Rast poslovanja malih i mikro preduzeća zahvaljujući internetu

Prošla godina je donela puno problema privredi, posebno sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća. Šta će se dešavati ove godine tek ostaje da se vidi u prvim analizama. Pad prometa, poslovanje ometeno karantinom i zatvaranjima zbog pandemije, pad tražnje, prekidi rada, otkazivanje sajmova, nedostatak direktnog kontakta sa klijentima, sve je ovo uticalo u velikoj meri na profit kompanija.

Sa druge strane sve kompanije iz sektora MMSP koje su već funkcionisale i putem interneta, koje su usvojile u svom poslovanju digitalnu tehnologiju, po rezultatima istraživanja su ovaj Armagedon za privredu uspeli da amortizuju.

Kako bi rekla jedna izreka - “kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore”. Pri tome ne radi se o šali u kojoj na ovu izreku neko odgovara…”da, znam, i ja vozim Yuga”.

Tokom prošle godine neki ekonomski stručnjaci su govorili da su mala, srednja a posebno mikro preduzeća u Srbiji godinama bila manje produktivna i rentabilna od velikih kompanija i pre pandemije. Pored toga se govorilo da je i pre kraja godišnjih analiza privrede, lako vidljivo da su gubici zbog pandemije jasni, ali da se ne mogu precizno utvrditi, i da će male firme biti daleko veće žrtve od velikih.

Početak ove godine dočekan je pozitivno od strane mnogih iz ovog sektora, čini se od strane privrede uopšte. Pojavila se vakcina, mnogi sajmovi su već počeli da najavljuju otvaranja… Međutim, kako vreme prolazi, očekivanja opadaju, a obaveze od prošle godine sustižu na naplatu.

Sa svih strana stalno slušamo da je potrebno biti pozitivan. Čak je i reč koja je toliko pozitivna, POZITIVNO, postala istrošena i negativna u kontekstu pandemije. Pre svega, treba realno sagledati stvari i poslovno biti pozitivan sa razlogom.

Prilagoditi poslovanje trenutnoj situaciji i ući u voz Industrije 4.0, ako se nije zakasnilo. Naravno da je sve to lakše reći nego trenutno učiniti, ali je definitivno, kako stvari stoje, preko potrebno.

Istraživanja konsultantske kompanije McKinsey su krajem prošle godine pokazivala da postoji mogućnost da za godinu dana oko 55% evropskih malih i srednjih preduzeća bankrotira, a da pri tome ovaj MSP sektor obezbeđuje skoro dve trećine radnih mesta na Starom kontinentu.

Pored toga se dodaje da su ova istraživanja rađena na pet najvećih tržišta – francuskom, nemačkom, italijanskom, španskom i britanskom. Prema rezultatima ove konsultantske kuće, pandemijom ili krizom izazvanom korona virusom najteže su pogođene kompanije u Italiji i Španiji, gde između 30 i 33 posto preduzeća izveštava o velikom padu svojih prihoda.

Krajem prošle godine se pojavio i izveštaj kompanije "Lloyds Bank", u saradnji sa pokretom "Be the Business", koji je pokazao kroz svoje istraživanje da bi više od 2,7 miliona (48%) mikro preduzeća u Velikoj Britaniji prestalo sa poslovanjem da nije usvojilo digitalnu tehnologiju tokom pandemije. Više od dvadeset posto kompanija je reklo da je moralo da modifikuje svoj sistem poslovanja kako bi kompanija preživela.

Ostale kompanije obuhvaćena ispitivanjem su ponudila nove usluge i proizvode, preusmerile tok poslovanja, ili su radili ispitivanja novih područja za poslovanje.

Neki od zaključaka ovog istraživanja su još i da je polovina vlasnika mikro preduzeća bila jednoglasna u stavu da su ostali operativni samo zato što su usvojili digitalizaciju i novi oblik poslovanja. Mnogi su uz pomoć digitalnog sveta bez mnogo problema ostali u kontaktu i vezi sa svojim kupcima, a oni koji su unazad vremenom razvijali svoje poslovno prisustvo na internetu, povećali su značajno profit.

Iz kompanije "Lloyds Bank" na kraju izveštaja zaključuju, biti onlajn danas, znači preživeti na tržištu.

Fotografija od: pixabay.com

Kada se sa Britanije okrenemo ka Srbiji, Unija poslodavaca Srbije je objavila da je zbog globalne krize izazvane pandemijom, 70% preduzeća u Srbiji prošle godine imalo prihode niže nego godinu dana ranije, a samo četiri odsto firmi je ostvarilo rast.

Ovo istraživanje Unije poslodavaca urađeno je krajem 2020. i početkom ove godine, a sproveli su ga uz podršku Međunarodne organizacije rada.

