu privrednih komora potpisnica CEFTA sporazuma, omogućava brži i jednostavniji protok robe, čime se smanjuju troškovi i povećava konkurentnost regionalnih kompanija“, kažu u Milšped Grupi, koja je jedna od 16 članica Poslovnog saveta KIF ZB6.

Sistemom elektronske razmene informacija (SEED), CEFTA sekretarijat je unapredio i pojednostavio proces prolaska robe, čime se smanjuje vreme čekanja i gužve na prelazima.

Međutim, napominju u Milšpedu, kroz „zelene koridore“ u ovom trenutku moguć je prevoz samo određene vrste robe. Kako bi se dodatno olakšao transport u regionu, jedna od mera za smanjenje čekanja je unapređenje saradnje carinskih i drugih službi na prelazima.

„Trebalo bi razmotriti ubrzani prelaz za vozila sa praznim tovarnim prostorom, otvorenim i zatvorenim, kao i potencijalno razvijanje kapija sa rezervacijom termina i ubrzanim prelaskom“, smatraju u toj kommpaniji. Predlažu povećanje broj prelaza na kojima su prisutni inspekcijski organi, uvođenje Traces sistem za ubrzan promet veterinarske robe, i proširenje spiska proizvoda sa prioritetom, poput hrane za ljudsku upotrebu i sve kategorije lekova.

Izvor: PKS