Poslovni rizik srpskih preduzeća

Rizik je deo svakodnevnog života. Postoji više vrsta rizika sa kojima se preduzeća sučeljavaju. Neki od njih potencijalno imaju male posledice po biznis i mogu se lako kontrolisati, dok drugi mogu zapretiti samoj egzistenciji preduzeća. Poslednjih decenija se nivo rizika i neizvesnosti u poslovanju jako povećao, što je posledica dinamičnijeg poslovanja to jest velike učestalosti donošenja poslovnih odluka sa jedne i globalizacije, odnosno mnogostrukih i upletenih veza između firmi iz raznih regiona sveta, sa druge strane.

U današnjem, uveliko tehnološki zavisnom poslovnom okruženju, uslovi poslovanja se naglo menjaju i organizacije koje ne predvide i ne odgovore ovakvim pretnjama na vreme - mogu zateći sebe kako gube konkurentnost, tržišni udeo pa i gore. Upravljanje strategijom se u mnogo čemu svodi na upravljanje poslovnim rizicima. Zato je veoma važno prethodno dobro analizirati situaciju i odmeriti ne samo količinu rizika koja je prihvatljiva vašem preduzeću, nego i izabrati one rizične poduhvate koji se mogu kontrolisati sa raspoloživim resursima. Pogrešan izbor vas može dovesti do stečaja.

Da biste prepoznali različite poslovne rizike, morate pre svega znati gde i šta da tražite. Za neke već dobro znate, jer su vas ranije opekli dok vas drugi vrebaju, a da vi njih niste ni bili svesni. Rizik nije „privilegija“ samo velikih firmi. U suštini i nema neke razlike. Većina srpskih preduzeće spada u mala i srednja (MSP) po evropskim standardima, to jest zapošljavaju manje od 250 radnika i/ili prave godišnji obrt manji od €50m. Nažalost, mnogi vlasnici i rukovodioci ovakvih firmi smatraju da se veličina i opasnost od rizika kojima se izlažu smanjuje sa veličinom njihovih biznisa što je potpuno netačno, jer su njihove poslovne situacije, aktivnosti kao i okruženje veoma slični ili identični velikim firmama. Kao posledica takvog shvatanja, poslovni rizik se retko razmatra, a najčešće nije na dnevnom redu redovnih sastanaka u MSP. U praksi se najviše vremena i pažnje troši na prodaju i funkcionisanje operative.

Postoji više vrsta rizika, a verovatno je najpoznatiji finansijski rizik koji je i najčešći uzrok propasti malih i srednjih firmi. On uključuje (ne)raspoloživost novca za tekuće poslovanje, to jest isplatu budžetskih stavki, poreza i drugih dospelih obaveza kao što su računi dobavljača, što je najčešće posledica nemogućnosti redovne i dovoljne naplate od dužnika. U Srbiji možete očekivati da neka svoja potraživanja naplatite i do godinu dana kasnije, a u proseku je to 4-6 meseci. Naravno, ako uopšte i uspete u tome. Skoro da i nema razlike između državnih preduzeća i ustanova sa jedne i privatnih firmi sa druge strane. Sada je do vas da obezbedite potreban kapital za premošćavanje! Nažalost, nije retko da propast jednog preduzeća, ili njihovo namerno odugovlačenje plaćanja, povuče u stečaj druga preduzeća koja su u istom lancu snabdevanja. (Ovo budi neka sećanja!?)

Ako poslujete sa inostranstvom, nemojte zaboraviti devizni rizik jer planirana zarada od dobre prodaje lako može da se pretvori u neplanirani gubitak. Finansijski rizici su stalno aktivni te se moraju tako i tretirati. Uspešne će biti samo one firme gde postoji dnevni fokus sa najvišeg mesta na ovu vrstu problema. Odmah uz finansijski pojavljuje se i komercijalni rizik ili nesposobnost preduzeća da privoli dovoljno mušterija na kupovinu svojih proizvoda i usluga po, za preduzeće, profitabilnoj ceni. Ova kategorija uključuje rizike plasiranja roba i usluga na tržište(a) po zadovoljavajućoj ceni, a zavisi od komercijalne i fizičke konkurentnosti samog proizvoda ili usluga, ponude i potražnje. Može vam se na primer desiti recesija ili stagnacija na tržištu, pa da se smanje tražnja i dostižna marža ili se interesovanje kupaca jednostavno promeni zbog neke inovacije dok vaš brend odjednom „uvene“ kao posledica pojavljivanja dominantnog konkurenta.

U Srbiji dodatni rizici dolaze od konkurenata iz „sive ekonomije“, a ne sme se zaboraviti ni jeftina roba iz uvoza, odnosno ona čija se proizvodnja subvencioniše u zemlji porekla. Vlasnici preduzeća sami moraju da se izbore sa svim ovim izazovima! Svaka od gore pomenutih situacija može slomiti vaš detaljno isplanirani budžet, ako tokom planiranja niste uspeli da prepoznate odgovarajuće rizike i unesete potrebne provizije.

Poseban aspekt komercijalnog rizika je potencijalni gubitak reputacije. Može se desiti kao posledica neke aktivnosti cele firme, gubitka nekog kritičnog atributa vaših proizvoda i usluga ili pogrešnog ponašanja kako zaposlenih tako i bilo koje druge osobe koja se dovodi u vezu sa vama. Zamislite da se vaše preduzeće pojavi u medijima u negativnom svetlu – da li bi ključne mušterije, snabdevači pa i neki zaposleni nastavili saradnju sa vama? Kakav bi bio uticaj na buduće prihode?

