Poreski tretman novogodišnjih izdataka za decu zaposlenih

Vreme novogodišnjih i božićnih praznika se približava, a sa njim i organizacija prigodnih predstava i poklona za decu zaposlenih.

U ovom tekstu govorićemo o poreskom aspektu izdataka koje firma može imati prilikom darovanja dece zaposlenih tokom praznika, kao i o uslovima pod kojima to može učiniti.

Zakonom nije predviđena obaveza već mogućnost poslodavaca da deci zaposlenih obezbedi poklon za Božić i Novu godinu.

Zakon o radu, u članu 119. propisuje da poslodavac može deci zaposlenih starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Neoporezivi iznos u momentu pisanja ovog teksta iznosi 9.166,00 dinara na godišnjem nivou. Ovo davanje ne smatra se zaradom zaposlenog (dakle ne oporezuje se kao zarada zaposlenog), pod uslovom da:

1. Poklon prima dete do 15 godina starosti čiji je roditelj zaposlen u firmi koja daje poklon,
2. Da se darivanje vrši povodom Božića i Nove godine, i
3. Da je vrednost poklona zbirno u jednoj kalendarskoj godini niža od neoporezivog iznosa propisanog Zakonom o porezu na dogodak građana.

Potrebno je ispuniti sve uslove (kumulativno) kako bi ovo primanje bilo neoporezivo.

Kao što se da zaključiti, darivanje iznad neoporezivog iznosa ima tretman zarade zaposlenog čije dete je primilo poklon.

Ukoliko dete zaposlenog primi poklone u iznosu većem od neoporezivog na godišnjem nivou, na razliku iznad neoporezivog iznosa potrebno je obračunati i platiti porez na zaradu i socijalne doprinose.

Ukoliko dete zaposlenog koje primi poklon ima više od 15 godina, primanje ima tretman zarade pa se porez na zaradu i socijalni doprinosi obračunavaju na ukupnu vrednost poklona.

Da li će poklon biti u novčanom ili robnom obliku, vrednost poklona, datum dodele poklona, starosnu granicu dece koja će primiti poklon i druge uslove u vezi sa prazničnim darovanjem poslodavac može da uredi svojim opštim aktom – pravilnikom, odlukom ili rešenjem.

Ove stavove potvrdilo je Ministarstvo rada i socijalne politike broj 011-00-46/2010, u kome je takođe navedeno da, prema mišljenju ovog Ministarstva, dete čija su oba roditelja zaposlena u istoj firmi ima pravo na dva poklona od strane poslodavca, s obzirom da je svaki roditelj zaposleni i ostvaruje pojedinačno prava iz radnog odnosa. Jedno od tih je i pravo da za svoje dete mlađe od 15 godina primi poklon, ukoliko je poslodavac predvideo ovo u svom opštem aktu i ako ispunjava i druge uslove koje je poslodavac u istom dokumentu propisao.

Dakle, poslodavci mogu sami da odluče da li će poklone deliti deci mlađoj od na primer 10, 12 ili 15 godina, da li će pokloniti novac, slatkiše, igračke i druge prigodne predmete, kao i koje će vrednosti biti pokloni.

Poklon se može dati i u formi vaučera koji deca i roditelji mogu da iskoriste za kupovina dobara u maloprodajnom objektu. Bez obzira na oblik u kojem se poklon javlja (novac, dobra ili vaučeri), pravila za oporezivanje su ista.

Zakonom o porezu na dohodak građana predviđeno je da se porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića ne plaća do 9.166 dinara godišnje (Navedeni neoporezivi iznos važi u periodu od 1. februara 2016. do 31. januara 2017. godine) po jednom detetu.

Drugim rečima, ukoliko poslodavac povodom novogodišnjih i božićnih praznika pokloni detetu zaposlenog radnika mlađem od 15 godina novac ili dobra u vrednosti manjoj od 9.166 dinara, na ovaj iznos ne obračunava se porez na zarade.

Ukoliko firma želi da pokloni deci paketiće i za Novu godinu i za Božić, potrebno je vrednost ova dva poklona sabrati, ukoliko se darivanje vrši u istoj godini, kako bi se proverilo da li je izdatak neoporeziv.

Neoporezivi iznos osim za vrednost vezan je i za uzrast deteta. Kako je Zakonom o porezu na dohodak građana propisano da se neoporezivi iznos odnosi na poklone deci starosti do 15 godina, to se neoporezivi iznos ne može priznati kada poklon primaju deca starija od 15 godina.

U tom slučaju primljeni poklon ima tretman zarade zaposlenog, pa se porez i doprinosi obračunavaju na ukupnu vrednost poklona (novca, dobara ili poklon vaučera).

Da podsetimo, kada firma poklanja poklone vrednije od neoporezivog iznosa deci mlađoj od 15 godina tada se porez i doprinosi plaćaju samo na razliku iznad neoporezivog iznosa.

Kako bi obradovali najmlađe, poslodavci se često odlučuju da organizuju novogodišnje predstave za decu, sa primerenim sadržajem i podelom paketića.

Za potrebe animacije dece, firme angažuju pozorišta koja izvode predstavu ili fizička lica koja izvode muzički i scenski program, nastupaju kao Deda Mraz, mađioničar, klovn i drugi deci dragi likovi.

Ukoliko se firma odluči za angažovanje interpretatora kao fizičkih lica, umesto sklapanja ugovora sa pozorištem, u tom slučaju treba voditi računa o odredbama Zakona o porezu na dohodak građana.

Naknada za izvođenje umetničkih dela (sviranje, pevanje, pozorišna gluma, recitovanje) koju firma isplaćuje interpretatorima – fizičkim licima oporezuje se kao prihod od autorskih i srodnih prava, pa je neophodno obračunati i platiti porez. Poreska stopa iznosi 20%, a primenjuje se na osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za 43% normiranih troškova.

Iako je poreski obveznik fizičko lice – interpretator, obračun i plaćanje poreza je obaveza firme koja isplaćuje naknadu interpretatoru. Poreska obaveza prijavljuje se na obrascu PPP-PD elektronski.

Porez treba platiti istog dana kada se vrši isplata naknade interpretatorima.

Poreska prijava predaje se obavezno pre isplate honorara interpretatorima. Nakon uspešne predaje prijave, na servisu Poreske uprave ePorezi uz obaveštenje o predatoj prijavi dobija se i instrukcija o plaćanju poreza. Instrukcija sadrži između ostalog broj odobrenja (BOP) koji se obavezno navodi u pozivu na broj prilikom plaćanja poreza ali i prilikom isplate honorara fizičkim licima.

Izvor: Moja Firma