Samo smanjenje CO2 neće obuzdati ekstremno globalno zagrevanje

Ne samo da je dovoljno smanjiti emisije ugljen-dioksida da bi se zaustavile klimatske promene, već se treba pozabaviti i manje poznatim zagađivačima kao što je azot oksid, koji takođe igra ključnu ulogu u globalnom zagrevanju, pokazalo je istraživanje.

Diskusije o klimatskim promenama decenijama su fokusirane na emisije CO2, od kojih je većina u atmosferi. Zajednički cilj mnogih zemalja – postizanje nulte emisije – stoga je uglavnom vezan samo za CO2.

Tokom prošle godine, više od 100 zemalja se obavezalo da će smanjiti emisiju metana za 30 odsto do 2030. godine, još jednog stakleničkog gasa zasnovanog na ugljeniku koji ima znatno veći uticaj na globalno zagrevanje od CO2.

U aprilu ove godine, Evropski parlament je podržao reviziju Sistema trgovine emisijama gasova staklene bašte (ETS) kako bi se bolje kontrolisale emisije u EU i smanjile za 55 odsto do 2030. godine.

Ali ova revizija se takođe prvenstveno odnosi na emisije CO2 i metana.

Revizija je ključni deo plana „Fit for 55”, kojim EU planira da smanji štetne emisije za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Međutim, većina zemalja koje su objavile svoje planove za smanjenje štetnih emisija još nisu objavile kako će tačno postići ovaj cilj.

Studija objavljena ove nedelje u Proceedings of the National Academi of Sciences (PNAS) upozorava da se vrlo malo pažnje poklanja drugim zagađivačima koji izazivaju globalno zagrevanje.

Među njima su crni ugljenik, odnosno čađ, koja apsorbuje toplotno zračenje, zatim fluorougljenici koji se koriste u rashladnim uređajima i azot-oksid.

Pored metana, ovi zagađivači čine oko 50 odsto globalnog zagrevanja, pokazalo je istraživanje.

„Moramo da obratimo pažnju na druge klimatske faktore, a ne samo na CO2“, upozorio je jedan od autora studije Durvud Zaelke, predsednik Instituta za upravljanje i održivi razvoj u Vašingtonu.

Ovo je posebno važno jer zemlje pokušavaju da smanje emisiju CO2 smanjenjem upotrebe fosilnih goriva, koja se i dalje smatraju glavnim krivcima za globalno zagrevanje.

Manje fosilnih goriva takođe znači manje zagađenje vazduha, uključujući manje sulfata u vazduhu koji čak neutrališu neke klimatske promene jer odbijaju sunčevo zračenje sa Zemlje, kažu naučnici.

Dodaju da se zbog ovih sulfata zagrevanje čini niže za oko pola stepena Celzijusa. Drugim rečima, čini se da je zagrevanje za pola Celzijusa veće nego što se trenutno čini. To znači da bi jače klimatsko dejstvo moglo, paradoksalno, da izazove privremeno povećanje temperatura.

Osim ako se struka više ne bavi manje uobičajenim zagađivačima.

Studija je takođe pokazala da ako se dekarbonizacija nastavi kako je planirano, samo to bi dovelo do porasta temperatura na Zemlji za dva stepena Celzijusa do 2045. godine u poređenju sa predindustrijskim temperaturama.

S druge strane, suzbijanje svih štetnih emisija i zagađivača moglo bi dovesti do smanjenja zagrevanja već 2030. godine i prepolovljenja stope zagrevanja između 2030. i 2050. godine.

„Ovaj rad, koji služi kao vodič, trebalo bi da bude povod za preispitivanje globalnih klimatskih ciljeva“, rekao je Euan Nisbet, naučnik sa Univerziteta Rojal Holovej u Londonu. Nisbet nije bio uključen u studiju koju je objavio PNAS.

„Ako ne smanjimo druge zagađivače osim CO2, kuvaćemo“, rekao je Nisbet.

Izvor: SEEbiz