Solarni paneli do kraja decenije jedno od rešenja za energetsku nezavisnost

Evropska komisija je predložila da se do 2025. godine uvede obaveza postavljanja solarnih panela na krovove novih lokala i javnih zgrada, a do 2029. godine na nove stambene zgrade.

„To je ambiciozno, ali realno“, rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.

Predlog je deo plana pod nazivom“REPowerEU”, koji ima za cilj da okonča zavisnost EU od ruske energije do 2027. godine kroz brži razvoj proizvodnje obnovljive energije u kombinaciji sa uštedom energije i alternativnim putevima snabdevanja gasom.

Komisija kaže da postoje dva hitna razloga za transformaciju evropskog energetskog sistema: okončanje zavisnosti EU od ruskih fosilnih goriva, koje Moskva koristi kao ekonomsko i političko oružje i koje košta evropske poreske obveznike skoro 100 milijardi evra godišnje, i rešavanje klimatske krize.

Komisija ističe da se ovi izazovi mogu rešiti uštedom energije, diverzifikacijom snabdevanja energijom i ubrzanjem uvođenja obnovljive energije za zamenu fosilnih goriva u domaćinstvima, industriji i proizvodnji električne energije.

Ušteda energije je najbrži i najjeftiniji način da se reši aktuelna energetska kriza i smanje računi“, saopštila je komisija.

Komisija veruje da bi „promena ponašanja mogla da uštedi pet odsto potražnje za gasom i naftom u kratkom roku“.

Države članice se podstiču da pokrenu ciljane komunikacijske kampanje za domaćinstva i industriju o važnosti štednje. Takođe se preporučuje da članovi koriste fiskalne mere za podsticanje uštede energije, kao što su snižene stope PDV-a za efikasne sisteme grejanja, toplotnu izolaciju zgrada, kupovinu energetski efikasnih uređaja.

Komisija predlaže da se poveća cilj za udeo energije iz obnovljivih izvora sa 40 na 45 procenata do 2030. Udvostručenje fotonaponskih instalacija do 2025. i ublažavanje administrativnih ograničenja za ubrzavanje procedura za implementaciju solarnih i vetroelektrana trebalo bi da doprinese tome.

Predlaže se i postavljanje cilja od 10 miliona tona domaće proizvodnje vodonika iz obnovljivih izvora i 10 miliona tona uvoza do 2030. godine, kako bi se zamenio prirodni gas, ugalj i nafta u industrijama i transportnim sektorima koje je teško dekarbonisati.

S obzirom na to da je sasvim jasno da EU ne može brzo da se oslobodi zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, uloženi su napori da se diverzifikuju rute snabdevanja iz Sjedinjenih Država, Alžira i Bliskog istoka.

Komisija predlaže mehanizam zajedničke nabavke gasa kako bi se dobila što bolja cena na tržištu.

Prema proračunima Komisije, za ubrzanu transformaciju evropskog energetskog sistema biće potrebno dodatnih 210 milijardi evra do 2027. godine.

Većina ovih sredstava mogla bi da se obezbedi iz kredita predviđenih Planom oporavka NextGenerationEU.

Izvor: SEEbiz