Veštačka inteligencija i regulative

Strategije i zakoni koji se bave veštačkom inteligencijom globalno postaju sve značajniji kako raste njena upotreba. Trenutno se na međunarodnom nivou pojavljuju ključni propisi i inicijative, posebno u EU, SAD, Kini i drugim zemljama.

Porast veštačke inteligencije značajno je unapredio složenost i obim prevara, pri čemu su se u poslednjih nekoliko godina pojavili neki značajni primeri kao što su prevare sa deepfake sadržajem.

AI-generisani video i audio zapisi koriste se za imitaciju poznatih ličnosti, direktora kompanija ili čak bliskih osoba. Veštačka inteligencija se koristi od strane kriminalaca kako bi kreirali potpuno izmišljene lične podatke i uverljive lažne identitete, čime zaobilaze sigurnosne sisteme. Ove taktike često se koriste za finansijske prevare, kao što su otvaranje bankovnih računa ili podnošenje zahteva za kredite.

Ovi primeri ističu važnost budnosti, provere izvora i primene robusnih mera sajber bezbednosti kako bi se otkrile i sprečile prevare izazvane AI tehnologijama.

U okviru Samita Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), petog decembra je održan panel “DigitAl for All” (Digitalne tehnologije i AI za sve) u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Najviši diplomatski predstavnici Francuske, Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva, direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji razgovarali su o tome kako digitalni alati, poput veštačke inteligencije, mogu pomoći da se ostvari održivi razvoj, kao i o tome kako kroz međunarodnu saradnju odgovoriti na rizike koje brzi napredak novih tehnologija donosi, posebno kada je u pitanju produbljivanje postojećih nejednakosti i jačanje stereotipa.

U uvodnom govoru pred panel, vođa istraživanja u globalnoj Kancelariji UNDP-a za izveštaje o ljudskom razvoju, Eriberto Tapia, poručio je da je važno da promenimo pristup AI - od toga da će ona da zameni ljude ka tome da ona treba da dopuni znanje i veštine ljudi.

Na Samitu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), čiji je domaćin ove godine Vlada Srbije, uz podršku OECD-a i UNDP-a, učestvovalo je više od 130 delegata i 1.000 stručnjaka iz celog sveta. Oni su razgovarali o globalnim izazovima i rešenjima u vezi sa veštačkom inteligencijom, podsticanju međunarodne saradnje i izgradnji ekosistema koji podržavaju etičke, inkluzivne i održive inovacije.

Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju je vodeća međunarodna organizacija koja se bavi razvojem, primenom i regulacijom u oblasti veštačke inteligencije.

“Odgovornost svih država i drugih zainteresovanih aktera je da obezbede da se veštačka inteligencija koristi efikasno i etički, tako da niko ne bude izostavljen.

Samo zajedničkim radom, kroz okupljanja kao što je GPAI, možemo ovo da postignemo na globalnom nivou,” izjavila je na ovom Samitu ambasadorka Kanade, NJ.E. Mišel Kameron.

Dominik Otvej, zamenik britanskog ambasadora, istakao je prioritete svoje zemlje koja predvodi globalne napore za regulaciju veštačke inteligencije, u upravljanju tom tehnologijom.

“AI ne poznaje granice. Njen uticaj će oblikovati društva i ekonomije širom sveta, a jedini način na koji mi možemo efikasno upravljati ovom novom tehnologijom jeste kroz međunarodnu saradnju koju promovišemo kroz GPAI.

Veoma mi je drago što je UNDP istakao važnost inkluzije i jednakosti – potrebno nam je da AI radi za sve, a ne samo za neke, pod istim uslovima i bez pristrasnosti. Ujedinjeno Kraljevstvo radi zajedno sa svojim partnerima na maksimiziranju benefita i ublažavanju rizika,“ rekao je zamenik britanskog ambasadora.

Dezinformacije generisane veštačkom inteligencijom ili deepfake

Još jedna od stvari koja je zabrinula glasače na skorim izborima u SAD i EU je sve više dezinformacija generisano veštačkom inteligencijom.

Suočeni sa sve većom zabrinutošću zbog dezinformacija koje narušavaju integritet demokratskog sistema i novih rizika koje donose različiti alati veštačke inteligencije (AI), građani širom sveta doneli su mnoge svoje odluke, pri čemu su u nekim mestima bili pod većim, a negde pod manjim uticajem ovih faktora.

Fotografija od: pixabay.com

Ovo su zaključci nedavnog istraživanja Centra za tehnologiju u razvoju i bezbednost (Centre for Emerging Technology and Security - CETaS) pri Institutu Alan Turing. Istraživanje je analiziralo izbore u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Evropskoj uniji.

