Voda - najdragoceniji i najugroženiji prirodni resurs

Mnogo godina unazad se priča o zagađenju vode i problemu pijaće vode. Brz porast stanovništva i konstantni razvoj industrije i novih tehnologija uslovljavaju rast potrošnje vode, što dovodi do stalnog porasta količine otpadne vode. Zato se pored stalnih apela i kampanja o racionalnom pristupu u potrošnji zaliha pitke vode i prečišćavanju otpadnih voda, govori i o tome da se na svetske rezerve vode ne može gledati na problem kao što se gleda na svetske zalihe nafte. Za zamenu nafte već postoje alternativna rešenja, dok za vodu ne postoji zamena. 

Stav UN je da voda postaje sve više strateška sirovina 21. veka. Evropska unija je, takođe usvojila zajednički osnov upravljanja vodama kroz dokument ,,Okvirna direktiva o vodama EU”, koju mnogi popularno nazivaju ,,evropski ustav o vodama”. Ključni princip tog dokumenta izražen je tvrdnjom da ,,voda nije komercijalni proizvod kao neki drugi, nego nasleđe koje treba čuvati, zaštititi i shodno tome postupati”.

Okvirna Direktiva Evropske unije o vodama (Water Framewor Directive EU WFD - 200/60/EC) stupila je na snagu 22. decembra 2000. godine objavom u Official Journal of the European Communities. Direktiva propisuje okvire vodne politike, uvažavanjem principa održivog razvoja i integralnog upravljanja vodama. 

Direktiva daje zakonski okvir za sprovođenje zaštite svih voda i to: • sprečavajući dalje zagađenje, štiteći i unapređujući status vodenih resursa, • promoviše održivu upotrebu vode zasnovanu na dugoročnoj zaštiti resursa, • unapređuje zaštitu i poboljšava stanje kvaliteta vodene sredine kroz specifične mere progresivne redukcije izliva, emisija i gubitaka prioritetnih supstanci i potpunog ukidanja bilo kakve emisije prioritetnih hazardnih supstanci, • omogućava progresivno smanjenje zagađenja podzemnih voda i zaštitu od daljeg zagađenja i • doprinosi ublažavanju štetnih efekata suša i poplava.

Otpadne vode

Otpadne vode mogu biti otpadne vode domaćinstava, produkt ljudskog ili životinjskog zagađenja, zagađenja industrije ili atmosferskih prilika. U industrijama, atmosferske vode mogu biti vrlo zagađene što zavisi od tehnološkog procesa proizvodnje. Zagađenje nastaje manipulacijom sirovina i gotovih proizvoda na otvorenom prostoru, gde dolazi do prosipanja i procurivanja opasnih materija. Kišom, opasne materije se speru sa industrijskih platoa i odlaze kao otpadne vode. 

U Evropi kao celini, 53% površinske ili podzemne vode koja se doprema potrošačima koristi se u industrijske svrhe, 26% u poljoprivredi i svega 19% u domaćinstvima. Postoje velike varijable u snabdevanju vodom različitih ekonomskih sektora Evropskih zemalja.

Zagađenje vode

Postoji nekoliko klasa uobičajenih zagađivača vode:

a) Uzročnici oboljenja (patogeni)

Ova klasa obuhvata bakterije, viruse, protozoe i parazitske crve koji u vodu dospevaju iz otpadnih i fekalnih voda koje stvaraju domaćinstva, ljudi i životinje. 

b) Otpad koji se razlaže upotrebom kiseonika

Ovaj pojam se odnosi na organske materije koje razlažu aerobne bakterije. Velika populacija ovih bakterija u vodi zasićenoj ovim materijama štetno deluje na njen kvalitet smanjenjem količine rastvorenog kiseonika u vodi. Ovaj proces može izazvati pomor ribe i uništavanje drugih oblika akvatičnog živog sveta.

c) Vodorastvorljive neorganske materije

U ovu grupu spadaju kiseline, soli i jedinjenja otrovnih metala, kao što su živa ili olovo. Povišeni nivoi prisustva ovih metala u vodi mogu je činiti neupotrebljivom za piće, negativno uticati na ribe i vodeni živi svet, umanjiti prinos useva i ubrzati koroziju mašina koje imaju dodira sa vodom. Glavni izvor vodorastvorljivih neorganskih materija je industrija.

d) Neorganski biljni nutrijenti

Ovu grupu čine vodorastvorljivi nitrati i fosfati koji mogu izazvati intenzivni razvoj algi i drugog vodenog bilja. Sa njihovim razvojem opada nivo kiseonika rastvorenog u vodi koji je neophodan za opstanak riba. Ljudi koji piju ovakvu vodu mogu imati zdravstvene probleme u vidu smanjenja kapaciteta vezivanja kiseonika u krvi. Glavni izvor ove vrste zagađenja je poljoprivreda.

e) Organske materije

Organske materije obuhvataju naftu, benzin, plastiku, pesticide, deterdžente i mnoge druge materije štetne po zdravlje ljudi i opasne po život riba i akvatični život. Glavni izvor ovog zagađenja su saobraćaj, industrija, urbane sredine i sredstva za čišćenje pokućstva.

f) Sedimenti (nataloženi materijal)

Nerastvorljive čestice zemlje i drugih čvrstih materijala vremenom se talože u vodi, najčešće usled erozije zemljišta. U smislu mase, ovo je izrazito najveći zagađivač vode. Sedimenti zamućuju vodu, onemogućavaju fotosintezu i prekidaju lanac ishrane u vodenim staništima.

