Skladište, distribucioni centri i voice pick tehnologija

Skladište predstavlja čvor u sistemu logistike gde firma čuva svoje sirovine, poluproizvode i gotove proizvode u različitim vremenskim periodima. Skladištenje proizvoda zaustavlja njihov tok do krajnjeg kupca i dodaje tim proizvodima dodatne troškove.

Neke kompanije pokušavaju da zaobiđu skladište i sa proizvodnih linija plasiraju proizvod do kupca i u potpunosti zaobiđu skladište. Međutim, to je retko moguće, a što se tiče kompanija koje se bave veleprodajom i distribucijom, a na njima će u ovom tekstu i biti akcenta, one su otišle u drugu krajnost i skladište svu svoju robu.

Skladište može biti ograđeni ili neograđeni prostor, pokriveni ili nepokriveni prostor koji se koristi za čuvanje sirovina, poluproizvoda ili uglavnom gotovih proizvoda. U distributivnim skladištima se roba duže zadržava, sortira, pakuje i priprema za dalju distribuciju.

Prema načinu gradnje, skladišta se dele na otvorena (u njima se čuvaju materijali i robe koje su neosetljive na hemijske uticaje), zatvorena (roba osetljiva na vremenske uticaje), natkrivena (robe kojima je potrebno stalno provetravanje). Postoji još i podela robe na klasična skladišta (u kojima razlikujemo niskomehanizovana i visokomehanizovana skladišta, u zavisnosti na koji način se rukuje predajom i otpremanjem robe – ručno ili mašinama.

Još neke podele su: automatizovana skladišta, specijalizovana skladišta ili namenska skladišta sa tačno definisanom robom ili materijalom kao što su silosi, tankovi, hladnjače...).

Skladištenje robe je, naravno, vrlo odgovoran zadatak jer se nepravilnim skladištenjem roba može upropastiti i dovesti do dodatnih troškova. Sam način skladištenja je jako bitan, prvenstveno zbog čuvanja robe, proizvoda. Pravilno skladištenje i ekonomično korišćenje prostora, dovodi do bržeg otpremanja robe, kao i do smanjenja troškova.

U skladištu prostor omogućava čuvanje robe kada su potražnja i ponuda nejednake. Oprema obuhvata uređaje za rukovanje materijalima, police za odlaganje, opremu za prenos i sistem za obradu informacija, gde oprema pomaže u kretanju robe, njenom čuvanju i praćenju.

Vrsta opreme zavisi od prirode robe koja se čuva u skladištu a ljudi, kao još jedan od faktora skladišta, predstavljaju najkritičniji faktor istog. Sam prostor kao i oprema malo znače bez stručnih i kvalifikovanih ljudi. Osnovna svrha postojanja skladišta jeste podizanje nivoa usluge koja se pruža kupcu - što uključuje i posebne zahteve kupaca.

Ovi posebni zahtevi se, pre svega, odnose na završno sklapanje, posebno pakovanje robe, označavanje i isticanje cena na pošiljci.

Razlike koje postoje između skladišta i distributivnih centara ponekad mogu da dovedu do zabune. Posmatrano fizički i skladišta i distributivni centri imaju iste elemente, zidove, podove, krovnu konstrukciju, dokove za pristajanje kamiona a i za njihovu spoljašnju strukturu se može reći da je identična.

Razlika ipak postoji. Suština te razlike jeste upravo u procesima koji se odvijaju unutar tih zidova. Prema definiciji K.B. Ackermana, distributivni centar možemo definisati kao objekat čija je osnovna namena protok proizvoda i njihova dalja isporuka veleprodajama i maloprodajama nasuprot skladištu koje služi za čuvanje zaliha i čija je funkcija statička u odnosu na distributivne centre.

Distributivni centri ne podrazumevaju da samo uskladište robu, oni pružaju usluge pretovara robe, etiketiranja, pakovanja, priprema naloga na osnovu porudžbine, transporta i špedicija, prijema i obrada u slučaju vraćene robe. Dok su skladišta orjentisana na što efikasnije skladištenje robe, uz što bolje iskorišćenje prostora i što manje troškove, distributivni centri su okrenuti klijentima u potpunosti i raznim uslugama koje mogu da im pruže.

Distributivni centri su danas okrenuti ka razvoju tehnologije i uvođenju transportnih menadžment sistema i sistema upravljanja skladištenjem robe, što podrazumeva sisteme za prijem robe, efikasnije pronalažanje robe koja je uskladištena, upravljanje procesom pakovanja porudžbina i merenje opterećenja.

