Razvoj građevinske mehanizacije - važna unapređenja kroz istoriju

Primena građevinskih mašina jedan je od najvažnijih faktora neophodnih za realizaciju bilo kog građevinskog projekta. A da bi građevinarstvo beležilo napredak, od suštinskog značaja je konstantni razvoj i usavršavanje radnih karakteristika mašina - brzine kretanja i manevarskih sposobnosti, veličine, efikasnosti i mnogih drugih.

Brojni građevinski projekti bili bi nezamislivi da revolucija u ovoj oblasti nije donela progresivni razvoj građevinske mehanizacije.

Zgrade su povezane sa zemljom temeljima ne bi li se postigla stabilnost. Komunalne cevi se nalaze pod zemljom tako da nisu vidljive i ne smetaju drugim sistemima. Gradilišta su oblikovana tako da odvode vodu od konstrukcije na sigurno mesto.

Mostovi preko širokih reka ili tuneli kroz planine pružaju prikladne sigurne površine za putovanje. Brane su izgrađene tako da preusmere prirodnu snagu i obezbede suštinski resurs za našu egzistenciju - vodu. Izgradnja svih ovih projekata zahteva tešku opremu i mehanizaciju.

Teška građevinska mehanizacija je jedan od glavnih razloga zbog kojeg je izgradnja i generalno građevinska industrija dostigla status kakav sada ima. U stvari, uloga teške građevinske opreme danas indirektno, a opet svakodnevno utiče na kvalitet naših života.

Razvojni put koji su prešle građevinske mašine, od primitivnih alata do modernih mašina, bio je itekako dug, ali je omogućio i, i dalje, omogućava izgradnju konstrukcija neverovatnih razmera.

Od alata do mašina - razvojni put mehanizacije

Razvoj alata počeo je otprilike kad i razvoj ljudi. Prvi “alati” koje su ljudi upotrebljavali bili su ruke i zubi. Oni su se koristili za sakupljanje, kopanje, lomljenje, struganje i oblikovanje.

Takođe, korišćeni su za izradu drugih alata i skloništa. Ti jednostavni alati su na kraju korišćeni za stvaranje bolje životne sredine. Razvoj mašina bio je uslovljen potrebom ljudi za još većom snagom, odnosno potrebom da se određena snaga primenjuje duže vremena.

Da bi se to omogućilo koristili su se dostupni izvori energije - prirodne sile vetar i voda. Primena vetrenjača za natapanje i druge namene, i vodenih mlinova na rekama, dodatno je pospešila razvoj i olakšala život.

U 17. veku započinje se s primenom pretvaranja energije iz uglja i drva u rad uz pomoć parnih mašina. Nastavak je bila izrada motora sa unutrašnjim sagorevanjem i elektromotora koji su bili osnov za razvoj najpre putničkih automobila, a potom i drugih vrsta mehanizacije, o kojoj govorimo.

Kako su se alati poboljšavali, tako se povećavala količina i brzina kojom su se građevinski radovi mogli obaviti. Zbog toga su se povećali obim i složenost građevinskih projekata, a isti razvojni ciklus se nastavlja i danas.

Najveći napredak kada je u pitanju evolucija građevinske mehanizacije ostvaren je u poslednjih 175 godina.

Moderne građevinske mašine 

Za rad u građevinarstvu koriste se mnoge mašine koje zamenjuju ljudski rad. Građevinske mašine mogu se podeliti na više načina:

- građevinske mašine za zemljane radove

- građevinske mašine za dizanje i transport mešalice

Bez obzira na to o kojoj se vrsti mašine radi, skoro svaka ima sledeće delove: motor, šasiju, prenosni mehanizam, sistem za upravljanje, radni organ, uređaj za kretanje.

Mašine za zemljane radove se koriste za: iskop, utovar, transport, istovar, ravnanje, nabijanje i razastiranje zemlje ili rasutog materijala. U ovu grupu mašina spadaju: bager, buldožer, utovarivač, skreper, grejder, ravnjač, valjak, jež, vibracioni nabijač, finišer.

Mašine za dizanje i transport tereta se koriste kako bi se građevinski materijal i gotovi elementi, koji se ugrađuju u objekat preneli od mesta skladištenja do mesta ugradnje i podigli na započetu građevinu.

U ovu grupu mašina spadaju: dizalice (pokretne, nepokretne, toranjsko-kranske), građevinski lift, auto-dizalice, viljuškari, kamioni (kiperi i damperi).

