Primarna selekcija otpada u Čajetini počinje u avgustu

Čajetinci više neće moći da sav otpad bacaju u istu kantu za smeće jer od avgusta u ovoj opštini počinje primarna selekcija otpada. Nakon nekoliko godina pripreme, konačno je došao dan kada će se u praksi videti kako će građani reagovati na ono što je u Srbiji nepoznanica, a u razvijenim zemljama praksa – razdvajanje otpada u samim domaćinstvima.

Kako bi stimulisali građane da selektuju otpad, nadležni u planu imaju izradu novog tarifnog sistema.

Projektom je obuhvaćeno ukupno 11.747 korisnika – u Čajetini, gde projekat prvo počinje 730 domaćinstava i 20 stambenih jedinica.

Na Zlatiboru, gde primarna selekcija počinje kasnije, obuhvaćeno je 1928 domaćinstava i 550 stambenih objekata.

Kako će izgledati primarna selekcija u praksi – Plavi i zeleni kontejneri

Opština Čajetina ne krije svoje ambicije da postane prva eko opština u Srbiji u čemu im svakako pomaže projekat primarne selekcije otpada, podržan od strane vlade Švedske, SKGO i nadležnog ministarstva.

- Projekat primarne selekcije je nešto čemu težimo već godinama i za šta se lokalna samouprava, na čelu sa KJP "Zlatibor", uveliko priprema.

Primarna selekcija podrazumeva razdvajanje otpada na mestu nastanka na suvi i mokri, tako da će svako domaćinstvo dobiti po jedan komplet kanti – plavu i zelenu, a po potrebi i više.

Onima koji žive u kolektivnom vidu stanovanja na raspolaganju će biti plavi i zeleni kontejneri. Osim toga, na određenim lokacijama biće postavljeni žuti kontejneri za staklo.

Cilj nam je da povećamo količine suvog otpada i na taj način smanjimo količine koje završavaju na deponiji.

Primarna selekcija tokom avgusta započinje u naseljenom mestu Čajetina, a nakon toga na Zlatiboru. Važno je napomenuti da će se sa podelom kanti postepeno vršiti povlačenje kontejnera sa javnih površina.

Edukacija je ključna

Kako će reagovati građani? Da li će im biti teško da u plave kante ubacuju suvi otpad - plastiku, papir, metal, a u zelene mokri otpad, u šta spada i kuhinjski otpad?

Ako je verovati anketi koja je obuhvatila oko 1300 građana, 60 odsto stanovništva Čajetine želi da se bavi primarnom selekcijom. Kako bi stimulisali građane da razdvajaju otpad, u planu je izrada novog tarifnog sistema. A edukacija je počela i u školama.

- U sprovođenju projekta primarne selekcije edukacija je ključna. Tim koji je zadužen za sprovođenje ovih aktivnosti sačinio je komunikacioni plan, kojim su obuhvaćene sve starosne strukture stanovništva, a sprovodiće se etapno. Naša obaveza je da dođemo do svakog našeg sugrađanina, da ga edukujemo i blagovremeno izvestimo o svemu što je vezano za ovu temu.

Krenuli smo od najmlađih, tako da se u proteklim nedeljama o primarnoj selekciji govorilo u svakom od odeljenja Osnovne škole "Dimitrije Tucović" Čajetina, što je od njihove strane lepo prihvaćeno.

Edukacije će naravno biti organizovane i u srednjoj školi, ali i u vrtićima, jer se dobre navike stiču upravo u najranijem uzrastu. U tu svrhu smo pripremili i maskotu primarne selekcije, koja će nam pomoći u sprovođenju planiranih aktivnosti – objašnjavaju u KJP "Zlatibor".

Mesečno nastaje 737 tona otpada

U protekloj godini, na Regionalnu deponiju Duboko sa teritorije opštine Čajetina odvezeno je 8.853 tone otpada, što na mesečnom nivou u proseku iznosi oko 737 tona. Količine otpada osetno su veće u turističkoj sezoni, tako da je u prošloj godini najviše otpada predato u julu, 939 tona i avgustu, 1033 tona.

- Možemo se pohvaliti da smo jedna od retkih lokalnih samouprava koja na svojoj teritoriji nema registrovanih divljih deponija. Razlog tome svakako je organizovan sistem prikupljanja otpada u svim seoskim mesnim zajednicama, koji sasvim dobro funkcioniše – navode u KJP "Zlatibor".

Opština Čajetina ima oko 15.500 stanovnika, ali svake godine 250.000-300.000 ljudi poseti Zlatibor, zbog čega je upravljanje otpadom na najposećenijoj srpskoj planini veoma izazovno. U samom centru Zlatibora uklonjeni su kontejneri sa javnih površina i postavljena reciklažna ostrva.

- Reciklažna ostrva su se u praksi veoma dobro pokazala, jer smo rešili pitanje prikupljanja otpada iz poslovnih objekata u strogom centru Zlatibora. Uklonili smo kontejnere sa javnih površina i smestili ih u ove veoma praktične objekte. Trenutno imamo pet reciklažnih ostrva u funkciji, tako da su naša iskustva krajnje pozitivna – kažu u KJP "Zlatibor".

Budući da se na Zlatiboru mnogo gradi, bilo je potrebno rešiti i odlaganje građevinskog otpada.

- Dobro je poznato da Zlatibor privlači brojne investitore, tako da trenutno na Zlatiboru ima oko 30 aktivnih gradilišta. U svrhu prikupljanja i adekvatnog odlaganja građevinskog otpada KJP Zlatibor raspolaže sa nešto više od 40 kontejnera zapremine 5 i 7 kubika, koji su raspoređeni upravo na tim gradilištima i koji se redovno prazne – zaključuju u KJP "Zlatibor".

Izvor: eKapija