Anketa među više od 400 preduzeća potvrdila je da kriza izazvana korona virusom i merama za sprečavanje širenja pandemije, nije poštedela nijedan sektor, ali ima bitnih razlika u položaju određenih privrednih grana.

Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije krajem prošle godine je uputio poziv za mikro, mala i srednja preduzeća da se prijave za besplatni konsultantski program Speed 2.0, koji je bio namenjen ublažavanju posledica izazvanih pandemijom Covid-19.

Privredna društva koja su bila selektovana za učešće u programu imala su priliku da iskoriste ekspertizu iskusnog konsultanta koji je analizirao njihove načine poslovanja i dobili su predloge za unapređenje istog.

Preduzećima je tokom jednodnevnih konsultacija pokazana mogućnost da pronađu rešenje za probleme stvorene pandemijom ili probleme koji su postojali od ranije, a koje je aktuelna situacija pogoršala, kroz korake u domenu digitalne trasnformacije. Sva preduzeća koja su aplicilara za program dobila su mogućnost da popune dva upitnika - test digitalnog imuniteta i digitalne konkurentnosti.

Kroz tu samoevaluaciju, dobili su uvid u to koliko su spremna za izazove poslovanja u okruženju, izmenjenom zbog pandemije covid 19, a takođe i kolika je njihova konkurentnost u eri poslovanja, obeleženoj digitalnom transformacijom.

Sva mikro, mala i srednja preduzeća koja zapošljavaju izmedju 5 i 249 zaposlenih i redovno izmiruju svoje obaveze prema državi mogla su da se prijave za ovaj program.

Program je prvenstveno pokazao predstavnicima MMSP sektora da digitalna transformacija ne znači prevashodno kupovinu hardvera i nove troškove, već pravljenje značajnih koraka kao što su unapređenje komunikacije sa dobavljačima ili kupcima, poboljšanje marketinga, unapređenje poslovnih procesa i modela.

Istraživanje koje je krajem 2020. godine sprovela Fondacija “Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), prikazuje sledeće podatke: čak 86% mikro i 92% malih preduzeća u Srbiji, koja aktivno koriste internet u poslovanju, ima svoj veb-sajt.

Zvanični sajt firme najvažniji je digitalan kanal za stvaranje novih poslovnih prilika, daleko važniji od svih društvenih mreža, a čak tri četvrtine anketiranih smatra da im je sajt u manjoj ili većoj meri uticao na rast poslovanja.

Preduzeća tako navode da se korišćenje veb-sajta pozitivno odrazilo na povećanje broja korisnika/potrošača (38%) ili na bolju poziciju na tržištu (27%).

Firme iz oblasti proizvodnje, industrije i građevinarstva češće navode da je sajt doprineo povećanju broja klijenata (52%), dok firme iz oblasti trgovine navode da je sajt “krivac“ za povećanje prodaje (24%). Sa druge strane, firmama sa godišnjim obrtom manjim od četiri miliona dinara, korišćenje veb-sajta je najmanje uticalo na povećanje prodaje (2%).

Ubedljiva većina i malih i mikro preduzeća, iako u nešto manjoj meri nego veća preduzeća, za adresu svog veb-sajta izabrala je .rs domen, pa registrovan bar jedan naziv .rs domena ima njih 58%. Izabrali su baš taj domen jer navode da asocira na srpsko tržište, uliva poverenje, podrška na nivou registra je u Srbiji, a prepoznali su i da je .rs bezbedan.

Registrovane nazive domena koriste pre svega za adresu poslovnog veb-sajta, za promociju usluga i proizvoda na internetu, ali i za realizaciju marketinških kampanja. Nešto manje od polovine anketiranih (46%) ima poslovnu imejl adresu na sopstvenom nazivu domena.

Istraživanje je za potrebe RNIDS-a sprovedeno krajem 2020. godine i obuhvatilo je predstavnike 304 mikro i 101 malog preduzeća koja su poslovno prisutna na internetu, bilo da imaju svoj sajt, ili koriste samo društvene mreže.

Cilj istraživanja bio je da se ustanovi u kojoj meri i na kom domenu preduzeća obavljaju svoje poslovne aktivnosti na internetu, koji je razlog za izbor određenog domena, ali i na koji način se registrovani naziv domena koristi u poslovanju.

Druga istraživanja obavljena prošle godine u kojima su anketirana mala i srednja preduzeća bez obzira na to da li imaju uspostavljeno poslovno prisustvo na internetu kažu da postoji još veliki broj mikro i malih preduzeća koja se nisu okušala na internetu.

Prema rezultatima istraživanja “1000 preduzeća“ USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, 43% mikro preduzeća nema sajt, dok je taj procenat kod malih preduzeća 24%.

Rezultati RNIDS-ovog istraživanja pokazuju da privrednici itekako prepoznaju korist od korišćenja interneta u poslovanju, što može ohrabriti i druga mikro i mala preduzeća da koriste internet kao važan resurs za razvoj poslovanja.