Potencijali i primena biomase

Biomasa predstavlja obnovljiv izvor energije. Ako krenemo sa definicijama, stručnim objašnjenjima možda će zvučati suvoparno. 

Biomasa – stara ili nova tehnologija?

Šokantna je činjenica da uz veoma malo zagađenja možemo proizvoditi mnogo energije i koristiti za potrebe civilizacije.

Jedan stanovnik Finske svoj auto marke „Saab 99 s“ pokreće na drvni plin. Interesatan je prizor videti lepi stari „Saab“ kako vuče prikolicu za sobom, u kojoj se nalazi kotao koji liči na „pecaru“ za pravljenje rakije, samo što je nedostajala „tabarka“. Posle opismenjavanja što se tiče biomase, shvatio sam da mu je to pirolitički kotao na prikolici uz pomoć koga pokreće auto.

Pirolitički kotao čini neku vrstu generatora u kome se vrši sagorevanje drveta. Ubacivanjem bilo kakve vrste drveta, briketa, peleta vrši se sagorevanje bez prisustva kiseonika. Ceo postupak počinje na oko 650 stepeni Celzijusa koji dovodi do suve destilacije drveta pri čemu se oslobađa ugljen monoksid, azot, metan, vodonik i voda. Ova smeša gasova je eksplozivna i pali se u motoru auta. Na taj način snaga motora je nešto manja, ali dovoljno je na parkingu pokupiti grane koje je vetar oborio i polomio sa drveća i napunili smo rezervoar. 

SAAB sa pirolitičkim kotlom

Gospodin sa „Saab-om“ je samo jedan od primera. Tri momka iz Švedske su napravili stilski lepši auto bez te prikolice i ofarbali ga u hipi boje, što nije od nekog značaja, ali vizuelno lepo izgleda. Stavili su generator na auto i obišli celu Švedsku u njemu.

Uložili su puno truda i rada, ali su prešli 5 420 kilometara za dvadeset dana uz potrošnju od 1 kubnog metra drveta na 1 000 kilometara i uz maksimalnu brzinu od 90 kilometara na sat. Međutim, koliko god da je ovo fascinantno, pomenuta tehnologija nije nova. Postoje zapisi da je jedan vlasnik kovačnice u Engleskoj još 1840-te godine pokretao svoju peć na drvni plin, tj. procesom suve destilacije drveta.

Poenta je da je ova tehnologija stara više od 100 godina, ali je nekako jedno vreme bila „zaboravljena“. Informacija koja mi je bila skroz nepoznata je, da su se za vreme drugog svetskog rata u nedostatku benzina koristili i postojali automobili, autobusi, traktori na drvni plin. Samo u Nemačkoj je postojalo pola miliona ovakvih vozila, kao i širom Evrope u ratnim godinama.

Korišćenje biomase za proizvodnju električne struje

Biomasa je definitivno jeftiniji izvor energije od bilo kog fosilnog goriva i ima je svuda oko nas. Evo primera, kako se od pšenice može napraviti električna struja. Kada se radi žetva, imamo kombajn koji odvaja zrno pšenice od slame. Slama se balira i koristi za stočnu hranu, ali isto tako može da se koristi za gorivo.

Slama, koja je samo jedan od primera biomase se spaljuje u kotlu termoelektrane, toplota koja se oslobađa greje vodu koja se kreće kroz cevi u kotlu, voda se pretvara u vodenu paru koja pod pritiskom pokreće parnu turbinu, a ona pokreće generator u kome se generiše električna struja. Kada vam to objasne stručnjaci zaista deluje toliko jednostavno da je nejasno što se ne iskoristi sav ovaj potencijal. 

Određene kompanije proizvode kotlove koji funkcionišu po principu pirolitičkog kotla, ali to se za sada koristi samo u svrhu grejanja malog procenta domaćinstava. Našao sam tekstove koji govore o velikom oslobađanju ugljen dioksida pri ovim procesima, a neki od stručnjaka iznose mišljenje da je sagorevanje biomase štetno.

Međutim ostaci drveća ili biljaka koji bi se koristili kao biomasa, koriste ugljen dioksid dok rastu, procesom sagorevanja oslobađaju taj isti ugljen dioksid, koji će koristiti nove biljke da bi rasle. Pri tome, truljenje biomase bi oslobodilo istu količinu tog ugljen dioksida.