Kamion mešalica za beton koristi se za prevoz svežeg betona u bubnju koji se okreće, od betonske baze gde se izrađuje do gradilišta gde se ugrađuje. Pumpa za beton je specijalni kamion koji cevnim vodovima izbacuje pripremljen beton u visinu prilikom izgradnje visokih zgrada.

Buldožer - istorijat i razvoj

Buldožer je mašina koja se koristi za guranje velikih količina zemljišta, peska, šljunka ili drugog građevinskog materijala prilikom radova izgradnje. Buldožer može da obavlja iskop, raščišćavanje, transport i nasipanje terena. Radna alatka buldožera je nož koji se nalazi na prednjem delu mašine.

Prvi buldožeri bili su zapravo adaptirani traktori marke Holt. Ovi modifikovani traktori su bili opremljeni velikom metalnom pločom ispred, a korišćeni su za kopanje kanala, podizanje brana i drugih poslova na zemlji. Krajem treće decenije 20. veka pojavile su se nove vrste noža - za guranje i raznošenje materijala, za rušenje i raščišćavanje, za uklanjanje i sakupljanje rastinja i korenja.

Tokom godina buldožeri su postajali sve veći i snažniji kao odgovor na potražnju za opremom koja je pogodna za sve veće građevinske radove. Poboljšanja na buldožerima uključuju uvođenje pogona sličnim onim na automobilima, automatski menjač, nož koji se kontroliše hidrauličnim cilindrima ili električnim motorima. Novija inovacija je opremanje buldožera GPS tehnologijom.

Bageri imaju široku primenu u mnogim oblastima industrije

Bageri su mašine koje služe za otkopavanje, prenos materijala na relativno kratko rastojanje, utovar otkopanih masa u transportna sredstva, kao i istovar i odlaganje materijala. Bager ima radni organ u obliku kašike, može da ima gusenice ili točkove, a može da se kreće i po šinama.

Prvi bager nastao je 1836. godine, 1903. je osmišljen bager na električni pogon, dok je hidraulični bager svoju primenu našao od 1940. godine. Pre 90-ih godina prošlog veka, svi bageri su imali dugu protivtežu koja je visila sa zadnje strane mašine kako bi se obezbedila veća sila kopanja i kapacitet dizanja.

Ovo je postalo smetnja kada se radi u ograničenim područjima. Stoga je 1993. godine lansiran prvi svetski rovokopač koji omogućava da protivteža ostane unutar mašine, pa su bageri postali sigurniji i lakši za upotrebu kada se koriste u skučenom prostoru. Ovaj tip mašine se danas koristi širom sveta.

Dizalica - primenjuje se milenijumima unazad

Dizalica je tip mašine koja se koristi za podizanje i spuštanje materijala, kao i za horizontalno pomicanje. Uglavnom se koristi za podizanje teških stvari i njihovo prenošenje na druga mesta. Uređaj koristi jednu ili više jednostavnih mašina kako bi stvorio mehaničku prednost i na taj način pomakao teret izvan normalnih sposobnosti čoveka.

Dizalice se koriste još od antičkog perioda, a postoje i navodi da su stari Egipćani koristili dizalice za izgradnju piramida. Sredinom 19. veka osmišljena je prva hidraulična dizalica, koja je ubrzo pronšla široku primenu u građevinarstvu. Dizalice su s godinama postajale sve veće i veće i imale su sve više domete, pa je izgradnja visokih građevina i podizanje teškog materijala postala sve lakše.

Viljuškar - neizostavna mašina u građevinarstvu

Viljuškar je industrijski kamion koji se koristi za podizanje i premeštanje materijalima na kratke udaljenosti. Viljuškar je razvijen početkom 20. veka od strane raznih kompanija koje su tada već uveliko proizvodile dizalice.

Uvođenje hidraulične snage i razvoj prvih električnih viljuškara, uz upotrebu standardizovanih paleta kasnih 1930-ih godina, doprineli su povećanju popularnosti viljuškara. Od Drugog svetskog rata, upotreba i razvoj viljuškara znatno se proširila širom sveta i postali su nezaobilazna mašina kada je u pitanju prenos građevinskog materijala.

To gde se danas nalazi građevinska mehanizacija nije rezultat jednog jedinog izuma, već kulminacija brojnih mehaničkih i radnih poboljšanja. Teške građevinske mašine koje se danas koriste nastale su na osnovu potrebe za efikasnijim i sigurnijim radom. Jednostavno rečeno, cilj dizajna i razvoja je uvek smanjiti troškove, povećati brzinu i sigurnost.