Turska – raskrsnica kultura i transportnih puteva

Kao veza između Istoka i Zapada, zemlja na Bosforu je igrala ključnu ulogu kroz istoriju. Turska – a posebno grad Istanbul – je oduvek bila važno čvorište, kako u kulturnom, tako i u saobraćajnom smislu.

„Tačno u sredini“ Istanbula je Bosporski moreuz, od davnina jedan od najvažnijih pomorskih puteva. U svojoj ulozi mosta između Evrope i Azije, Turska je uvek težila da poveže oba kontinenta – i još uvek je – važan deo „Novog puta svile“.

Turska je od izuzetnog geostrateškog značaja. To su rano prepoznali trgovci Dalekog istoka, koji su od davnina prevozili svoju robu Putem svile. Nebrojene priče su ispričane o ovom najstarijem trgovačkom putu na svetu.

Trans-kaspijski krak Puta svile

U skladu sa tradicijom, „Novi put svile“ se i dalje koristi kao trgovačka ruta između Azije i Evrope. Najvažnija veza trenutno ide od Kine preko Kazahstana i Rusije do Evrope, ali je prevezena količina nedavno opala nakon pandemije COVID-19 i ruskog napada na Ukrajinu.

Dugo potcenjen, ali još uvek značajan, je transkaspijski put, koji prelazi Centralnu Aziju i Kaspijsko more, od Azerbejdžana preko Gruzije do Turske.

Jedna kritična komponenta uspeha ove rute leži u proširenju kapaciteta evroazijskih železnica.

Prvi koraci za unapređenje železničkog saobraćaja na ovoj stazi već daju plodove.

Saobraćaj je ovde značajno porastao u poslednjoj deceniji: 2014. godine samo oko 300 vozova je saobraćalo ovom trasom, dok je 2019. bilo blizu 7.000, a posle nedavnih geopolitičkih izazova brojke su dostigle još veći nivo.

Prelazak Bosfora – sada bez izazova!

Bosporski moreuz, koji je otvoren za međunarodni komercijalni brod od 1920-ih, jedan je od najvažnijih pomorskih puteva u svetu.

Ali dok se brodovi slobodno kreću u pravcu sever-jug, moreuz predstavlja geografsku prepreku za saobraćaj koji se kreće u pravcu istok-zapad.

Često se raspravljalo o planovima za masivne mostove, ali je trebalo mnogo vremena pre nego što je završen prvi odgovarajući građevinski projekat.

Prvi od sada tri masivna viseća mosta otvoren je 1973. godine.

Nakon toga je 1988. usledio most Fatih Sultan Mehmed, a 2018. most Javuz Sultan Selim.

Svaki od njih je tehničko čudo za sebe, sa svakim dizajnom briljantnijim od prethodnog.

Ali kada je otvoren treći most, već je neko vreme postojao tunel ispod Bosfora. Da, dobro ste pročitali. Tunel.

Tunel Marmarai sa prvim teretnim vozom iz Kine

U međuvremenu je čak dodat još jedan tunel za automobilski saobraćaj, ali je sve počelo sa tunelom Marmarai.

Od 2013. godine ova železnička veza je prva direktna veza između kontinenata sa standardnim kolosekom.

Koliko god to bilo teško zamisliti, pre toga su vagoni morali da se prevoze trajektom.

Pod morem, 56 m ispod nivoa mora, sada prolazi 1.387 metara dugačak uronjeni cevni tunel.

Jedanaest tunelskih elemenata je prethodno sastavljeno i potopljeno na lokaciji u jarak koji je prethodno iskopan u morskom dnu.

Nakon što su segmenti povezani, jarak je ponovo napunjen.

Kako je region pod visokim rizikom od zemljotresa, najveća pažnja je posvećena bezbednosti, uključujući i izradu betonske mešavine po meri.

Očekivalo se da će troškovi izgradnje projekta, koji je započet 2004. godine, biti oko 2,5 milijardi evra.

Međutim, kao što se to često dešava sa velikim građevinskim projektima, tunel je premašio budžet, a stvarne brojke su čuvane u tajnosti.

Ipak, projekat je velika priča o uspehu: zbog visokog nivoa lokalnog i međugradskog saobraćaja, teretni vozovi saobraćaju samo noću.

Prvi teretni voz od Siana do Praga prošao je kroz 13 kilometara dug tunel ispod Bosfora u novembru 2019.

Novi moreuz i podvodni tunel sa 3 nivoa?

U međuvremenu, sledeći gigantski prestižni projekti postaju konkurencija: kao prvo, vlada je uz veliku pompu najavila izgradnju novog brodskog prelaza – drugog kanala uz Bosfor.

Ovo će biti projekat veka u mnogim aspektima, ali takođe dobija mnogo kritika zbog očekivanih visokih troškova i izuzetnog uticaja na životnu sredinu.

Proteklih godina je već nekoliko puta odlagano.

S druge strane, treba dodati još jedan tunel: dugačak 6,5 kilometara, 110 metara ispod nivoa mora, „Veliki istanbulski tunel” će spojiti dva kontinenta i sastojaće se od tri nivoa.

Dva nivoa biće posvećena automobilskom saobraćaju, a nivo između njih će nositi dva železnička koloseka.

Planirano je da tunel integriše autoputeve između tri istanbulska aerodroma: Istanbul Ataturk, Sabiha Gokcen i novi aerodrom Istanbul.

Obećava se da će vreme putovanja preko Bosfora biti nešto više od 40 minuta - što je preko potrebno olakšanje prema podacima istanbulskih transportnih vlasti, da će broj prelazaka između evropske i azijske strane moreuza u budućnosti premašiti 3 miliona ljudi dnevno (trenutne brojke pokazuju nešto više od 2 miliona ljudi dnevno).

Pored prelaza između dve strane Bosfora, planira se i železnički sistem velikog kapaciteta koji će ići od zapada ka istoku Istanbula.

Jedna od najvećih mašina za pravljenje tunela na svetu („TBM“) biće korišćena za iskopavanje projekta Velikog Istanbulskog tunela, sa džinovskom bušilicom dužine 83 metra i prečnika 20 metara.

Imajući u vidu trenutnu globalnu situaciju i napeto ekonomsko stanje Turske, u ovom trenutku je teško reći da li su to nešto više od „maštanja“, ali ipak vredi otvoriti oko za te uzbudljive projekte.

Celokupan tekst, ali i slične zanimljivosti iz industrije možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti za obaveštenja o mesečnim aktuelnostima.