Plavi vodonik zagađuje životnu sredinu više od fosilnih goriva

Nedavna istraživanja klimatologa pokazala su da takozvana čista alternativa zapravo ima 20 odsto veći ugljenični otisak od prirodnog gasa i uglja - ako se koristi za grejanje.

Na vodonik se često gleda kao na gorivo budućnosti. Naučnici su u početku predviđali da će biti čist, obnovljiv i efikasan.

Ali problem bi mogao biti kako to ostvariti. Neke od trenutnih tehnologija, uključujući proces poznat kao „plavi“ vodonik, zapravo mogu zagađivati životnu sredinu više od tradicionalnih fosilnih goriva.

Plavi vodonik se dobija iz metana u prirodnom gasu.

Ranije se reklamirala kao bolja alternativa jer se proizvodne emisije hvataju i skladište duboko pod zemljom. Međutim, nova istraživanja pokazuju da bi ova energetska alternativa mogla biti gora od ozloglašenog sagorijevanja uglja.

Recenzirana studija, objavljena u časopisu Energi Science & Engineering, časopisu sa otvorenim pristupom, zaključuje da je „otisak stakleničkih gasova plavog vodonika više od 20 odsto veći od sagorevanja prirodnog gasa ili grejanja uglja i oko 60 odsto veći nego sagorevanje dizela ", navodi se u novinama.

Osim toga, ugljen-dioksid je nusprodukt proizvodnje plavog vodonika. Iako je planirano hvatanje i skladištenje gasa, ostaje pitanje šta će se dogoditi sa snabdevanjem u budućnosti. Takođe postoji zabrinutost oko dugoročne održivosti držanja pod zemljom, prenosi Nev Atlas.

Autori nove studije, klimatolozi Robert Hovarth i Mark Jacobson, ističu da proces skladištenja verovatno nije „čist“ kako se ranije mislilo. Istraživači sa Kornela i Stanforda izveštavaju da značajne količine metana izlaze u atmosferu pri izvlačenju prirodnog gasa sa Zemlje.

Na osnovu industrijskih standarda, oni procenjuju stopu curenja na 3,5 procenata potrošnje za ove „begstvene emisije“ ili nenamerno iscurele gasove.

Za samo 20 godina, tona emisije metana može zagrejati vazduh 86 puta više od ugljen -dioksida, upozorava Ars Technica.

"Naša analiza pretpostavlja da se zarobljeni ugljen -dioksid može skladištiti neograničeno dugo, što je optimistična i nedokazana pretpostavka", pišu autori studije.

"Čak i ako je tačno, čini se da je upotrebu plavog vodonika teško opravdati na klimatskim osnovama."

Naftne i gasne kompanije nadaju se da će u bliskoj budućnosti preći na vodonik.

Međutim, proizvodnja vodonika je skupa i verovatno će tako ostati i narednih nekoliko decenija.

Infrastrukturni paket od milijardu dolara koji je upravo odobrio američki Senat ima za cilj da vodonik postane pristupačniji resurs.

Račun uključuje 8 milijardi dolara za razvoj četiri regionalna čvorišta "čistog vodonika" koja će obezbediti izvor goriva sa niskim emisijama za transport i grejanje kuće, piše Guardian.

Kao prelazna mera, proizvođači energije predlažu da se koriste „sivi“ procesi vodonika, koji su jeftiniji, ali proizvode više metana i ugljen -dioksida.

Ovaj proces uključuje izlaganje prirodnog gasa visokoj toploti, pritisku i pari koja emituje gasove staklene bašte u atmosferu, izveštava Ars Technica.

„Kombinovane emisije ugljen -dioksida i metana veće su za sivi vodonik i plavi vodonik (bez obzira na to da li se prečišćavaju ugljen -dioksidni gasovi ili ne) nego za bilo koje od fosilnih goriva“, pišu autori studije.

"Emisije metana doprinose tome, a emisije metana iz sivog i plavog vodonika veće su nego kod bilo kog fosilnog goriva."

Izvor: SEEbiz