Šteta od klimatskih promena u Srbiji od 2000. godine skoro 7 milijardi EUR
Republika Srbija je zemlja bez izlaza na more teško pogođena klimatskim promenama. Podaci pokazuju da je porast prosečnih temperatura u Republici veći i da temperatura raste brže od globalnog proseka.
Tačnije, srednja vrednost iznosi 1,8 °C, a ide i do 2,6 °C tokom letnje sezone. Ukupna minimalna materijalna šteta prouzrokovana klimatskim i vremenskim nepogodama, većinski sušama i poplavama, u periodu od 2000. do 2020. dostiže 6,8 mlrd EUR - izjavio je Aleksandar Gajić, glavni pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova tokom saslušanja država pred Međunarodnim sudom pravde u vezi sa klimatskim promenama.
Naime, u periodu od 2. do 13. decembra, 15 sudija je saslušalo predstavnike čak 96 država i 11 međunarodnih organizacija, a sve kako bi doneli savetodavno mišljenje o tome koje su odgovornosti zemalja u borbi protiv klimatskih promena, ali i šta su posledice ukoliko narušavaju klimu.
- Sa dubokim osećajem hitnosti i odgovornosti stojim pred vama danas. Ishod ovog postupka će odjeknuti kroz generacije, određujući sudbinu nacija poput moje i budućnost naše planete - rekao je Ralf Regenvanu, specijalni izaslanik za klimatske promene i životnu sredinu u maloj ostrvskoj zemlji Vanuatu, na otvaranju najvećeg klimatskog saslušanja pred Međunarodnim sudom pravde.
U srcu slučaja, pokrenutog u martu prošle godine, leži pokušaj ranjivih nacija da se kreira stroži pravni okvir i jasne pravne obaveze u pogledu klimatske akcije. Upravo je Vanuatu predvodio napore usmerene na obezbeđivanje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, a koje bi trebalo da se objavi u toku naredne godine.
Tokom dve nedelje saslušanja, Palata mira u Hagu bila je poprište potresnih svedočanstava i iskustava iz zemalja globalnog juga koje su najugroženije klimatskim promenama iako su najmanje za njih odgovorne.
Predstavnici Tuvalua tako su objasnili da će biti to prva zemlja za koju se očekuje da će biti u potpunosti izgubljena usled porasta nivoa mora, podstaknutog klimatskim promenama: pre nego što budu potpuno potopljena, ostrva će najpre postati nenaseljiva.
- Tuvalu neće u tišini nestati u narastajućem moru - istakla je nacija i dodala da ova pretnja mora da se uzme u obzir pri proceni suda.
Sa druge strane, nekoliko najvećih zagađivača i proizvođača fosilnih goriva odricalo se krivice u problemu ili se zalagalo za njeno ublažavanje.
Ilustrativan je primer Sjedinjenih Američkih Država, najvećeg emitera ugljen-dioksida kroz istoriju. Govoreći o istorijskoj odgovornosti, pravna savetnica u Državnom sekretarijatu, Margaret Tejlor, rekla je sledeće:
- Radnje ili propusti koji su prethodnili kristalizaciji međunarodnih obaveza u pogledu klimatskih promena ne mogu biti međunarodno protivpravna dela.
Nakon održanih javnih saslušanja, od glavnog pravosudnog organa Ujedinjenih nacija – koji se kolokvijalno naziva i Svetskim sudom – sada se očekuju odgovori na sledeća dva ključna pitanja: koje su obaveze država po međunarodnom pravu za zaštitu klimatskog sistema od antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte i koje su pravne posledice ukoliko su zemlje pričinile ozbiljnu štetu klimatskom sistemu svojim delovanjem ili pak nedelovanjem.
Ishod će biti savetodavnog karaktera i neće biti pravno obavezujući, a samim tim neće moći da podstakne nacije na klimatsku akciju. Barem ne sam po sebi.
Značaj mišljenja Međunarodnog suda pravde o klimatskim promenama krije se u pravnoj i političkoj relevantnosti.
Tako će ono verovatno imati odjeka u klimatskim tužbama pred sudovima širom sveta, uključujući i one u kojima male ostrvske zemlje traže nadoknadu od razvijenijih zemalja za klimatsku štetu nanetu kroz istoriju.
Izvor: eKapija
