Šta predstavlja zeleno finansiranje i zašto je sve važnije?

Šta je zapravo tzv. zeleno finansiranje? Najkraće rečeno, zeleno finansiranje je kreditiranje ili investiranje u određene mere kojima se postiže pozitivan efekat kroz smanjeno korišćenje energije i/ili drugih resursa, što dovodi do smanjenja emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

U praksi, zeleno finansiranje znači investiranje u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i eventualno druge mere koje imaju pozitivan efekat na čovekovu okolinu (na primer, zaštita vode, vazduha i zemljišta, upravljanje otpadom i sl.) U svetu postoje tzv. zelene banke koje se isključivo bave ovakvim kreditiranjem.

Ali to nije pravilo, pa tako i ostale finansijske institucije mogu delom da se bave i ovom vrstom finansiranja klijenata. Termin zeleno finansiranje ima varijacije na temu. Tako, često možemo da sretnemo pojmove kao što su „climate finance“, „mitigation and adaptation finance“, „energy efficiency and renewables finance“ i slično. Zbog slabe zastupljenosti ovi izrazi kod nas još uvek nisu prevedeni, pa se radije koriste u originalnoj verziji.

Zeleno finansiranje je direktno povezano sa temom globalnog zagrevanja, odnosno klimatskih promena. Cilj zelenog finansiranja jeste da se uspostavi održivi razvoj planete, tako što se kroz pametne investicije smanji negativan uticaj kroz aktivnosti različitih subjekata (kompanija, javnog sektora, stanovništva) na okolinu.

Ovaj vid finansiranja posebno dobija na značaju krajem 2015. godine, nakon čuvenog Pariskog dogovora gde se gotovo 200 zemalja obavezalo na smanjenje emisije ugljen-dioksida u odnosu na baznu 1990. godinu. Cilj Pariskog dogovora bio je da se smanjenjem emisija štetnih gasova porast globalnih prosečnih temperatura zaustavi na manje od 2 stepena na početku 22. veka (zvuči daleko? Pa i nije tako...).

Ovoliki porast temperatura u narednim godinama naučnici smatraju podnošljivim, dok sve preko ovog nivoa može da ima teže posledice po čovečanstvo. Zato, da ne bismo imali ovakav scenario neophodne su velike investicije u adaptiranje i ublažavanje klimatskih promena. Zbog svega navedenog, zeleno finansiranje će u narednih 100 godina imati presudan uticaj na dalji razvoj planetarnih događaja.

Kako u praksi funkcioniše zeleno finansiranje

Zeleni kredit je vrsta kredita koja se na osnovu određenih kriterijuma kvalifikovanosti isplaćuje zainteresovanim klijentima. Kriterijumi kvalifikovanosti su tehničke prirode i definisani su na osnovu kalkulacija pomoću kojih su izračunate uštede u potrošnji energije i/ili u emisiji štetnih gasova.

Da bi se kredit kvalifikovao kao zeleni, neophodno je da investicija ima efekat u vidu 20% uštede. Ovaj procenat koristi većina banaka i međunarodnih fondova koji se bave zelenim finansiranjem. Procenat uštede predstavlja smanjenje potrošnje energije u odnosu na prethodno stanje (primer - kompanija zamenjuje staru mašinu novom koja troši 25% manje električne energije) ili u odnosu na stanje na tržištu (primer - kompanija uvodi novu mašinu u proizvodnju, a njena potrošnja energije po jedinici proizvoda je 22% manja u poređenju sa sličnom ili istim mašinama koje se mogu naći na datom tržištu).

Što se tiče obnovljivih izvora energije, zbog svoje prirode samoobnavljanja, uglavnom sve tehnologije su prihvatljive za zeleno finansiranje, a u praksi najčešće srećemo finansiranje solarnih elektrana, hidroelektrana, vetroelektrana, biogasnih postrojenja i drugih postrojenja na biomasu.

Dodatno, pod zelenim finansiranjem može da se posmatra i investiranje u druge mere kao, na primer, mere zaštite voda, zemlje i vazduha, i upravljanje otpadom. Kod ovakvih mera ne postoje jednostavni kvantitativni pokazatelji ušteda, ali je opšteprihvaćeno da ovakve mere imaju pozitivan efekat na okolinu. Tako, dobar primer ovakvog pristupa je i finansiranje organske proizvodnje.

Zeleno vs. standardno finansiranje

Postoji nekoliko prednosti zelenog finansiranja u odnosu na klasično finansiranje. Prvo, investicije koje se finansiraju zelenim kreditima u većini slučaja imaju kvantitativno merljiv, odnosno opipljiv uticaj - štednja energije i troškova od najmanje 20%. Ovo klijentu može da obezbedi bolje finansijske performanse i dodatni prostor za nove investicije.

Ovo, takođe, daje dodatnu vrednost banci koja se bavi ovakvim kreditiranjem. Drugo, stopa kašnjenja kod zelenih kredita po pravilu je manja (čak i do tri puta) u odnosu na stopu kašnjenja celokupnog kreditnog portfolija. Ovo je dokaz da su ovakve investicije više nego opravdane i da klijenti nemaju problema sa plaćanjem rate.

Treće, zelenim kreditima se finansiraju dugoročne investicije (5 godina i više) čime se obezbeđuju dugoročni prihodi. Sve u svemu, postoje obostrane koristi, i za banku i za klijenta.

Situacija u Srbiji

U našoj zemlji ova vrsta finansiranja se prvi put pojavila otprilike pre 10 godina, ali nikad nije postala „mainstream“. Podatke o dosadašnjim zelenim ulaganjima nije lako naći, ali procena je da je u Srbiji plasirano zelenih kredita negde između 200 i 300 miliona evra. Finansiranje ove vrste u Srbiji najvećim delom inicirano je kreditnim linijama međunarodnih finansijskih institucija.

Procena je da će u bliskoj budućnosti sve veći broj banaka u našoj zemlji početi da vidi poslovnu šansu u ovom vidu finansiranja. Kako naša zemlja otvara poglavlja u pregovorima sa EU, dolazi uskoro na red i Poglavlje 27 koje se tiče upravo zaštite životne sredine.

Procene su da će biti potrebno dosta vremena za prilagođavanje zakona i ostalih propisa, a da će za sve to trebati i znatna finansijska sredstva. Pored velikih državnih investicija u zaštitu životne sredine, mnoge kompanije i domaćinstva moraće da usklade svoje poslovanje i životne navike sa zahtevnim propisima, za šta će im biti potreban „zeleni“ novac.