S. Makedonija: Na pragu energetske nezavisnosti

Oko 79 odsto struje u martu je bila iz domaće proizvodnje, a ostalo je iz solarnih elektrana. U 2023. godini uvoz struje je iznosio svega 2,75 odsto, pre svega zbog činjenice da je u određenom periodu godine radila TE Negotino, a apsolutno zbog uključivanja velikog broja aolarnih panela.

Proizvodnja električne energije iz fotonapona povećana je za skoro 300 odsto, taj trend se zadržao i ove godine i procenjuje se da će rezultirati niskim nivoom uvoza struje.

Više puta je diskutovano i izneti stavovi važni za građane i privredu u vezi sa cenom struje, univerzalnim snabdevačem, uticajem cene prirodnog gasa na cenu struje, jeftinom strujom, ugradnjom fotonapona, domaćim proizvodnja i uvozom električne energije, uticajem naknade za pristup mreži…

Nedavno je Regulatorna komisija za energetiku Severne Makedonije (RKE) istakla da je država posle 32 godine nezavisnosti konačno na pragu energetski nezavisne zemlje kada je u pitanju struja.

Podaci pokazuju da je talas ulaganja u solarne elektrane, gde postoji povećanje instalisanih kapaciteta za 251 odsto u odnosu na 2022. godinu, oborio uvoz sa 30 odsto na 2,75 odsto. Ovaj uspeh ima sveobuhvatan uticaj, kako na energetsku tranziciju, tako i na finansijske tokove kroz smanjenje deficita.

Predsednik RKE Marko Bislimoski izneo je stavove u vezi sa nekim očekivanjima građana, dao objašnjenja za neke nedoumice koje su se pojavile u javnosti, ali i prokomentarisao neke mere koje planira nova vlast.

Stabilizacija cene struje

RKE utvrđuje cenu za univerzalnog snabdevača u junu i ove godine će poslednji put tako biti, odnosno, od sada će to činiti univerzalni snabdevač. Dilema građana je da li mogu da očekuju pojeftinjenje struje ili bi ona poskupela.

Kako kaže predsednik RKE, dobra stvar u oblasti cena struje je marža, koja će biti niža. Do sada je iznosila 11,5 odsto, od 1. jula biće 9,9 odsto. Takođe, ono što će ozbiljno uticati na cenu struje je to što će je ESM ponuditi na tenderu univerzalnog snabdevača i to će imati ozbiljan uticaj.

„Sledi informacija koji procenat će ESM obezbediti za potrebe domaćinstava, tj. za male potrošače. I još jedna stvar koja će uticati na cenu je to kolika će biti cena kupovine struje od ovlašćenih proizvođača. Što se tiče onoga što ESM treba da ponudi, već imamo trend malih potrošača koji se snabdevaju od univerzalnog snabdevača, većina njih će ići na slobodno tržište električne energije, jer su u ovom periodu cene na slobodnom tržištu električne energije za njih povoljnije – oko 20-30 odsto niže u odnosu na regulisano tržište. I iz tih razloga će ići na slobodno tržište i zato će to imati pozitivan uticaj – objašnjava Bislimoski.

Zabrinjavajući rast cene gasa

Na ovaj način se, kako kaže, oslobađaju količine struje koje ESM treba da da univerzalnom snabdevaču, pa je, dodaje, u ovom delu logično da ESM 100 odsto obezbeđuje potrebe domaćinstava i onih malih potrošača koji ostala na regulisanom tržištu.

„Ono što zabrinjava poslednje dve nedelje je cena prirodnog gasa, koja raste, a to utiče na cenu struje na tržištu prethodnog dana i na fjučerse koje pratimo. Prvi put za četiri-pet meseci predviđa se da će cena struje 2025. godine biti preko 100 evra.

Međutim, u poređenju sa cenama od 250-300 evra, to je manje, ali ne na nivou od pedeset evra, a trenutno je cena 57 evra po megavat-satu. U svakom slučaju, očekujem stabilizaciju, jer će ovih nekoliko bitnih faktora koje sam naveo uticati na cenu struje – objašnjava Bislimoski.

Pre šest meseci, 1. januara, struja je u prvom bloku pojeftinila na 5,16 odsto, u drugom bloku i jeftina tarifa struja je ostala ista, treći blok je poskupeo za 2,8 odsto, a četvrti blok za 1,8 odsto.

Prema rečima predsednika RKE, pošto se primenjuje jeftina tarifa, potrošnja u skupoj tarifi iz blokova se preliva u jeftinu tarifu, pa će se u budućnosti videti kakav će biti raspored potrošnje, što će dalje imati ozbiljnu uticaj na konačne cene.

„Istovremeno, oni koji su imali enormnu potrošnju struje počeli su da je smanjuju i fokusiraju se na obnovljive izvore energije”, ističe Bislimoski.

Izvor: Energija Balkana