Srbija uspešno sprovela mere u okviru dogovorenog ekonomskog programa

Međunarodni monetarni fond ocenio je da je Srbija uspešno sprovela mere u okviru dogovorenog ekonomskog programa s rezultatima koji su iznad planiranih i sa odličnim izgledima za naredni period.

Fond je doneo odluke o uspešnom završetku četvrtog, ujedno i poslednjeg razmatranja sprovođenja aktuelnog stendbaj aranžmana koji je zaključen sa Srbijom u decembru 2022. godine na period od 24 meseca, i o odobrenju trogodišnjeg Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI), saopštila je Narodna banka Srbije.

- I uspešan završetak četvrtog i poslednjeg razmatranja stendbaj aranžmana jeste potvrda da se u Srbiji sprovode kredibilne politike.

Činjenica da je Međunarodni monetarni fond po treći put Srbiji odobrio Instrument za koordinaciju politika govori da Fond i u srednjem roku očekuje nastavak dobrih ekonomskih politika.

Ovaj nefinansijski i savetodavni instrument namenjen je zemljama koje sprovode snažnu ekonomsku politiku, što jeste slučaj Srbije.

U prilog tome govori i očekivano ubrzanje rasta BDP-a na raspon između 4% i 5% u narednim godinama - navodi guverner Jorgovanka Tabaković.

MMF je, prenosi NBS ocenio da je Srbija i u okviru stendbaj aranžmana sprovela ambiciozne reforme, što je doprinelo ostvarivanju i odličnih makroekonomskih rezultata:

• Srbija je u oktobru 2024. prvi put u istoriji dobila investicioni kreditni rejting;

• Zabeležen je snažan privredni rast u izazovnim globalnim uslovima, a u narednom periodu se očekuje rast i iznad 4%;

• Fiskalni deficit i javni dug sniženi su uprkos brojnim izazovima;

• Inflacija je vraćena u granice ciljanog raspona u uslovima snažnog rasta i očuvanog tržišta rada zahvaljujući adekvatnoj monetarnoj politici centralne banke;

• Devizne rezerve su na rekordno visokom nivou;

• Finansijski sistem je stabilan zahvaljujući adekvatnoj kapitalizaciji, visokoj likvidnosti i snažnoj profitabilnosti;

• Finansijski položaj državnih preduzeća u sektoru energetike je ojačan;

• Ostvaren je i znatan napredak u sprovođenju reformi za unapređenje upravljanja javnim investicijama i upravljanja u državnim preduzećima.

Završetak četvrtog razmatranja omogućio je povlačenje sredstava u iznosu od oko 400 mil EUR (316,47 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno oko 400 miliona evra), navodi se u saopštenju i dodaje da se aranžman još od drugog razmatranja programa tretirao kao aranžman iz predostrožnosti, te od tada raspoloživa sredstva nisu korišćena.

U brojkama, a kao konkretnu potvrdu ispravnosti politika guverner Jorgovanka Tabaković navodi:

• Inflaciju smo sveli u granice cilja Narodne banke Srbije od 3 ± 1,5% uprkos brojnim šokovima, gde će i ostati;

• Privredni rast Srbije će ove godine, a verovatno i u srednjem roku, biti jedan od najvećih u Evropi;

• Devizne rezerve zemlje su na rekordnom nivou i po obimu i po strukturi, i sa preko 28 milijardi evra obezbeđuju pokriće od preko sedam meseci uvoza robe i usluga;

• Rezerve zlata smo u prethodnih dvanaest godina utrostručili, na 48 tona, a njihovo učešće u ukupnim rezervama povećali smo na 13%, što se pokazuje kao izuzetno važno u uslovima velikih globalnih turbulencija, kada cena zlata snažno raste (samo u toku ove godine za blizu 30%);

• Imamo rekorde i u prilivu stranih direktnih investicija, koji je prošle godine dostigao 4,6 milijardi evra;

• Snažan priliv stranih direktnih investicija nastavljen je i ove godine, i to u uslovima velikih izazova u matičnim zemljama. Zaključno sa novembrom, priliv stranih direktnih investicija dostigao je 4,467 milijardi evra, a još nam ostaje čitav decembar, tako da očekujemo da nam ova godina bude rekordna i da priliv investicija bude i viši nego u prethodnoj godini;

• Rekordna je i dinarska štednja, koja je od početka prošle godine povećana za preko 80%, na preko 180 milijardi dinara;

• Kvalitet aktive banaka je dodatno popravljen, uz učešće problematičnih kredita na najnižem nivou od 2,7%;

• Ubrzanje kreditne aktivnosti na 7,2% međugodišnje u oktobru, uz visok rast kredita i privredi (4,9%) i stanovništvu (9,2%).

Novi instrument za koordinaciju politika

Kako bi potvrdila kontinuiranu posvećenost dobrim politikama i nastavku reformskog zamaha i fiskalne discipline, Srbija će saradnju s Međunarodnim monetarnim fondom nastaviti kroz trogodišnji Instrument za koordinaciju politika, stoji u saopštenju Centralne banke.

Cilj je, dodaje NBS, očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, održavanje fiskalne discipline i silazne putanje javnog duga i dalje jačanje otpornosti sektora energetike i stvaranja prostora za realizaciju investicionih potreba u tom sektoru.

Tome će, prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, doprineti i ambiciozan plan javnih investicija, kao i nastavak strukturnih reformi.

Izvor: eKapija