Ulaganjem u ekosistemske usluge se štedi, zarađuje i čuvaju se prirodni resursi

Integrisanjem ekosistemskih usluga u razvojne planove doprinosi se odgovornom korišćenju prirodnih resursa i ekonomskom rastu i razvoju.

Rezultati trans-nacionalnih studija slučaja i to Bosutskih šuma (Srbija, BiH i Hrvatska) i sliv reke Neretve-Trebišnjice (BiH, Hrvatska i Crna Gora) pokazuju da integrativni pristup obezbeđuje korist građanima, koji mogu živeti u zdravijem okruženju, državi zato što će moći da racionalnije koristi budžetska sredstva, i budućim generacijama – zaključeno je na regionalnom simpozijumu i okruglom stolu "Vrednovanje i ulaganje u biodiverzitet i usluge ekosistema za održivi razvoj - naučene lekcije i buduće smernice", održanom 17. i 18. aprila 2018. godine u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu.

Dvodnevni događaj na kome je iskustva razmenilo više od 60 donosilaca odluka, planera, praktičara i istraživača iz sektora koji utiču i zavise od životne sredine i ekosistemskih usluga u regionu Jugoistočne Evrope, organizovao je Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu – projekat BIODIVERZITET (ORF BD), koji sprovodi GIZ u okviru Nemačko razvojne saradnje.

Podršku realizaciji događaja dali su Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, a partner GIZ-a u organizaciji događaja bio je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

“Naučnici i istraživači, sa jedne strane, i donosioci odluka, sa druge, ulažu napore da se pitanja očuvanja biodiverziteta i ekosistemsko planiranje uključe u strateške planove, odnosno daju udeo u planiranju održivog ekonomskog razvoja.

Ali, veoma često, kako na nacionalnom, a pogotovo na regionalnom nivou, ne postoji adekvatan prostor za razmenu najnovijih saznanja i rezultata, što dovodi do sporijeg napretka u korišćenju nalaza u procesima planiranja i odluka.

Intenziviranje komunikacije i kvalitetniji protok informacija neophodnih za donošenje odluka baziranih na novim nalazima, a koje mogu pospešiti rast i razvoj u regionu, su naš prioritet“, izjavila je nakon skupa Kristina Kujundžić, iz Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – BIODIVERZITET i dodala:

”Ulaganje u biodiverzitet kroz vrednovanje usluga ekosistema je izraženi trend i u Evropi, i u svetu. Dodatni aspekt za zemlje kandidate Evropske unije, svakako može biti činjenica da se deo troškova za otvaranje Poglavlja 27 u značajnoj meri može pokriti upravo ovim pristupom. Iskustva koja smo tokom ova dva dana razmenili veoma su važna da bi se taj proces ubrzao”.

Na simpozijumu su predstavljeni rezultati sprovedenih studija slučaja, s ciljem da njihovi zaključci i preporuke doprinesu donošenju odluka zasnovanih na novim saznanjima i podacima relevantnim za planiranje i upravljanje ekosistemima u Jugoistočnoj Evropi.

Drugog dana skupa, na okrugolom stolu, formulisane su regionalne preporuke, procene i vrednovanje usluga ekosistema (ESAV) za region Jugoistočne Evrope, među kojima su: dalje unapređenje individualnih, institucionalnih i međusektorskih kapaciteta za primenu ESAV metodologija; odabir pilot područja za realizaciju novih studija slučaja baziranih na ESAV; unapređenje horizontalne i vertikalne komunikacije u sektoru životne sredine i sa sektorima koji utiču i zavise od prirodnih resursa; koordinacija brže razmene podataka i informacija na svim nivoima; kao i efikasno sprovođenje regionalnih ESAV preporuka u strateške dokumente i razvojne planove.