Pored ovih oblika zagađenja, postoje i radioaktivno zagađenje (izazvano vodorastvorlijivim radioaktovnim izotopima), termalno zagađenje (nakon upotrebe vode u industrijskim ili energetskim rashladnim sistemima) ili genetsko zagađenje (usled neželjenog unošenja nekarakterističnih živih vrsta za specifična vodena staništa, kao što su školjke i fitoplankton).

Otpadne vode u Srbiji i svetu

U junu prošle godine na stručnom skupu u Novom Sadu, nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), saopštila je da se u Srbiji godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda, ispuštenih u kanalizaciju, a u 168 gradova i opština postoji samo četrdesetak pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela.

U narednim godinama će, kako su naveli, biti potrebno izdvojiti oko pet milijardi evra za izgradnju nedostajućih kapaciteta kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje građana pitkom vodom i zaštitila životna sredina.

Izrael po podacima investira velika sredstva u infrastrukturu i trenutno prečišćavaju skoro 90 posto otpadnih voda. Ovaj podatak predstavlja i verovatno svetski rekord u procentu prečišćavanja otpadnih voda. U ovoj zemlji, pogoni za tretman voda posle obrade, tu vodu koriste za navodnjavanje, a ostatke za proizvodnju đubriva. Pored ovoga, Izrael po podacima ima gubitke vodovodne mreže od samo 8 posto, što opet predstavlja rekord na međunarodnom nivou. 

Iako je dominacija vode nad kopnom na planeti Zemlji velika, podaci govore da je od te velike dominacije samo 0,6 posto za piće. Podaci isto govore da od ukupne količine vode koju upotrebljava čovečanstvo, suštinske potrebe su zadovoljene sa 3%, dok se ostatak uglavnom neracionalno troši, a kontrola potrošnje.

Ukupno potrošena voda u prosečnom domaćinstvu (procentualni udeo):

▪ kupanje 37%;

▪ ispiranje toaleta 21%;

▪ pranje odeće 17%;

▪ dnevna lična higijena 7%;

▪ pranje sudova 5%;

▪ čišćenje domaćinstva 5%;

▪ piće i priprema hrane 3%;

▪ ostale aktivnosti 8%.

Sve gore spomenute direktive pokazale su da je čovečanstvo počelo da uviđa da nekontrolisana potrošnja vode i njeno zagađivanje vode u katastrofu nesagledivih razmera i posledica. 

Da bi rešili globalni problem, uvek se javlja ista rečenica. Svako od nas mora krenuti prvo od sebe. Postoje principi koje treba primenjivati u svakodnevnom životu da bi se ovo sprečilo.

Treba koristiti vodu na racionalan i štedljiv način, bez obzira što kada poteče iz česme deluje da je ima koliko god hoćemo. Možda je za nas i ima, ali šta je sa naslednicima ove planete, posle nas.

Ovo su saveti koji se mogu naći, šta pojedinac i društvo mogu da učine na planu uštede i očuvanja kvaliteta vode:

▪ proveravati ispravnost cevi vodododne instalacije u vašem domaćinstvu radi smanjenja gubitaka u mreži;

▪ primenjivati sistem navodnjavanja kap-po-kap radi smanjenja gubitaka vode isparavanjem;

▪ uticati na razvijanje svesti o neophodnosti sistema za prečišćavanje otpadnih voda;

▪ uvođenje cirkularnih sistema protoka industrijskih voda;

▪ uvođenje taksi koje će obezbediti sredstva za sisteme prečišćavanja.

Na sajtu NALED-a se može naći da, prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija, dve trećine svetske populacije živeće u zemljama koje će pogoditi nestašica vode do 2025. godine. Ujedinjene nacije (UN) navode da je čoveku neophodno minimum 50 litara vode dnevno – za piće, pranje, kuvanje i sanitarije.

Ipak, još od 1990. godine, milijardu ljudi na planeti nije imalo taj minimum. Tokom poslednjeg veka, potrošnja vode u svetu je porasla čak deset puta, što je dva puta više od rasta broja ljudi na planeti.

Prečišćavanje otpadnih voda ima sve veću ulogu jer se na planeti sve više smanjuje količina pitke vode. Zato je vrednost resursa koji štitimo viša nego obično, a potreba da se oni sačuvaju veća nego ikada.