Istraživanje je identifikovalo 16 viralnih slučajeva dezinformacija ili deepfake-ova tokom opštih izbora u Velikoj Britaniji, dok je u EU zabeleženo samo 11 takvih slučajeva.

Istraživači su takođe uočili slučajeve konfuzije među biračima, koji su teško razlikovali legitimne političke sadržaje od onih generisanih veštačkom inteligencijom, čime se podriva poverenje javnosti u informacije na internetu.

Uprkos izazovima, istraživanje ukazuje i na potencijalne koristi AI-a. Veštačka inteligencija može pojačati kampanje za zaštitu životne sredine, unaprediti komunikaciju između birača i političara i ubrzati proces provere činjenica.

EESK (European Economic and Social Committee) poziva na robustan okvir vrednosti za rešavanje rizika veštačke inteligencije

Evropska unija postigla je značajan napredak u regulisanju veštačke inteligencije (AI) kako bi osigurala pouzdanost i etičku usklađenost. Kritičari, međutim, tvrde da trenutni okvir nije dovoljno sveobuhvatan da zaštiti društvo.

Rizici koje donosi veštačka inteligencija

EESK upozorava da bi napredak AI tehnologija mogao izazvati velike gubitke radnih mesta i produbiti nejednakosti ako se ne upravlja na adekvatan način. Automatizacija i algoritamsko odlučivanje mogu ugroziti sigurnost zaposlenja, povećati intenzitet rada i umanjiti autonomiju radnika.

Pored društvenih i ekonomskih rizika, masivna energetska potrošnja AI sistema doprinosi ekološkim problemima, dok njihova potencijalna zloupotreba u zlonamernim napadima i kriminalnim aktivnostima naglašava potrebu za čvrstim mehanizmima zaštite ključne infrastrukture.

Stanje regulatornog okvira

Prvi pravni okvir na svetu za veštačku inteligenciju, AI zakon EU, klasifikuje AI aplikacije prema nivou rizika (neprihvatljiv, visok, ograničen i minimalan). On nameće stroge zahteve za sisteme visokog rizika kako bi se osigurala bezbednost i poštovanje osnovnih prava.

Evropski ured za AI će sarađivati sa državama članicama kako bi promovisao istraživanje i osigurao da AI tehnologije ispunjavaju etičke standarde.

Preporuke i budući koraci

EESK poziva na koordinisana evropska ulaganja u razvoj AI unutar bloka, uz istovremeno rešavanje rizika digitalne zavisnosti i zloupotrebe društvenih mreža.

Predlaže strategiju za borbu protiv dezinformacija, koja uključuje jačanje provere činjenica, suzbijanje manipulacija stranih informacija i saradnju među medijima.

Generalno, većina jurisdikcija ne zabranjuje primene AI sve dok one ne krše zakon. Međutim, neke jurisdikcije eksplicitno zabranjuju određene primene i upotrebe AI (npr. Kina, EU).

Nijedna od praćenih jurisdikcija nije objavila posebna pravila o privatnosti namenjena AI, osim opštih zakona o privatnosti. Ipak, Koreja, Singapur i Velika Britanija objavili su neobavezujuće smernice o privatnosti za AI kao dopunu svojim opštim zakonima o privatnosti.

Većina jurisdikcija usvojila je pravila ili smernice za donošenje odluka zasnovanih na AI, uglavnom zahtevajući transparentnost i/ili procenu rizika za AI sisteme visokog rizika.

Kina, EU, Južna Afrika i Tajvan dozvoljavaju da izum koji je kreirao generativni AI sistem može biti patentiran, pod uslovom da ima “tehnički karakter“.

Većina jurisdikcija još nije odlučila da li sadržaj generisan AI-jem ima pravo na zaštitu autorskih prava. Međutim, pod određenim uslovima, neke jurisdikcije (npr. Japan, Velika Britanija) dozvoljavaju da osoba koja koristi AI za generisanje sadržaja bude smatrana autorom dela.

Sve praćene jurisdikcije dozvoljavaju (ili su odlučile da ne regulišu) upotrebu generativnih AI sistema u obrazovanju. Samo Kina reguliše upotrebu tehnologije duboke sinteze uopšte, dok druge zemlje (npr. Brazil, Koreja) regulišu upotrebu deepfake sadržaja tokom izbornih perioda.

Sve inicijative i zakoni usmereni su na balansiranje koristi veštačke inteligencije sa potencijalnim rizicima, osiguravajući transparentnost, bezbednost i poštovanje ljudskih prava. Budući razvoj zavisiće od usklađenosti regulatornih okvira na globalnom nivou.

Izvor: UNDP Srbija; Euractiv