Prelazak na obnovljive izvore energije mogao bi da uštedi bilione

Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije mogao bi da uštedi svetu čak 12 biliona dolara do 2050. godine, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Oksfordu.

U izveštaju, koji prenosi Bi-Bi-Si, ističe se da je pogrešno pesimističko razmišljanje da je brz prelazak na čistije izvore energije skup.

Poznato je da su cene gasa porasle zbog rastuće zabrinutosti oko globalnog snabdevanja energijom.

Ali istraživači veruju da prelazak na obnovljive izvore energije sada ima ekonomski smisla zbog njihovih pada troškova.

„Čak i ako pripadate grupi onih koji negiraju klimatske promene, trebalo bi da se složite sa onim što zagovaramo“, rekao je za Bi-Bi-Si profesor Dojn Farmer sa istraživačkog odeljenja Univerziteta Oksford, škole Oksford Martin.

„Punom parom jer zelena energija štedi novac“

Naš zaključak je da treba da idemo punom parom kada je u pitanju prelazak na zelenu energiju jer će nam to uštedeti novac“, rekao je on.

Rezultati izveštaja britanskih naučnika zasnovani su na proučavanju istorijskih podataka o cenama obnovljivih izvora energije i fosilnih goriva i o tome kako će se one verovatno promeniti u budućnosti.

Podaci o fosilnim gorivima sežu više od stotinu godina, počevši od 2020. godine, i ukazuju na to da se nakon uzimanja u obzir inflacije i nestabilnosti tržišta, cena nije mnogo promenila.

Obnovljivi izvori energije postoje tek nekoliko decenija, pa o njima ima nešto manje podataka.

Ali stalna poboljšanja tehnologije znače da su troškovi solarne energije i energije vetra brzo opali po stopi od skoro 10 procenata godišnje.

Probabilističko uzorkovanje

Očekivanja naučnika da će cena obnovljivih izvora energije nastaviti da pada zasnovana su na takozvanom „verovatnom” uzorkovanju, koje koristi podatke o tome koliko su ogromne investicije i ekonomija obima (ekonomije obima opadanja jediničnih troškova ili prosečnih ukupnih troškova sa povećanjem). obim proizvodnje) uticali da i druge slične tehnologije pojeftine.

„Naše najnovije istraživanje pokazuje da će povećanje ključnih zelenih tehnologija nastaviti da smanjuje njihove troškove, i što se to brže dešava, više ćemo uštedeti“, rekao je dr Rupert Vej, glavni autor izveštaja Smith School of Enterprise i Životna sredina.

Energija vetra i sunca su već najjeftinija opcija za nove energetske projekte, ali ostaju pitanja o tome kako najbolje skladištiti energiju i balansirati mrežu kada promene vremenskih uslova dovode do pada proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Kolika je cena neto nulte emisije do 2050. godine?

Godine 2019, Filip Hamond, tadašnji ministar finansija, pisao je premijeru da će troškovi postizanja neto nulte emisije gasova staklene bašte do 2050. godine u Velikoj Britaniji biti više od milijardu funti. Prema ovom izveštaju, verovatni troškovi su bili precenjeni i odvratili su vlasti od ulaganja.

Britanski stručnjaci kažu i da su predviđanja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), prema kojima će troškovi održavanja globalnog porasta temperature ispod 2 stepena Celzijusa odgovarati gubitku BDP-a do 2050. godine, bila previše pesimistična. Prelazak na obnovljive izvore energije verovatno će se pokazati kao „neto ekonomska korist“.

Istraživanje je objavljeno u časopisu 'Joule' i rezultat je saradnje između Instituta za novo ekonomsko razmišljanje pri Oxford Martin School, Programa Oxford Martin o postugljičnoj tranziciji, Smith School of Enterprise & Environment koja deluje pri Oxfordu i SoDa Labs Sveučilišta Monash.

Izvor: SEEbiz