Rizik prekida lanca snabdevanja se odnosi kako na incidente sa individualnim snabdevačima tako i potencijalnim kolapsom nekog tržišta odakle vršite snabdevanje. Manifestuje se nemogućnošću snabdevača da zadovolji vaše potrebe u količini i/ili kvalitetu robe na kraći ili duži rok, što može dovesti i do prekida vašeg poslovanja u najgorem slučaju. Koliko ste ranjivi ako vam se to desi?

Operativni rizik uključuje potencijalno nefunkcionisanje bilo kog resursa koji je neophodan za odvijanje kritičnih operativnih aktivnosti preduzeća što, kao posledicu, može dovesti do prekida proizvodnje i isporuke proizvoda ili usluga kupcima. Obuhvata sve od planske službe i pozivnog centra do mehanizacije, fabričke hale i poslovne zgrade. Zato što su ljudi glavni resurs firme, operativni rizik se odnosi i na radnu kulturu, organizacionu strukturu i međuljudske odnose. Posebnu pažnju treba obratiti na potencijalno velike padove u kvalitetu proizvoda i usluga, tačnosti isporuke i efikasnosti servisne službe.

U industrijama koje funkcionišu kroz projekte, najprisutniji je projektni rizik - što ne znači da se isti ne može identifikovati i u drugim industrijama. Uključuje rizik kolapsa opreme i mehanizacije ili drugih resursa, tehnologije, finansiranja projekta, a naročito probijanja rokova i gubitka ključnih kadrova. Uvek obratite pažnju na nove projekte jer će se sve nepravilnosti iz pripreme projekta brzo manifestovati. Za one koji rukovode portfoliom od više projekata, savet je da procene posledice potencijalnog kolapsa za svaki posebno, pa da se prema tome i fokusiraju.

Operativa je uvek na udaru bezbednosnog i sigurnosnog rizika. Uključuje bezbednost svih onih koji su uključeni u poslovanje preduzeća kao i sveukupnu sigurnost poslovnih objekata, opreme, ljudi, informacija, intelektualne svojine i tehnologije. Bezbednost se ne odnosi samo na ličnu bezbednost nego pokriva radno mesto, javnu bezbednost (može biti narušena vašim aktivnostima) i bezbednost vaših proizvoda i usluga.

Posedovanje i funkcionisanje određene konkurentne tehnologije može biti kritično za vaš poslovni model, pa tako dolazimo i do tehnološkog rizika. Isti uključuje praćenje inovacija, implementaciju, upravljanje, održavanje i unapređenja potrebne tehnologije. Kao posebna kategorija se prepoznaje rizik informacionih sistema, zato što se u današnjem poslovnom svetu besprekorno kreiranje, procesuiranje i korišćenje informacija smatra za kritično u većini organizacija. Nefunkcionisanje kompletnog ili delova informacionog sistema, može blokirati funkcionisanje dela ili celog biznisa (na primer nefunkcionisanje softvera za upravljanje fabrikom zaustaviće proizvodnju, a knjigovodstvenog će onemogućiti fakturisanje).

Istovremeno „pad sistema“ može dovesti do kršenja zakona zbog trenutne neusaglašenosti poslovanja sa važećim zakonskim, knjigovodstvenim ili industrijskim propisima. Pored toga, hakeri vam mogu ukrasti kritične informacije ili podatke o mušterijama, na primer njihovim kreditnim karticama. Šta bi to značilo za vašu reputaciju i brend? Posebno bih još pomenuo rizik neusaglašenosti sa važećim zakonima, regulativom, standardima, poslovnim procedurama ugovornim obavezama kao posledicu slabe organizacione strukture, nepoštovanja procedura ili drugih ljudskih faktora.

Preduzeću bilo koje veličine će mnogo koristiti ako na vreme prihvati i primeni principe sistematskog i organizovanog upravljanja rizicima. Pored izbegavanja ili umanjenja posledica nepovoljnih događaja te zaštite sopstvenih prihoda, dobiti, ljudi i osnovnih sredstava, ovo će omogućiti bolje razumevanje koristi od primene formalnih poslovnih procedura u biznisu. Organizovano upravljanje rizicima će povećati poverenje zaposlenih u bezbednost i sigurnost radnog mesta, a mušterija u kvalitet i integritet vaših proizvoda i usluga. 

Na kraju sami procenite vašu trenutnu situaciju u vezi sa upravljanjem rizicima, tako što ćete odgovoriti na sledeća pitanja: (1) Da li imate formalni proces za praćenje promena u poslovnom okruženju i procenu uticaja istih na vas? (2) Da
li imate formalni proces za kontinuiranu identifikaciju, evaluaciju i ublažavanje posledica rizika? (3) Da li je upravljanje rizicima integralni deo operativnog poslovanja i projekata? (4) Da li imate usvojenu formalnu proceduru za svaki važniji poslovni proces? (5) Da li vršite periodičnu proveru usaglašenost rada zaposlenih sa formalnim poslovnim procedurama? (6) Da li smatrate da vam je poslovanje previše rizično?

Konsalting agenciju POSLOVNA STRATEGIJA možete kontaktirati preko
sajta www.poslovnastrategija.rs ili direktno na
preduzetnik@poslovnastrategija.rs

Izvor: Časopis Industrija