Srbija i EU ugovorile skup od sedam novih projekata u oblasti energetike, životne sredine i transportne infrastrukture

Ovo je do sada najveća investicija EU u Srbiji namenjena zelenoj ekonomiji. Operativni odbor EU i država članica uz sufinansiranje Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobrio je 263 miliona evra bespovratne pomoći EU za sedam projekata u Srbiji.

Odobrena sredstva EU komplementarna su sa zajmom Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačkog Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW), kao i sa učešćem Srbije. Ova sredstva su nastavak donacije Evropske unije kojom se podržava Zelena agenda za Zapadni Balkan i čine deo Ekonomsko-investicionog plana EU.

Cilj im je da se omoguće dodatni zajmovi kao garancija. Nakon odluke da se dodele ova sredstva nastaviće se sa procedurom pokretanja budućih projekata kako bi se oni sprovodili narednih godina.

Ovim talasom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata od strane EU, Srbija i Unija nastavljaju da rade zajedno na boljoj i uspešnijoj budućnosti. Nova infrastruktura će omogućiti bolju povezanost u Srbiji ali i sa zemljama EU. Deonica Paraćin – Međurovo na pruzi Beograd – Niš biće obnovljena tako da omogući brz železnički saobraćaj, stanovnici opštine Palilula u Beogradu će konačno imati moderan kanalizacioni sistem, a energetski sektor Srbije biće unapređen novim kapacitetima za obnovljivu energiju na Vlasini i u Kostolcu.

Pojedinosti o projektima iz energetike:

U sektoru energetike odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac (kredit KfW-a od 81,8 miliona evra) i 16,1 milion evra za rekonstrukciju hidroelektrane Vlasina (kredit EBRD 61,6 miliona evra).

Pored toga, odobreno je 1,7 miliona evra bespovratnih sredstava za tehničku pomoć za izradu tehničke dokumentacije za dve solarne elektrane na napuštenim deponijama pepela u okviru kompleksa termoelektrana Kolubara A i Morava i 750.000 evra za integraciju solarne termalne i toplotne pumpe obnovljive energije u sistem daljinskog grejanja Novog Sada.

Projekat rekonstrukcije hidroelektrane Vlasina biće finansiran bespovratnim sredstvima Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) EU od 16,1 miliona evra i kredita EBRD (procena) 61,6 miliona evra.

Očekivani završetak radova je 2028. godine. Hidroenergetski sistem Vlasina je izgrađen u dve faze, 1946-58 i 1972-77, instalisane snage 128 MW.

Zbog dugog perioda eksploatacije i neispravnosti opreme, kaskada trenutno ima snagu od samo 60-80 MW. Ovim projektom biće zamenjeni svi proizvodni agregati, elektromehanički i hidromehanički sistemi i oprema za upravljanje.

Ove investicije će obezbediti pouzdan i siguran rad kaskade u narednih 30 godina, sa snagom od 136 MW. Očekuje se da će elektrane proizvoditi 309 GWh godišnje, što je ekvivalent energetskim potrebama 93.000 domaćinstava.

Novi vetropark Kostolac biće finansiran sredstvima Investicionog okvira za Zapadni Balkan EU od 31,2 miliona evra i bespovratnim sredstvima i kreditom KfW-a od 81,8 miliona evra. Vlada Republike Srbije će doprineti sa 32,3 miliona evra. Očekivani završetak radova je 2024. godine.

Ovim projektom biće postavljen vetropark snage 66 MW u Kostolcu, u istočnoj Srbiji, na mestu osiromašenih površinskih kopova. Očekuje se da će elektrana proizvoditi 187 GWh električne energije, što je ekvivalentno energetskoj potražnji od 45.000 domaćinstava, i izbacivati 174.000 tona ugljen-dioksida godišnje.

Investicije su deo napora zemlje da diversifikuje mešavinu energetskih izvora, poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, smanji zavisnost od fosilnih goriva, podrži dekarbonizaciju i očisti i ponovo koristi lokaciju istrošenog rudnika uglja.

Izvor: Energetski portal