Distributivni centri predstavljaju centar u lancu snabdevanja. Razlozi za to su njihova usredsređenost na zahteve krajnjih korisnika, tj. veza između proizvođača, dobavljača i krajnjeg korisnika. Zato njihov zadatak i nije samo prepoznavanje želja i potreba potrošača već nalaženje najefikasnijih načina, uz što manje troškove, da se zadovolje potrebe krajnjeg potrošača i da roba do njih stigne u što kraćem vremenskom roku.

Nije slučajno što se mnogi gradovi u regionu bore da budu distributivni centri velikih kompanija. Budimpešta je preuzela primat sa distributivnim centrima velikih kompanija za Istočnu Evropu i zarada koju država ima od toga meri se milijardama evra. Beograd i još neki gradovi tnekadašnje države Jugoslavije su imali veliku šansu početkom devedesetih godina da postanu centar za distribuciju velikih svetskih kompanija, ali o tome smo pisali u prošlim brojevima i ne ponavljajmo priču o propuštenoj šansi.

Skladišta, prema mišljenju mnogih stručnjaka, predstavljaju nužno zlo u integrisanoj logistici. Skladišta povezuju ponudu i potražnju i u principu služe za održavanje ili povećanje usluge korisniku. Ako je predviđanje odlično a proizvodnja trenutna, onda i ne postoji potreba za zalihama kao ni za skladištenjem.

Razlozi za postojanje skladišta su sledeći: postizanje ekonomičnosti u transportu pri kretanju većih količina, obezbeđenje popusta na veće količine pri kupovini, čuvanje dobavljača, praćenje promena tržišnih uslova.

Skladištiti se mogu različiti inputi, poluproizvodi i outputi poslovnih sitema. U tom slučaju razlikujemo: skladišta materijala (sirovina), ulazna skladišta, skladišta poluproizvoda - unutrašnja skladišta, skladišta gotovih proizvoda - izlazna skladišta.

Skladišta mogu biti i: mehanizovana, automatizovana, kompjuterizovana, kao i glavna skladišta koja predstavljaju osnovna skladišta koja služe za skladištenje robe i materijala koji pristižu u kompaniju. U njima se roba i materijali primaju, evidentiraju i po potrebi šalju dalje u proizvodnju ili u neko drugo skladište.

Pomoćna skladišta - svrha ovakvih skladišta jeste obavljanje pomoćne funkcije za glavno skladište i priručna skladišta - organizuju se prema potrebi u samom procesu proizvodnje da bi se olakšalo snabdevanje i uprostio postupak skladištenja.

Uspeh kompanije na tržištu zavisi od efikasnosti lanca snabdevanja, odakle proizvod mora bez zastoja da odlazi dalje ka krajnjem kupcu, a pri svemu tome troškovi logistike čine 10 do 30% prodajne cene. Razlika je velika od 10 do 30%, tako da snabdevanje proizvoda po principu “Just in time” uz što manje zalihe jeste jedini način da se troškovi smanje.

„Just in time“ - ili kako se još naziva i JIT metoda je definisana: JIT kreira kretanje materijala do određene lokacije, u određeno vreme, odnosno pre nego što taj isti materijal bude potreban u procesu proizvodnje. Ova tehnika funkcioniše jedino uslovima potpune sinhronizacije prethodnog procesa sa narednim ( tj. onim procesom koji sledi ), kako bi izvršavanje tog narednog procesa bilo moguće. „Just in Tme“ predstavlja i metod kontrole inventara odnosno zaliha, koji potrebne zalihe distribuira u proces proizvodnje, u skladište ili do krajnjeg korisnika baš u ono vreme u kome će te zalihe biti iskorišćene, što isključuje slučaj čuvanja prekomerne količine materijala i nagomilavanja zaliha u skladištu.

Najveću isplativost ovog sistema proizvodnje pokazala je Toyota nakon II svetskog rata, naročito sedamdesetih godina prošlog veka. Ideja je bila da se proizvodi i materijal dostavljaju, samo u trenucima kada oni zaista zatrebaju, tj. da su zalihe vrlo male između različitih faza procesa proizvodnje.

Informatička podrška nam pomaže da upravljamo zalihama i povezano sa tim sa kapitalom preduzeća. Kvalitetna informatička podrška omogućava: sniženje troškova poslovanja, pojednostavljenje prijema od dobavljača, poboljšanje toka robe kroz skladište, smanjenje grešaka u isporuci, pojednostavljenje postupka isporuke robe kupcima i partnerima u proizvodnji.

U sve navedene benifite korišćenja informatičkih usluga, u upotrebi je softversko rešenje tj. WMS, što predstavlja skraćenicu od Warehouse Management System.

WMS (Warehouse Management System) - odnosno sistem za upravljanje skladištem stručnjaci opisuju kao spregu napredne tehnologije i procesa rukovanja, u cilju optimizacije svih skladišnih funkcija. Ti procesi najčešće započinju prijemom robe od dobavljača i završavaju se isporukom robe krajnjem kupcu, a obuhvataju kretanja robe unutar magacina i protok informacija koje se odvijaju tokom tih operacija.

