Rizici po kritičnu infrastrukturu

Kritična infrastruktira predstavlja svaki vid objekata, resursa ili sistema koji su strateški važni za funkcionisanje jedne države. Ovakva infrastruktura se u savremeno doba umnogome oslanja na visokotehnološka rešenja, te je stoga podložna raznim hakerskim napadima.

U današnjoj borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, mnoge nacije pribegavaju dobro koordinisanim visokotehnološkim napadima čiji je cilj onesposobljavanje kritične infrastrukture potencijalno rizične zemlje od spolja. U ovom tekstu govorimo o mogućim rizicima po kritičnu infrastrukturu i nekim vešto organizovanim diverzijama koje su omogućile da živimo sa manje bojazni od mogućih nuklearnih napada.

U današnje vreme pojava visokosfisticiranih pretnji poput organizovanog kriminala i terorizma nije retkost. Savremeno ljudsko društvo se baš kao i ljudi u prošlosti suočava sa mnogim bezbednosnim izazovima. Jedina razlika je što se u današnje doba koriste i tehnološka dostignuća u organizovanju zločina. Tu se, pre svega, ubrajaju visokotehnološki uređaji i oprema pod kojima podrazumevamo računare, internet i mobilne tehnologije.

Jasno je da je do ovakvog hardvera i softvera relativno lako dođi putem crnog tržišta i upotrebiti ga u svrhe ugrožavanja pojedinačne ili opšte bezbednosti.

Cilj terorizma je da udari po strateški važnim lokacijama i da postizanjem eventualnih ljudskih žrtava postigne efekat straha i panike kroz postupak viktimizacije svojih meta. S druge strane, organizovani kriminal, baš kao i mnoge druge bezbednonosne pretnje, direktno ugrožava ekonomsku snagu države i preti da uvuče što veći broj stanovništva u ilegalne tokove.

Prema nekim izvorima, i organizovani kriminal i terorizam najlakše opstaju u osiromašenim društvima sa nedovoljno prosvećenim stanovništvom.

U mnogim slučajevima, država nema snagu da se nosi sa ovakvim izazovima i kako kao teritorijalna oblast predstavlja brigu za ostale međunarodne aktere – često biva u središtu pažnje međunarodnih institucija koje u takvom slučaju pružaju potporu kako se kriza ne bi prelila u druge regione i transnacionalne rute.

U cilju suzbijanja organizovanog kriminala i terorizma na globalnom nivou, međunarodna saradnja igra ključnu ulogu. Zločinci su po svojoj prirodi vrlo mobilni i lako se prebacuju iz jednog dela sveta u drugi, i tamo šire svoj ilegalni uticaj povezujući se u međunarodne grupe.

Šta je kritična infrastruktura?

Pod kritičnom infrastrukturom se podrazumeva svaki objakat, organizacija ili postrojenje od čijeg rada vitalno zavisi funkcionisanje neke nacije ili države.

Tu spadaju električna postrojenja, vodovodni sistemi, telekomunikaciona infrastruktura, vladin sektor, aerodromi i svaki drugi vid infrastrukture ili resursa od strateškog značaja za datu zemlju. Koliko je bitna bezbednost ovakve infrastrukture i resursa, ilustrovaću kroz neke od sledećih primera.

Recimo, ako uzmemo u obzir vladin sektor, glavni resursi u tom slučaju su ljudi. Organizovani kriminal koji ima pretenziju da dokaže svoju snagu nad državom neretko poteže za ugrožavanjem bezbednosti i života visokih državnih funkcionera. Dalje, sistemi vodovoda i kanalizacije su pogodni za bioterorističke diverzije koje obično koordinišu terorističke grupe sa ciljem upotrebe bio-oružja za teror nad narodom.

Neki od mogućih scenarija podrazumevaju i puštanje otpadnih voda u prirodne vodene tokove ili, pak, napade na električna postrojenja koristeći visokotehnološka oružja u cilju sabotaže, diverzije ili špijuniranja. Takođe, čest je slučaj da se u diverzione svrhe izvlače podaci iz vojske, policije ili obaveštajnih struktura.

Međutim, kada je borba protiv terorizma u pitanju i to u svrhu razbijanja država koje podržavaju tu pretnju, u vojnim operacijama se neretko poseže za uništenjem kritične infrastrukture – kao i komunikacionih i logističkih resursa koji mogu da omoguće manevar i mobilnost pobunjeničkih snaga.

Drugim rečima, kritična infrastruktura svuda jeste od strateškog značaja i svaki strateg će u borbi protiv neprijatelja da teži da uništi prvo takve ciljeve. Više reči o jednoj uspešno sprovedenoj operaciji savezničkih snaga će biti u sledećem odeljku, kada planiramo da prodiskutujemo američko-izraelsku operaciju Stuxnet koja je otkrivena 2010. godine i bila sprovedena sa ciljem da se razbije iranski nuklearni program razvijan za potrebe terorizma na Bliskom Istoku i u svetu.

Operacija STUXNET

Stuxnet je visokotehnološko oružje koje je korišćeno od strane SAD-a i Izraela u borbi protiv terorizma na Bliskom Istoku pre 2010. godine. Reč je, zapravo, o računarskom crvu koji je putem USB flash-a ubačen u komandne računare pri iranskom nukleranom programu sa ciljem onesposobljavanja njihovih industrijskih kontrolera.

Prema našem viđenju, kroz dobro koordinisan obaveštajni rad – otkrivena je lokacija na kojoj se razvijalo nuklearno oružje u Iranu i prikupljeni dokazi da je misija tog projekta terorističkog tipa.

