Srbija dobila Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, čime se uvodi obaveza transparentnog prikazivanja vlasničke strukture kompanija i drugih pravnih subjekata. Evidenciju vodi Agencija za privredne registre (APR) u elektronskoj formi, a upis podataka vrši se preko registratora.

Ovaj zakon odnosi se na širok spektar pravnih lica, uključujući: privredna društva (osim javnih akcionarskih društava), zadruge, ogranke stranih firmi, udruženja (osim privrednih komora, sindikata, političkih stranaka, crkava i verskih zajednica), fondacije i zadužbine, ustanove, predstavništva stranih kompanija, udruženja i fondacija.

Osim toga, zakon se primenjuje i na određene oblike poslovanja kao što su trustovi i slični pravni odnosi, pod uslovom da posluju ili obavljaju transakcije u Srbiji.

Koje su obaveze firmi i APR-a?

Prema novim pravilima, pravna lica su u obavezi da najmanje jednom godišnje provere i ažuriraju podatke o svom stvarnom vlasniku.

U slučaju promena, registrator mora da ih evidentira u roku od dva radna dana od prijema obaveštenja nadležnih organa.

Podaci iz Centralne evidencije čuvaće se najmanje pet, a najviše deset godina nakon brisanja pravnog subjekta iz registra. Cilj ovih mera je povećanje transparentnosti vlasničkih struktura i borba protiv zloupotreba u poslovanju.

Zatvorske i kazne do dva miliona dinara

Novi propisi predviđaju kazne za one koji pokušaju da prikriju identitet stvarnog vlasnika kompanije, trasta ili sličnih pravnih odnosa.

Ukoliko neko namerno unese netačne podatke u Centralnu evidenciju, izbriše ili promeni tačne podatke o vlasništvu, suočiće se sa kaznom zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.

Kompanije koje ne unesu podatke o stvarnom vlasniku ili ne prilože odgovarajuće dokumente u Centralnu evidenciju u roku od 30 dana, suočiće se sa kaznama od 500.000 do 2.000.000 dinara. Iste kazne slede i za neprecizno evidentiranje podataka, neblagovremenu potvrdu tačnosti postojećih informacija ili nedostavljanje podataka nadležnim organima u roku od tri radna dana od zahteva.

Pored kompanija, odgovorna lica unutar njih mogu biti kažnjena sa 50.000 do 150.000 dinara ukoliko ne čuvaju dokumentaciju na osnovu koje su podaci o vlasništvu evidentirani, i to pet godina nakon prestanka postojanja firme, trasta ili sličnog pravnog odnosa.

Ukoliko se firma osniva elektronskim putem, ali se u postupku registracije ne unesu tačni podaci u Centralnu evidenciju, sledi kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara. Za odgovorno lice kompanije ili zakonskog zastupnika osnivača predviđene su kazne od 50.000 do 150.000 dinara.

Slične kazne predviđene su i za poverenike trastova i sličnih pravnih odnosa. Ukoliko ne unesu tačne podatke o vlasništvu u Centralnu evidenciju u propisanom roku, ne ažuriraju informacije ili ne dostave tražene dokumente nadležnim organima u roku od tri radna dana, pravnim licima prete kazne od 500.000 do 2.000.000 dinara. Fizička i odgovorna lica mogu biti kažnjena sa 50.000 do 150.000 dinara.

Izvor: eKapija