Providni solarni paneli mogli bi da zamene prozore

Solarna energija bi trebalo da bude jedan od najmoćnijih saveznika u vremenu kada se svet okreće budućnosti s niskom emisijom CO2 kako bi se borio protiv negativnih efekata klimatskih promena.

Tehnologija providnih solarnih panela ima potencijal da nas uvede u novu eru solarne energije i da donese velike promene kada je reč o širenju solarne energije.

Ova tehnologija naziva se fotonaponsko staklo i razvijena je tako da pruži širok nivo transparentnosti.

Transparentni solarni paneli su vrhunska tehnologija koja koristi energiju svetlosti koja prolazi kroz staklene površine, bez obzira na ugao.

Ipak, postavlja se pitanje koliko je održiva tehnologija providnih solarnih panela i da li bismo mogli stvarati električnu energiju pomoću prozora u domovima, kancelarijama, krovovima automobila ili čak preko pametnih telefona.

Konvencionalni solarni paneli zahtevaju široko područje za postavljanje, kao i značajan početni trošak. Teško se implementiraju u metroplitskim lokacijama. Iako se transparentni solarni paneli implementiraju samo na određenim lokacijama i prave put do zgrada sa nultom energijom, mogli bi odigrati značajnu ulogu u ostvarivanju postavljenih klimatskih ciljeva.

Providni solarni paneli danas nisu samo slovo na papiru nego predstavljaju tehnologiju koja se već koristi u svetu.

Međunarodna škola za dizajn u Kopenhagenu (Danska) koristi 12.000 nijansiranih, ali providnih panela na svojoj zgradi. Paneli godišnje proizvedu do 200MWh električne energije, što je više od polovine energije koju ova zgrada troši.

Pored spomenute škole, zgrada Fizičkih nauka u kampusu Državnog univerziteta Mičigen dobila je providne solarne staklene panele postavljene iznad ulaza u zgradu koji proizvode dovoljno električne energije za rasvetu u atrijumu.

Razvoj staklenih solarnih panela

Istraživači s Univerziteta u Mičigenu razvili su solarne panele koji bi mogli da nađu primenu u arhitekturi, mobilnim i automobilskim industrijama. Tim je bio usredsređen na faktor vidljivosti, te je dobijen transparentni solarni kolektor (TLCS) koji može biti postavljen poput prozora i skupljati solarnu energiju bez uticaja na nivo propuštanja svetlosti.

Tehnologija providnih solarnih panela zasnovana je na primeni organskih molekula koje asporbuju svetlosne talase poput infracrvenih i ultraljubičastih. Docent za hemijsko inžinjerstvo i nauku o materijalima, Ričard Lunt, objasnio je princip funkcionisanja njihovog izuma:

- Možemo podesiti ove materijale da pokupe samo ultraljubičaste i infracrvene talase, koji zatim "sijaju" na drugoj talasnoj dužini. Svetlost se transportuje do obodnih delova panela gde se pretvara u električnu energiju uz pomoć tankih traka fotonaponskih solarnih ćelija.

Lunt ističe da bi se primenom ovih sistema mogla stvoriti značajna količina električne energije koja bi mogla biti usmerena na osvetljenje ili napajanje kućnih aparata, ali da se ne bi mogla očekivati potpuna energetska nezavisnost objekta.

- Ne kažem da bismo mogli napajati celu zgradu, ali govorim o značajnoj količini električne energije dovoljnoj za rasvetu i svakodnevno korišćenje.

Da bi se tehnologija šire primenila, potrebno je znatno povećati njenu efikasnost budući da postoji kompromis između efikasnosti i transparentnosti: što je ploča transparentnija, to je manje efiksana!

Ova nova ideja za solarnu tehnologiju mogla bi da promeni način na koji prozori funkcionišu. U letnjem periodu, stakla će blokirati štetne ultraljubičaste zrake i toplotu, poput roletni. U zimskom periodu, stakla bi omogućila da sunčeva svetlost greje prostor.

Ideja je da staklo ne predstavlja samo zaštitu od atmosferskih uslova nego da se koristi i kao prozirni solarni panel. Ipak, staklo ne funkcioniše toliko dobro koliko solarni panel, ali predstavlja jedinu opciju u područjima u kojima nema mnogo direktne sunčeve svetlosti.

Svaki panel je providni generator energije, napravljen od materijala sličnog plastici koji sadrži organske molekule.

Iako neprovidni solarni paneli još uvek imaju veću efikasnost, providna tehnologija bi efikasnost mogla nadoknaditi većom raspostranjenošću.

Izvor: eKapija