Koristeći tako dobijena saznanja i visoko-tačne izveštaje, vojno-obaveštajne snage su izvukle mnogo korisnih informacija iz te beze i pripremile strategiju i visokotehnološko oružje koji su kao rezultet dali krah tog terorističkog projekta.

Obaveštajci širom sveta rade bez prestanka na otkrivanju sličnih projekata, i u koordinaciji sa lokalnim vlastima ili vojskom neke zemlje, razbijaju takve vidove pretnji po bezbednost u svetu. U tom smislu, treba shvatiti koliki je značaj tačne i pravovremene informacije u sektoru bezbednosti, kao i odgovornost službi po mnogobrojne ljudske živote.

Sa ciljem što boljeg bezbednosno-obaveštajnog rada, ali i vojnih operacija – preporučuje se aktivno praćenje tehnoloških trendova kao i sticanje neophodnih znanja i veština kroz obuke i edukacije.

Mere zaštite od terorizma

Upravo su tačna i pravovremena informacija ključni elementi borbe protiv terorizma i drugih bezbednosnih pretnji. Kada se takva informacija podvrgne analizi, dobija se obaveštajno saznanje koje može da pomogne u vođenju slučaja ili razotkrivanju situacije.

Informacije se u današnje vreme prenose i razmenjuju upravo putem visokotehnoloških sistema, te je stoga poznavanje rada na istim suštinski značajno za dobar rezulat u poslu.

Dakako da je znanje ono što čini nekoga da postiže rezultate u poslu, a to je od velikog značaja za bezbednosno-obaveštajnu oblast. Na osnovu ovoga bi moglo da proizađe da se slučajevi u ne tako dalekoj budućnosti neće voditi koristeći obaveštajne podatke, već i samo znanje koje je za stepenicu iznad informacije i obaveštajnog saznanja.

Upravo svaki slučaj u bezbednosti omogućava da se dođe do novih saznanja, te se stoga preporučuje da se istrage zaključuju unošenjem ekspertskog znanja u odgovarajuće baze.

Primera radi, terorizam kao negativna pojava u ljudskom društvu postoji još od antičkih vremena i nosio je daleko više žrtava u kratkim vremenskim periodima, nego što je slučaj danas – kada je čovečanstvo na civilizacijski višem nivou.

Znanje o svakoj epohi treba da se klasifikuje i ažurira sa pojavom novih saznanja, kako bi u svakom vremenskom razdoblju taj ekspertski doprinos mogao da se koristi za rešavanje komplikovanih društvenih situacija. Konačno, dobra informacija u pravo vreme može da spreči mnoge zločine i da pomogne u spasavanju mnogobrojnih ljudskih života, što i jeste humana misija bezbednosti – da štiti narod od loših faktora.

Značaj borbe protiv pretnji za mir u svetu

Organizovani kriminal i terorizam predstavljaju najveće bezbednonosne pretnje današnjice.

One obično podrazumevaju upotrebu novih tehnologija u smislu razmene podataka ili organizovanja zločina. Nisu samo pripadnici službi ti koji moraju da imaju informatičke veštine, već i kriminalci koji često angažuju profesionalne hakere preko raznih mreža na crnom tržištu i stalno uvode novine u svoj rad i izvršenje novih krivičnih dela. I u tom pogledu, služba mora da ide korak ispred zločinaca kako bi održala stepen rizika na prihvatljivom nivou.

Neretko se u praksi postavlja pitanje koji nivo rizika je prihvatljiv. U ovu svrhu se koriste razne procene situacije koje se sprovode na osnovu prikupljenih operativnih saznanja.

Ponekad je i jedan incident nešto čije su posledice nešto većih razmera, bilo po datu državu ili njeno inostranstvo, dovoljne da se na međunarodnom nivou podigne stepen budnosti na zločin. Cilj globalne strategije je da se stopa organizovanog kriminala i terorizma dovede na prihvatljiv nivo, kako bi svaki deo sveta bio bezbedan za svoje stanovništvo i postepeno i održivo se razvijao u miru.

Konačno, mirni uslovi života i rada su ključni za razvoj i napredak celokupne civilizacije.
Akcenat ovog doprinosa je, pre svega, bio na rizicima po kritičnu infrastrukturu, a potom i na bezbednosnim pretnjama kao što su organizovani kriminal i terorizam.

Jasno je da u današnje vreme jako veliki broj ljudi u svetu podesuje računar ili neki prenosivi uređaj sa internet priključkom i da se većina – kako legalnih, tako i ilegalnih aktivnosti odvija u cyber prostoru.

U rešavanju današnjih slučajeva, znanje i veština iz oblasti visokotehnološke bezbednosti igraju značajnu ulogu. Iz tog razloga, a u smislu zaštite nacionalnih i globalnih interesa, kao i kritičnih resursa – preporučujemo da se u moderne službe uvede praksa praćenja novih tehnoloških trendova – kao i obavezna obuka i edukacija kadra koji bi bio u stanju da rešava i najkomplikovanije situacije.

U praksi, slučajevi mogu da budu tako kompleksni da zahtevaju upotrebu uglavnom ekspertskog znanja kako bi bili zaključeni.

Svrha ovog članka je da pruži pregled sa aspekta kriminologije koja je značajna da se u zaključku shvati da bez bezbednosti i mira u svetu nema ni primene računara za poslovne aktivnosti i privredni razvoj.