Saveznik ili neprijatelj - Kako AI menja medijsku industriju

Prema istraživanju objavljenom prošle godine, ljudi dnevno provode u proseku 84 minuta tragajući za informacijama neophodnim za obavljanje svog posla, novinari verovatno i više.

To je skoro sat i po vremena dnevno koje bi moglo biti iskorišćeno na kreativnije, produktivnije ili strateški važnije aktivnosti. Kada se ovaj podatak sagleda na godišnjem nivou, dolazimo do neverovatnih 500 sati izgubljenih u potrazi za podacima.

Zamislimo šta bi sve moglo biti postignuto kada bi ovo vreme bilo preusmereno na analizu, istraživanje ili inovativno razmišljanje.

U eri veštačke inteligencije (AI), postavlja se pitanje - da li možemo ovo vreme znatno skratiti i koristiti ga za važnije stvari? Američki stručnjak za strategije u oblasti AI, Mark Brigs (Mark Briggs), veruje da je odgovor potvrdan.

- Veštačka inteligencija može pomoći novinarima i medijskim profesionalcima da rade svoj posao brže i pametnije. Ima sposobnost da sintetiše ogroman broj informacija i pomogne novinarima da brže dođu do suštinskih podataka za kojima tragaju - objašnjava Brigs za eKapiju.

Osnivač Empyrean Group i stručnjak za strategije u oblasti veštačke inteligencije, sa više od dve decenije iskustva u liderstvu i organizacionim transformacijama dodaje da istraživački novinari u SAD već koriste AI kako bi analizirali više dokumenata nego što je ranije bilo moguće, što značajno poboljšava kvalitet istraživačkog novinarstva.

Brigs, koji se od 2000. godine bavi pitanjima koja spajaju vesti, medije i inovacije, smatra da, ako se koristi na pravi način, veštačka inteligencija može da pomogne u stvaranju "boljeg novinarstva". Vreme koje smo koristili da tragamo za informacijama, sada možemo iskorisiti za to da jednostavno "budemo ljudi" - lideri, kolege, menadžeri...

Rizici i fenomen "deepfake" videa

Međutim, uz sve prednosti, AI donosi i izazove. Jedan od ključnih rizika jeste pristrasnost i tačnost informacija koje AI nudi.

- Četbotovi i ostale tehnologije ne "znaju" ništa. To je samo obrazac koji spaja reči, zasnovan na podacima kojima je "utreniran". Ako shvatimo da je sve što AI radi zapravo to da smešta reči u šablon za koji misli da će nas učiniti srećnim, onda ćemo razumeti i da taj šablon nekada nije tačan i da je potrebna provera. Dakle moramo biti oprezni u korišćenju ovih alata - istakao je Brigs.

Slučaj koji se nedavno dogodio i u Srbiji pokazuje koliko su rizici realni. Nacionalna televizija emitovala je AI-generisani video reditelja Emira Kusturice tokom udarnog termina, bez jasnog obaveštenja da je reč o simuliranom snimku.

Brigs upozorava da je danas "toliko jednostavno kreirati lažne vesti, fotografije, grafike i video zapise" da se mora razviti viši nivo skepticizma prema digitalnim sadrźjima.

- Medijski profesionalci moraju da ulože dodatni trud u potvrđivanje i verifikaciju informacija na osnovu pouzdanih izvora. Medijske organizacije moraju biti te koje će pomoći javnosti da razume gde su rizici i kako da prepoznaju potencijalne lažne informacije.

U SAD-u, mnogi ugledni mediji ističu termine poput "verifikovano" ili "potvrđeno" kako bi publici jasno stavili do znanja da mogu verovati određenim informacijama - kaže naš sagovornik.

Kako početi?

Brigs savetuju svima koji se tek upoznaju s AI tehnologijama da započnu malim koracima.

- Predlažem da ljudi koriste AI alate po pet minuta dnevno. Razmišljajte o tome šta želite da postignete tog dana, na koja pitanja pokušavate da odgovorite, do kojih informacije da dođete. Eksperimentišite sa alatima poput ChatGPT-a i učite kako vam mogu pomoći. AI je tehnologija široke primene, što se drastično razlikuje od većine softvera sa kojima smo mi odrasli. Ali to znači i da se može prilagoditi različitim potrebama - zaključuje Brigs.

Izvor: eKapija/Ivana Žikić