Tranzicija energije mogla bi da promeni geopolitičku mapu sveta

Smanjenje emisija zahtevaće ogromna ulaganja u vađenje minerala i metala potrebnih za elektrifikaciju i skladištenje energije, a energetska tranzicija će promeniti geopolitičku mapu sveta.

Potražnja za mineralima, uključujući grafit, litijum i kobalt, mogla bi se skoro učetvorostručiti do 2050. godine kako bi se zadovoljila sve veća potreba za korišćenjem geotermalne i energije vetra i sunca, kao i skladištenjem energije, izračunala je Svetska banka u izveštaju iz 2020.

Banka procenjuje da će za energetsku tranziciju biti potrebno više od tri milijarde tona metala i minerala.

Metali poput nikla i kobalta ključne su sirovine za sektor baterija, objašnjavaju rukovodioci kompanije. Potražnja za bakrom će zauzvrat rasti zbog proizvodnje cevi i žica za elektrifikaciju, dodali su.

„Vidimo da upotreba električnih vozila, vetroparkova i fotonaponskih sistema zahteva do pet puta veću količinu bakra. Ne možete pritisnuti dugme i proizvesti više bakra “, rekao je Jeremi Veir, izvršni direktor Trafigure.

Razvoj rudnika bakra, kako je rekao, mogao bi potrajati između pet i 10 godina, stvarajući pritisak na raspoložive rezerve bakra. To znači "značajan deficit u ponudi" tih metala, rekao je Veir.

U februaru su cene bakra na Londonskoj berzi metala dostigle najviši nivo od avgusta 2011. godine.

Nova geopolitička karta

Ogromne količine bakra potrebne takođe bi mogle da promene geopolitičku mapu sveta, rekao je globalni šef za robno istraživanje i globalne investicije Goldman Sachs Jeff Currie.

Veliki proizvođači bakra, poput Čilea, mogli bi preuzeti ulogu sličnu onoj koju Saudijska Arabija danas ima u naftnoj industriji, dodaje Currie.

Zemlje poput Demokratske Republike Kongo zauzvrat bi mogle da postanu ključni dobavljači uprkos nestalnim vladama koje uključuju visok nivo rizika, kao što je slučaj sa Venecuelom u današnjoj proizvodnji nafte, objašnjava on.

Sjedinjene Države su jedan od vodećih svetskih proizvođača bakra, ali izazov bi mogao da bude plan kabineta predsednika Joea Bajdena da propiše usklađenost sa trenutnim ekološkim standardima, umesto stroge kontrole koja podleže rudnicima uglja.

Bajden ne isključuje mogućnost izdavanja dozvola za nove rudnike na zemljištu u vlasništvu savezne vlade, rekli su izvori, ali neće dati industriji slobodne ruke da kopa gde hoće.

"Živimo u svetu koji se zasniva na tehnologiji. Do sada smo naftne kompanije smatrali samo konkurentima.

Sada su mnoge od njih naši partneri, a naši konkurenti su drugi sektori", rekao je Roberto Castello Branco, izvršni direktor brazilskog naftnog giganta Petrobras.

Izvor: SEEbiz