Termoelektrane na zapadnom Balkanu ugrožavaju zdravlje cele Evrope

Elektrane na ugalj na zapadnom Balkanu predstavljaju pretnju po zdravlje i bezbednost evropskog stanovništva zbog povećanih emisija štetnih materija, rekli su u sredu štetni članovi panela u okviru proslave Evropske zelene nedelje.

Termoelektrane u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji, Kosovu i BiH predstavljaju zdravstvenu i ekonomsku pretnju stabilnosti EU jer su glavni izvor brzog širenja zagađenja širom Evrope, kažu predstavnici vodećih evropskih ekoloških organizacija i centara.

Vlatka Matković, savetnica za zdravstvo i energetiku u Udruženju za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), rekla je da „zagađenje vazduha ne poznaje granice“.

„Zagađeni vazduh sa zapadnog Balkana prvo se širi na susedne zemlje, ali vremenom stiže do svih zemalja Evropske unije“, rekao je Matković.

Potkrijepila ga je istraživanjem iz 2016. godine koje je pokazalo da je te godine „16 elektrana na ugljen na zapadnom Balkanu emitiralo istu količinu sumpor-dioksida (SO2) kao 250 takvih postrojenja u EU“.

Peter Vajda, stručnjak iz Energetske zajednice za životnu sredinu, naglasio je da je zastarelost jedan od glavnih uzroka štetnih efekata termoelektrana.

„Termoelektrane na zapadnom Balkanu izgrađene su pre nekoliko decenija i zato te zemlje ne poštuju standarde kvaliteta vazduha koje Unija očekuje“, rekao je Vajda.

Komentarišući rezultate analize Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropske komisije da zagađenje vazduha iz termoelektrana na zapadnom Balkanu prouzrokuje oko 4.000 prevremenih smrtnih slučajeva i oko 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece, govornici su se složili da je postizanje bolji kvalitet vazduha u tom području mora biti prioritet budućih evropskih politika.

Prema Claudiu Belisu iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, postoje mnogi pravni instrumenti za rešavanje problema niskog kvaliteta vazduha koji su ostali „samo na papiru“.

Stvarna primena zakona o čistom vazduhu je ključni uslov za postizanje nultog cilja zagađenja za netoksično okruženje koji je utvrdila Evropska komisija u svom evropskom zelenom planu.

Dekarbonizacija, sprečavanje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, kružna ekonomija, razvoj poljoprivrede i zaštita biodiverziteta osnovna su područja evropskih zelenih politika koje su stupile na snagu na zapadnom Balkanu, ali još uvek nisu dovoljno efikasne, složili su se govornici.

Evropska komisija je prošle godine predstavila ekonomski i investicioni plan za zemlje zapadnog Balkana, koji predviđa do devet milijardi evra pomoći regionu za višegodišnji period 2021-2027.

Cilj plana je da podstakne dugoročni oporavak regiona, ubrza zelenu i digitalnu tranziciju i podstakne saradnju sa Evropskom unijom.

Predviđa inicijative za ulaganje u glavne putne i železničke veze u regionu, obnovljive izvore energije i tranziciju uglja, obnavljanje javnih i privatnih zgrada radi povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisije stakleničkih gasova, infrastrukture za upravljanje otpadom i otpadnim vodama i uvođenje širokopojasne infrastrukture.

Zbog sve veće potrebe za smanjenjem emisija i interesovanja za zaštitu prirode, Evropska unija je ove nedelje organizovala virtuelnu Zelenu nedelju, najveći događaj u oblasti zelenih politika sa brojnim panelima i konsultacijama.

Građani tako imaju priliku da učestvuju u diskusijama i raspravama o ekologiji i zdravlju, biodiverzitetu i ekosistemima, proizvodnji i potrošnji i smernicama za postizanje zelenih promena unutar i van EU.

Izvor: SEEbiz