SISTEM ZA DOBIJANJE ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ MORA UZ ISTOVREMENU DESALINIZACIJU MORSKE VODE

Od kraja XX veka svet je u paničnoj potrazi za izvorima čiste, obnovljive ili tzv. ”zelene energije”! Razlozi su postali očigledni i alarmantni: od zagađenja okoline do globalnog zagrevanja. Kao da to nije bilo dovoljno za veliki reset, poziciju ekonomije uzdrmala je, za neke neočekivano, pandemija.

Govori se o ukidanju novca, o postavljanju novih sistema vrednosti, o iscrpljivosti izvora. Ali u svim tim promenama i nagoveštajima opstaje jedna vrednosna konstanta: neprikosnoveni kW/h. Bio on zvanično priznat ili ne za ”zlatnu osnovu” svake valute, to mesto će mu pripadati sve dok ne bude rešeno pitanje tzv. ”nulte (zero) energije”.

Da je to tako potvrđuju i najnoviji pokazatelji stabilnosti privrednih grana. Dok većina opada ili stagnira, poslovanje energijom beleži rast. Nesumnjivo da je to, u ovom trenutku povezano i sa odlučnim nastojanjem vodećih država, da se pređe na tzv. čistu energiju.

Kakve su, onda, realne perspektive, da se tome izađe u susret, da se smanji emisija CO2 , da se zaustavi dalje gomilanje radioaktivnog otpada itd. Izvori na koje se računa idu od energije vetra, sunca, reka, mora, geotermalne, biomase, do hladne tj. kontrolisane fuzije, zajednički označeni kao obnovljivi izvori energije – OIE. I povezano sa tim, svakako, prenos i akumulacija energije.

Većina navedenog je aktivna, ali onaj sverešivi, vezan za kontrolisanu fuziju, još uvek samo aktuelan. Ili?! Osnovni problem većine navedenih aktivnih izvora ”zelene energije”, vezan je, pre svega, za količinu dobijene energije, ali i za njihovu diskontinuiranost, odnosno - nemogućnost planiranog dobijanja.

Brojna rešenja za korišćenje energije sunca, vetra, mora, su u ozbiljnom ”problemu” zbog odnosa instalisane i realizovane snage. Instalisana snaga se odnosi na kapacitet postrojenja kada bi radilo u punom režimu neprekidno, a procenat njenog iskorišćenja daje pravu sliku realizovanih mogućnosti.

Taj procenat, neprikosnoveni koeficijent iskorišćenja, za vetrogeneratore npr. iznosi 25%, a za solarne ćelije od 12-39%. Ipak, prepoznajući svoj prevashodni interes u očuvanju planete, bar zvanično, svet daje prioritet OIE, i cenom i zakonskim normama o količini ove energije koja mora biti uključena u bruto nacionalnu potrošnju svake države.

Zbog toga se, recimo, sertifikovana energija dobijena iz OIE, prilikom izvoza, skuplje naplaćuje od one iz termoelektrana ili atomskih centrala.

Povećanje OIE u zemljama EU od 2006. - 2016. iznosilo je 66,6%. Za energiju vetra 12,4%, solarnu – 6,3%, geotermalnu – 3,2%, a energija plime i oseke i talasa se i dalje vodi kao zanemarljivo mala! Zašto?! Kakva su to rešenja za ovu vrstu energije kada se svet i pored ogromnog potencijala, tako skromno, skoro neprimetno, oslanja na nju?

Procenjeno je da energija talasa mora i okeana na planeti, iznosi oko 3TW/h. Pri tome je uzeto u obzir samo progresivno kretanje talasa. Ono što je, prema mom sagledavanju, korisnije jeste: učestala promena nivoa koju talasi uslovljavaju, odnosno to transverzalno kretanje morske površine.

Znači da bi angažovana sila potiska i gravitacije bila: koliko hoćemo! Drugim rečima, patent koji bi iskoristio ovo kretanje, upregao bi silu koja na površini vode drži brodove od hiljade tona i gravitacionu ravnu njihovoj težini.

Tako sam krenuo u konstrukciju sistema koji omogućava dobijanje MW/h po jednoj jedinici sistema. A duž jedne obale može ih biti postavljeno na hiljade.

Drugi izazov za ovo patentno rešenje je bio uklanjanje zavisnosti upravo od te periodičnosti talasa zbog koje bi se, prilikom pretvaranja u električnu energiju, gubio znatan deo ukroćene energije. I taj deo je uspešno i racionalno rešen.

Treći izazov je bio vezan za planiranu proizvodnju. Ovaj sistem je u stanju da električnu energiju proizvodi u kontinuitetu i u zahtevanoj količini u nekom intervalu snage.

Ono što je takođe značajno, kod ostrvskih zemalja, sistem omogućava male gubitke u prenosu energije, jer se proizvodnja vrši na mestima koje su mnogo bliže potrošačima.

Najzad, sistem proizvodi i desalinizovanu vodu upravo tamo gde je pitka voda u deficitu.

Ako uzmemo za primer jedno ostrvo u Tihom okeanu, samo jedna jedinica ovog sistema bi obezbedila struju i pitku vodu za stotinak domaćinstava. Japan bi mogao, konačno, da zatvori Fukušimu, a sve ostrvske države i veliki broj priobalnih, da u potpunosti pređu na obnovljivu energiju.

Ekonomski standardi izgradnje i amortizacije ovog sistema, takođe mu idu na ruku, a ekološki hazard ispod ranga ”vetrenjača koje rasteruju ptice”.

Najzad, kakva je finansijska korist od patenata? Oni rešavaju određeni problem i monopolišu tržište za interese investitora. Kada bi to, recimo, bila država Srbija, mogla bi da u narednih 20 godina, koliko traju patentna prava, zapošljava celokupno svoje radno sposobno stanovništvo na poslovima izgradnje, postavljanja i održavanja ovih sistema za potrebe celog sveta.

Jedino što bi, zbog potreba za radnom snagom, morala drastično da smanji administraciju.

Svi koji u ovom patentnom projektu vide mogućnost za ozbiljno ulaganje svoga kapitala, mogu da računaju na moju spremnost da ih predhodno uputim u detalje izvodljivosti, izradu prototipa i drugo, po mogućstvu u ličnom razgovoru i prezentiranju pred njihovim stručnim saradnicima.

Za te potrebe stavljam na raspolaganje svoj kontakt telefon: +381 63 306 682 koji, takođe, funkcioniše preko Vibera i WhatsApp-a.