Svetska banka smanjila projekcije privrednog rasta za Srbiju u 2023. godini na 2%

Svetska banka (SB) smanjila je projekcije privrednog rasta za Srbiju u 2023. godini na dva odsto, ali zadržali smo očekivanja za narednih nekoliko godina i očekujemo da će rast biti između 3 i 4% od 2024. do 2026. godine, izjavio je viši makroekonomista SB za Srbiju Lazar Šestović.

- Inflacija bi trebalo da se smanji na 8% do kraja godine, a zatim da se vrati u ciljani raspon Narodne banke Srbije (NBS) u drugom kvartalu godine ili do sredine 2024. godine - kazao je on na predstavljanju Redovnog ekonomskog izveštaja SB za Zapadni Balkan.

Dodao je da je inflacija počela da se smanjuje, ali da je vršna vrednost u Srbiji ostvarena malo kasnije nego u drugim zemljama regiona.

- Očekujemo da će ova kretanja slediti trend iz susednih zemalja, uključujući i države centralne i istočne Evrope, tako da u nekom trenutku srednom 2024. očekijemo da će inflacija da se varti na ciljani raspon koji utvrđuje NBS - rekao je Šestović i upozorio da realni efektivni devizni kurs apresira i da to treba pratiti jer može da počne da utiče na izvoz Srbije.

Kako je kazao, rezultati budžeta u ovoj godini su prilično dobri.

- Javni prihodi su bili bolji nego što je predviđenog, dok je država uspela da smanji javne rashode i shodno tome imamo mali sufict na početku godine, dok se javni dug postepeno smanjivao - naveo je on.

Kako je istakao, još jedan pozitivan parametar, sličan onima u drugim zemljama regiona, bio je deficit tekućeg računa koji je značajno snižen, više nego što se očekivalo proletos.

- Očekujemo da će u 2023. deficit tekućeg računa biti oko 2,5% BDP-a, koji se u potpunosti finasira snažnim prilivima stranih direktnih investicija (SDI) i to je trend koji očekujemo da će se nastaviti i u budućnosti - ukazao je Šestović.

Prema njegovim rečima, fiskalni deficit će biti verovatno niži od onoga što je dežava usvojila rebalansom budžeta, tako da će do kraja godine biti 2,5% BDP-a umesto onoga što je objavljeno 2,8%.

Podsetio je i da je Vlada Srbije na duži rok opredeljena da prati fiskalno pravilo i stabilizuje deficit na oko 1,5% BDP-a.

- Smatramo da je to realno. Verovatno bi taj rezultat mogao da bude i bolji, odnosno deficit još niži. Posledica toga što o ukupan javni dug trebalo da se smanji i njegovu učešće u BDP-u bi trebalo da se smanji sa sadašnjih oko 56% na oko 51% BDP-a u narednih dve do tri godine - objasnio je predstavnik SB i dodao da bi deficit tekućeg računa trebalo da se vrati na oko 4% BDP-a.

Očekuje i da će priliv stranih direktnih investicija ostati visok, "tako da će ti tokovi, koji ne stvaraju dugove, u potpunosti finansirati deficit tekućeg računa".

- Spoljni dug će po našim očekivanjima nastaviti da se smanjuje na oko šest odsto BDP-a - kazao je on.

Šestović je ukazao da rizik se projektovani rast ostvari predstavlja pre svega eksterna tražnja, odnosno situacija u državama ključnim trgovinskim partnerima Srbije – EU i regionu Zapadnog Balkana.

- Ako dođe do upsporavanja u ta dva regiona, onda će tražnja za našim izvozom i prilivi SDI biti smanjeni, što znači da će morati da se izmeni projekcija rasta na dole - rekao je on.

Kako je dodao, još jedan rizik za projekciju rasta odnosi se i rezultata javnih preduzeća.

- Prethodne godine su pokazale šta znači kriza u velikim javnim preduzećima koja se bave energetikom. To zahteva ogromnu fiskalnu podršku, fiskalne garancije, dokapitalizaciju i sve druge vrste državne pomoći i onda ima manje sredstava za druge potrebe i privreda doživi usporavanje - zaključio je Šestović.

Izvor: Beta