Zar nije bolje spaljivati sve otpatke biljaka i drveća u termoelektrani i dobijati energiju nego ih spaljivati na njivama - što bi trebalo biti zabranjeno, i praviti ozonske rupe, a uvek se doda i poneka guma koja nam više nije potrebna na lomaču, da bi dim dobio na gustini.

Potencijali Srbije u korišćenju biomase

Samo Vojvodina i Stig čine veliku površinu obradive zemlje a samim tim biljni ostaci raznih kultura biljaka (slama, koštice, tuluske, kora drveta, stabljike), čine neiskorišćeni potencijal za grejanje domaćinstava i proizvodnju različitih vrsta potrebne energije.

Biomasa je i životinjski izmet na osnovu kog su u Tetovu u Makedoniji, prošle godine počeli da grade termoelektranu koja će praviti struju od kokošjeg izmeta tj. kokošijeg stajnjaka lepše rečeno, a proizvedenom strujom će snadbevati tu istu farmu. Otpad iz parkova i sa ulica velikih gradova se takođe može koristiti kao biomasa.

Kod nas ima primera realizovanih projekata, kao što su mala termoelektrana na biomasu u selu Dragičica kod Čačka, koja može da snadbeva energentima oko 40 domaćinstava. Još jedan primer je i biogasno postrojenje u mestu Blace. U podacima tog postrojenja piše: postrojenje na biogas od stajnjaka krava muzara, kukuruzne silaže i surutke.

Postrojenje proizvodi 1 MWh električne energije i 1,2 MWh toplotne energije. Vrednost projekta iznosi preko 2 miliona evra. Postoji još ovakvih primera u Srbiji, kao što su fabrike koje su se odlučile da svoje kotlove za proizvodnju umesto mazuta pokreću na čvrstu biomasu. Njihovi komentari su, da je projekat bio skup, ali da će otplatiti sebe za godinu dana.

Ima u našoj zemlji još sličnih realizovanih projekata ili onih koji su trenutno u procesu realizacije. Možda zainteresovanost medija i države treba da bude veća, treba iskoristiti znanje i iskustva zemalja koje svestrano ulažu u ovakve projekte i to primeniti kod nas.

Trebalo bi razmišljati na temu da biomasa ima potencijal da postane deo budućeg energetskog sistema u Srbiji, jer bi se na taj način uz pravovremeno definisanje mera i aktivnosti, smanjila energetska zavisnost i povećala energetska efikasnost zemlje u oblasti proizvodnje toplotne energije, daljinskog sistema grejanja, kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije (kogeneracije), u poljoprivredi i industriji.

Proizvodnja toplotne energije iz biomase u Srbji treba da postane primarni cilj i stoga je neophodno, kako bismo bili prepoznati od strane svih svetskih finansijskih institucija, da izradimo akcioni plan koji će definisati aktivnosti, mere i projekte i koji će obuhvatiti sve naše potrebe i mogućnosti.

Vrlo je važno da kada imamo proizvod dobijen iz domaćih resursa, samim tim otvaraju se i nova radna mesta i poboljšava konkurentnost privrede – a u slučaju korišćenja biomase, omogućava se jačanje nove industrijske grane – proizvodnja peleta i briketa i postavlja se temelj za održivi razvoj ruralnih sredina, kao i restrukturiranje toplana i javnih preduzeća. Upravo to se dogodilo u zemljama Evrope i treba pratiti pozitivne primere iz prakse.

Svetska Asocijacija za biomasu koristi iskustva sticana u Švedskoj, Austriji i Nemačkoj, kao i Kanadi, i to treba implementirati u Srbiji, kako bi se razvila strategija za efikasno, održivo i ekonomski isplativo korišćenje biomase. Na primer, situacija u Vojvodini je takva, da bi već za 5 do 10 godina mogao da se ostvari veliki napredak u primeni biomase, posebno za dobijanje bioetanola i biometana, koji bi bili supstrat za proizvodnju biogasa.

Prema procenama Evropske unije i svih zemalja sveta, očekuje se sve veće poskupljenje energenata, a posebno energenata fosilnog porekla. Zato je neophodno graditi alternativni energetski sistem, koji je pri tome i jeftiniji. Možda je ovo i poslednji voz za Srbiju da uđe u korak sa novim tehnologijama, kada je proizvodnja energenata iz biomase u pitanju. Treba implementirati drugačiji energetski sistem koji će povećati konkurentnost privrede i na nivou pojedinačnog kućnog budžeta smanjiti ukupne troškove za energiju koju koristimo.