U praksi WMS rešenje je generalno dizajnirano da poveže softver, hardver i periferne uređaje, sa unapređenim operacijama za upravljanje zalihama, tokovima robe, kao i prostorom i opremom u skladištu ili distributivnom centru.

Implementiranjem ovog sistema kompanija dobija prednosti kao što je brži obrt zaliha, smanjuje se vreme čekanja na isporuku zbog efikasnije organizacije, a povećava se JIT tehnologija. Rezultat te efikasnije organizacije i brže isporuke je smanjenje potreba za zalihama, a samim tim kompanija dobija i više prostora, povećava skladištni prostor, a dobija se i povećanje koeficijenta obrta zalihama i koeficijenta iskorišćenosti kapitala.

Još jedan od benefita je smanjenje papirologije, implementacija real-time WMS sistema koja značajno redukuje rad sa papirima, što je dobro već samo po sebi, a i ekološki gledano, a istovremeno to omogućava pravovremene i tačne informacije o kretanju robe. Otpremnice i “packing” liste se više ne čuvaju i kao kopije, već se čuvaju u elektronskoj varijanti i samo se po potrebi štampaju.

E sada dolazimo do Komisioniranje. Komisioniranje (nemački kommissionierung, engleski order-picking ) vodi poreklo iz nemačkog govornog područja i široko je prihvaćen i u našim stručnim krugovima.
Komisioniranje predstavlja proces koji se realizuje u skladištima komadne robe i uključuje sve aktivnosti koje prate izdavanje traženog asortimana robe prema vrsti i količini a u cilju ispunjenja korisničkih narudžbina.

Mnogi distribucioni centri su do pre par godina kompletirali narudžbine na zastareli način sa papirnim listama. To je sada već retko i kada su male kompanije u pitanju.

Kako ovaj sistem funkcioniše? Sistem pre svega uzima informacije o narudžbini i iste šalje do pikera (magacionera) koji vrši kompletiranje narudžbine. Pošto nema papirnih lista, pikeru su slobodne obe ruke za rad. Poslovi kao što su čitanje, pisanje, i traženje lokacije artikala su eliminisani.

Piker nosi jednu prenosivu jedinicu za prepoznavanje govora, koja je zakačena za kaiš oko pojasa a takođe i slušalicu sa mikrofonom na glavi. Svaki piker nosi i ručni skener za proveru određenih podataka. Sistem traži od pikera da potvrdi podatke lokacije na koju je poslat.

Potvrda koda lokacije se može uraditi govorno ili sa ručnim skenerom, ili na oba načina, zbog veće sigurnosti. Tek nakon toga, piker dobija instrukcije koliko artikala uzima sa stalaže za dotičnu narudžbu. Posle potvrde, piker se upućuje na sledeću lokaciju sve do kompletiranja narudžbe.

Ovaj prelaz sa papirnog na bezpapirni rad ostvaren je kod mnogih kompanija za samo par dana ili čak preko vikenda. U petak distributivni centar radi sa papirnom tehnologijom, a već u ponedeljak cela operacija u Distributivnom centru je u bezpapirnom sistemu.

Ovom zvaničnom prelazu sa jednog na drugi sistem, naravno, prethode pripremne radnje vezane za ceo projekat i traju nekoliko meseci. U svakom slučaju, mnoge kompanije navode da je ovaj sistem doprineo do 2,5, čak 3 puta više odrađenog posla u istom vremenskom roku nego ranije, pre uvođenja ovog sistema, a greške su smanjene od 80 do 90%.

U distributivnim centrima gde se radi sa velikim intezitetom, Pick to voice sistem je neophodan ako se želi povećati tačnost i brzina i kako bi se olakšala cela operacija poslovanja.

Mnogi stručnjaci i kompanije upoređuju voice picking sistem sa drugim sistemima, uključujući i sistem “Pick to light”, koji zahteva instalaciju svetlosnih sistema u skladištu, kao i da magacioner mora biti na jednoj lokaciji. Pokazalo se da glasovno upravljanje ipak predstavlja najbolje rešenje za mnoge kompanije i rešenje koje vas može učiniti konkurentnim, koje vam može optimizovati lanac snabdevanja i smanjiti troškove.

Kod nas je jedan od distribucionih centara pre par godina uveo ovu tehnologiju Pick to voice. Na taj način, postavio je temelj konkurentnosti na tržištu i po njihovim podacima Pick to voice je uticao na uvećanje opšte produktivnosti u skladištnim procesima i doprinosi tačnosti u komisioniranju robe preko 90%.