Podvig inženjeringa koji olakšava prelazak Alpa - Tunel u bazi Brener je projekat veka

Ovaj projekat će postaviti novi standard za prelazak preko Alpa, a istovremeno će steći titulu najduže podzemne železničke veze na svetu. Bez sumnje, bazni tunel Brener biće centralna arterija za železnički transport u Evropi.

Veliki broj logističara sanja o brzoj vezi između severne i južne Evrope. Prevoj Brener na granici između Austrije i Italije je najprometniji alpski prelaz za drumski i železnički saobraćaj.

Preko 30% celokupnog teretnog saobraćaja koji prelazi Alpe odvija se preko Brenera, sa oko 70% drumom i 30% preko postojeće železničke pruge. Samo kamioni predstavljaju 2,5 miliona vozila koja prelaze Brener svake godine. Što prirodno znači: saobraćajne gužve, buku, iznervirane stanovnike i veliki uticaj na životnu sredinu.

Nije iznenađujuće da je Brenner toliko popularan. Sa 1.370 metara, to je najniži prolaz u Alpima, što ga čini idealnom tranzitnom rutom sever-jug unutar EU.

Tunel Brener se gradi kao alternativa autoputu i postojećoj železničkoj trasi i trebalo bi da poboljša ekološku situaciju. Namenski železnički tunel namenjen je prvenstveno da promoviše prelazak gustog saobraćaja sa druma na šine. Ali za očekivati je i značajna poboljšanja u putničkom saobraćaju.

Koridor od Helsinkija do Malte

Promovisanje korišćenja ekološki prihvatljivije železničke infrastrukture teško da je nova ideja. EU je usvojila ovaj cilj već 1994. godine. Zatim je pristupila razvoju Transevropske mreže-transporta (skraćeno TEN-T). Danas devet TEN-T koridora povezuje najvažnije luke u Evropi sa železničkom infrastrukturom i njenim vezama sa putnom mrežom.

Tunel u bazi Brener je važan deo ove slagalice. On će činiti centralnu vezu u skandinavsko-mediteranskom TEN koridoru (SCAN-MED), koji ide od Helsinkija (Finska) do Valete (Malta) i povezuje urbane centre u Nemačkoj i Italiji sa lukama u Skandinaviji i Mediteranu.

Celokupna železnička trasa iznosi 9.400 km. Tunel u bazi Brener je centralni element u ovom koridoru za prelazak preko Alpa. Kao deo nove linije Brener između Minhena i Verone (dužine 425 km), doneće značajno poboljšanje u putovanju i mogućnostima prevoza u srcu Evrope.

EU ocenjuje tunel kao prioritetni infrastrukturni projekat i subvencioniše troškove izgradnje do 50%. Drugu polovinu prekograničnog projekta zajednički finansiraju Austrija i Italija.

Šta čini ovaj tunel tako jedinstvenim?

Logistički značaj ove nove veze visokog kapaciteta ne može se preceniti. Tunel ne prolazi samo ispod Alpa, već i ispod italijansko-austrijske granice. Ova tačka je dostignuta već krajem novembra 2021 – 1.450 metara ispod površine.

Nakon završetka, koji se trenutno očekuje 2032. godine, biće to najduža podzemna železnička veza na svetu. Deonica tunela od Insbruka do Franzensfeste ima ukupno 55 km. Uključujući postojeću obilaznicu oko Inzbruka, dužina će biti 64 km.

Ovo je dovoljno da se nadmaši sadašnji rekorder, 57,1 km dug Gotardski bazni tunel u Švajcarskoj. Uzeti zajedno, dve glavne jednokolosečne tunelske cevi osnovnog tunela Brener imaju ukupno 120 km.

Dodavanjem istražnog tunela, poprečnih prolaza, tunela za spasavanje i četiri ulazna tunela dobija se ukupno 230 km. To otprilike odgovara udaljenosti od Inzbruka do Venecije vazdušnom linijom.

Možda ne prolazi ispod velike vode kao što je tunel pod La Manšom, ali nije ništa manje spektakularan i definitivno je inženjerski podvig.

„Leteći spoj“ tunelskih cevi u blizini Insbruka je takođe prilično impresivan. Pošto vozovi koji dolaze iz Italije voze levo, a austrijski desno, ovom merom se eliminiše ukrštanje koloseka.

Prethodna ruta je prestrma

Potreba za baznim tunelom Brener donekle je povezana sa postojećom železničkom trasom, koja je otvorena 1867. godine.

Ova deonica pruge ima nagib do 26‰ i prelazi Brener prolaz na nadmorskoj visini od 1.371 m. I nagib i ograničenja kapaciteta predstavljaju probleme, posebno za robni saobraćaj. Ovo čini osnovni tunel atraktivnom ponudom jer se vodi kao ravan tunel odmah ispod prolaza. Ima samo nagib od mak. 7‰, što zahteva mnogo manje energije od vozova i značajno skraćuje vreme putovanja – sa sadašnjih 80 minuta na samo 25.

Brzina za putnički saobraćaj biće do 250 km/h, a za robni saobraćaj do 160 km/h. . Pored kraćeg vremena putovanja, biće lakše tempirati i saobraćaj vozova.

Opšti cilj je da se saobraćaj prebaci sa puta na šine, smanjujući štetni uticaj na ljude i prirodu, a istovremeno obezbeđujući veću bezbednost od prirodnih opasnosti – drugim rečima, blatnjavih tokova, lavina i zemljotresa.

Piramide u Alpima?

Kao i kod svih velikih tunelskih projekata, proces bušenja proizvodi otpadno kamenje – I u ovom slučaju ogromnu količinu: 21,5 miliona m³. Pokušajte da zamislite: to bi bilo dovoljno da se izgradi oko osam kopija Velike piramide u Gizi. Tamo u Alpima…

Planirano je da jedna trećina materijala bude prerađena i ponovo upotrebljena, dok će dve trećine biti deponovano u blizini tunela i potom potpuno renaturisano. Naravno, nije zanemarena ni zaštita životne sredine: mere obuhvataju čišćenje vode sa gradilišta pre ispuštanja u reke, praćenje kvaliteta vazduha u okolini i postavljanje mesta za gnežđenje i ishranu životinja u blizini gradilišta.

Tunel u bazi Brener ispunjava najviše bezbednosne standarde. Dve tunelske cevi širine 8,1 m imaju po jednu železničku prugu. Poprečni prolaz povezuje cevi na svakih 333 m.

Ovi prolazi bi služili kao putevi za bekstvo u hitnim slučajevima. Tri podzemne hitne stanice su raspoređene u intervalima od 20 km za zaustavljanje u slučaju nepredviđenih događaja.

Oni su dugački oko 500 metara i povezani su sa srednjim tunelom na svakih 90 metara. Ventilacioni poprečni prolazi su udaljeni od njih svakih 45 metara, što ih čini razmakom od 90 metara.

Srednji tunel sadrži spušteni plafon. Iznad ovoga, svaki dim iz vatre biće izvučen; ispod se u bezbedna područja uduvava svež vazduh.

Stanice za hitne slučajeve povezane su sa pristupnim tunelima i spoljašnjim prostorom, što omogućava stvaranje pozitivnog pritiska svežeg vazduha u srednjem tunelu kako bi se putevi za evakuaciju očuvali bez dima.

U hitnim slučajevima, putnici se mogu evakuisati kroz bezbedan srednji tunel i spasiti direktno kroz pristupni tunel ili vozom za spasavanje.

Celokupan tekst, ali i slične zanimljivosti iz industrije možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti za obaveštenja o mesečnim aktuelnostima.