Slovenija - Raskrsnica između Centralne i Jugoistočne Evrope

Putujući Slovenijom, otkrićete neverovatnu raznolikost pejzaža koje ova mala zemlja nudi: od visokih planinskih lanaca Alpa do pitome brdovite zemlje u „centru“ do obale Jadranskog mora koja je duga samo 46,6 kilometara.

Kopar, slovenačka kapija u svet, nalazi se na ovoj obali: kranovi, kontejnerski brodovi i ISO kontejneri karakteristični su za luku, koja je ključno logističko čvorište i pokretačka snaga za važne infrastrukturne projekte.

60% šuma i 500 mrkih medveda

Sa samo 20.273 km², Slovenija je četvrta najmanja zemlja u EU i ima 2,1 milion stanovnika.

Geografski gledano, ova “zelena” država graniči se ne samo sa srednjoevropskim alpskim regionom, već i sa Balkanskim poluostrvom, deli državnu granicu dugu 670 kilometara sa Hrvatskom, 330 kilometara sa Austrijom, 218 kilometara sa Italijom i 102 kilometra sa Mađarskom.

Očuvanje raznolikosti faune, flore i staništa je ono što ovu zemlju čini prepoznatljivom. Zbog toga je 13% nacionalne teritorije zaštićeno, a brojna prirodna čuda svake godine privlače brojne turiste. Više od 60% zemlje je pokriveno šumom.

I teško za poverovati, ali istinito: u slovenačkim šumama živi oko 500 mrkih medveda.

Raskrsnica između Centralne i Jugoistočne Evrope

Zahvaljujući posebnom geostrateškom položaju između Centralne i Jugoistočne Evrope, postoji nekoliko važnih transportnih puteva koji se ukrštaju u Sloveniji.

Zbog svog položaja između Sredozemnog mora, Alpa, Dinarskih planina i Panonske nizije, kao i duž nekih važnih reka, glavni saobraćajni pravci u regionu su uspostavljeni još u antičko doba.

Štaviše, tok dva panevropska transportna koridora V (od severnog Jadrana do centralne i istočne Evrope) i X (koji povezuje srednju Evropu sa Balkanom) stavlja zemlju u poseban ekonomski, društveni i kulturni položaj unutar Evrope i EU.

Oba koridora se ukrštaju u Ljubljani, glavnom gradu zemlje. Osim toga, Slovenija zna kako da efikasno iskoristi ovu povoljnu lokaciju na raskršću kultura i privrednih oblasti.

Od „Bratstva i jedinstva“ do „Koridora X“

Danas Slovenija ima 400 kilometara modernih autoputeva. Prvi autoput je daleke 1958. godine izgradila bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija pod motom „Bratstvo i jedinstvo“.

Deonica „Autoputa” Ljubljana-Zagreb-Beograd-Skoplje prolazila je kroz današnju Sloveniju.

Do početka 2012. godine izgrađena je mreža autoputeva i raznih brzih puteva u dužini od 528 kilometara.

Najduži autoput, koji je deo Panevropskog transportnog koridora X, povezuje Maribor sa Ljubljanom i lučkim gradom Koprom na obali Jadranskog mora.

Fotografija od: cargo-partner

Koper – kapija Jadrana, kapija sveta

46,6 kilometara duga jadranska obala Slovenije ima sve. Ne samo da je izuzetno lepa, već ima i tri luke u Kopru, Izoli i Piranu, od kojih je prva daleko najznačajnija luka.

Sagrađena je tek 1957. godine, ali je od tada bila u komercijalnoj konkurenciji sa lukom Trst, koja nije daleko (u stvari, italijanska granica je udaljena samo „bačaj kamena”).

Po pretovaru kontejnera, luka je najveća na severnom Jadranu. Geografska prednost je očigledna: Kopar je 2.000 nautičkih milja bliže destinacijama istočno od Sueckog kanala nego „tradicionalne” luke u severnoj Evropi.

Kopneni drumski i železnički saobraćaj do srednje Evrope je takođe kraći za dobrih 500 kilometara.

Luka brzo raste. Poređenja radi: 2011. Pretovarilo se više od 17 miliona tona tereta i skoro 590.000 TEU. U 2018.

Ta brojka je porasla na rekordnih 24 miliona tona tereta i 988.000 TEU.

Fokus je uglavnom na rukovanju kontejnerima: 2021. godine je dostignut novi rekord od 997.574 TEU – sledeći cilj je da se pređe granica od milion!

Ekspanzija na svim nivoima

Planovi za luku su još veći: Koper treba da postane najvažnija luka i dobavljač globalnih logističkih rešenja za zemlje Centralne i Istočne Evrope.

To će zahtevati brze, moderne i efikasne transportne veze. Dakle, jedna važna briga luke (i vlade) nije samo proširenje objekata na pristaništu, već i modernizacija celokupne železničke mreže i izgradnja druge železničke veze između Kopra i Divače.

Slovenija je dobila oko 250 miliona evra sredstava EU za izgradnju ove nove železničke pruge od 34 kilometra.

Još 200 miliona evra biće obezbeđeno od slovenačke vlade, a dodatnih 300 miliona evra biće obezbeđeno kreditima Evropske investicione banke.

Planirano je da linija bude završena 2025. To su velike cifre za tako kratku udaljenost – ali to je zbog slikovitih izazova rute duž obale.

cargo-partner u Sloveniji

cargo-partner, globalna logistička kompanija je 2019. godine otvorila svoj logistički kompleks u neposrednoj blizini Aerodroma Ljubljana, jedan od najvećih u cargo-partner grupi i regionu.

Zbog brzog rasta poslovanja i povećane potražnje na tržištu, skladište je dostiglo svoj kapacitet u roku od godinu dana, što je rezultiralo proširenjem ranije nego što je prvobitno planirano.

Nova zgrada povećava ukupni kapacitet logističkog centra sa 25.000 m² na 39.100 m².

Ova investicija od 12 miliona evra otvoriće 30 novih radnih mesta u okviru cargo-partner tima u Sloveniji.

Celokupan tekst, ali i slične zanimljivosti iz industrije možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti za obaveštenja o mesečnim aktuelnostima.