Pirati - opasnost koja vreba na otvorenom moru - Ova opasnost je sve, samo ne „romantična”

Reč piratstvo obično dočarava misli o legendarnim gusarskim pričama i uzbudljivim filmovima smeštenim na tropskim ostrvima i otvorenom moru. Ali svako ko veruje da je pretnja piratstvom zamrla, teško bi se prevario. Pirati i dalje predstavljaju neznatnu opasnost za pomorstvo i za međunarodni transport robe.

Šta danas znači piratstvo?

Napadi pirata na transportne brodove su redovna pojava. To su zločini počinjeni na otvorenom moru ili u regionima koji nisu obuhvaćeni nacionalnim zakonima. Uzroci su složeni, ali uključuju nedovoljne ekonomske ili finansijske izglede, slabo političko vođstvo u nekim zemljama i štetu po životnu sredinu, kao i posledice koje su usledile.

Na primer, situacija na obali Somalije nije se pogoršala nakon propasti nacionalne obalske straže tokom građanskog rata u zemlji. Tada su se lokalni ribari lišeni sredstava za život okrenuli piratstvu. Razlog: međunarodna ribolovna flota gotovo je potpuno iscrpela zalihe ribe u priobalju.

Najpopularnije mete modernih pirata su trgovački brodovi i teretni brodovi. Ali zločinci žele više od prevezene robe. U mnogim slučajevima traži se otkupnina za povratak broda i njegove posade.

Žarišta piratstva

Pretnje od piratstva i oružanih pljački transportnih brodova u moderno doba primetno su se povećale početkom 1980-ih. Do početka 2000-ih, Južnokinesko more i Malački i Singapurski moreuz smatrani su posebnim žarištima.

Ali od 2005. godine gusarski napadi postaju sve češći kod obala Somalije i kraj Afričkog roga u Adenskom zalivu. Tada su neki spektakularni incidenti privukli pažnju sveta.

Zbog svog položaja na preseku regionalnih i međunarodnih plovnih puteva, Afrički rog je posebno „popularno“ mesto za napade pirata.

Nakon raspoređivanja multinacionalne radne grupe sa brojnim vojnim brodovima, broj piratskih napada je opao. I dalje se, međutim, dešavaju izolovani napadi i jasno je da piratstvo kod obala Somalije nije u potpunosti eliminisana.

Građanski rat u Jemenu preti da destabilizuje još jedan obližnji region duž jedne od najvažnijih morskih ruta na svetu - direktno na ulazu u Suecki kanal - i posledice mogu biti ozbiljne.

Novo žarište

Gvinejski zaliv, posebno vode kraj Nigerije i delte Nigera, danas se smatra glavnim piratskim žarištem.

Samo u 2019. godini, broj piratskih napada na trgovačke brodove u Gvinejskom zalivu povećao se na 64 nakon samo 35 u prethodnoj godini. Agresivnost pirata posebno je šokantna, a u mnogim slučajevima je uzrokovala i smrt.

To region čini najopasnijim od svih voda danas. Slučajevi otmica posade i uzimanja talaca sve su češći i ovde nakon napada teško naoružanih kriminalaca u gliserima izvanrednih manevarskih sposobnosti.

Do sada nije bilo moguće uspostaviti efikasan bezbednosni odgovor i protivmere slične međunarodnoj radnoj grupi u Somaliji.

Primena posebnih mera od strane prevoznika, poput raspoređivanja naoružanih bezbednosnih timova, takođe se pokazala teškom. Upotreba takvog naoružanog osoblja dozvoljena je samo uz posebno odobrenje državnih vlasti.

Međutim, iskustvo je sada pokazalo da ako se brod brani, pirati obično napuštaju rizičnu akciju ukrcavanja.

Međunarodne politike za borbu protiv piratstva

2010. godina je bila posebno nesrećna, sa 445 zabeleženih napada, najviše u bilo kojoj godini do danas. Vlasti su bile primorane da se pozabave sve većom pretnjom sa roga Afrike.

Pored raspoređivanja međunarodnih morskih borbenih snaga, Međunarodna pomorska organizacija (IMO), posebno telo Ujedinjenih nacija, preduzela je i dalje korake za poboljšanje bezbednosti brodova i brodarstva.

Zajedno sa Odborom za pomorsku bezbednost (MSC) razvijen je niz preporuka i politika za smanjenje ili uklanjanje pretnji okeanskom saobraćaju.

Međunarodnim kodeksom zaštite brodova i lučkih objekata (ISPS kodeks), koji je stupio na snagu jula 2004. godine, IMO nastoji da umanji rizike za trgovačke brodove, kao i za prevoznike.

Cilj je osigurati najviše moguće standarde za odbranu od napada.

Više zaštite uz nove mere bezbednosti

Prema ISPS zakoniku, najmanje jedan naoružani oficir mora biti raspoređen radi zaštite na trgovačkim i putničkim brodovima u međunarodnim vodama.

Ovaj oficir redovno pregledava sve mere predostrožnosti, obučava posadu i izveštava o potencijalnim opasnostima.

Kao što je gore pomenuto, razmeštanje snaga bezbednosti na brodu je još jedna mera koja se pokazala izuzetno efikasnom poslednjih godina. Takve snage su u stanju da preduzmu direktnu akciju u slučaju napada, nudeći trenutnu zaštitu.

Često pirati čak i ne izvršavaju svoj plan kada stražari na brodu upozorenjem pokažu svoje prisustvo.

Znatno veći troškovi kao rezultat piratstva

Još uvek nije urađena sveobuhvatna analiza ukupnih ekonomskih posledica proisteklih iz piratstva. Međutim, razmatranjem poslednjih godina sve je jasnije da piratstvo donosi velike troškove za pomorsku trgovinu.

Povećani bezbednosni standardi, upotreba oružanih snaga i pojačane kampanje protiv piratstva rezultirali su znatno većim troškovima. Samo u istočnoj Africi piratstvo je koštala približno 1,4 milijarde američkih dolara.

Ali vrednost ukradene robe i cena povećane zaštite u vidu osiguranja takođe dovode do neplaniranih troškova.

Ukratko, pirati nisu samo legende iz prošlih dana, oni i dalje predstavljaju veliku, pa čak i smrtonosnu pretnju pomorskom brodarstvu.

Zahvaljujući međunarodnoj saradnji i širokom spektru bezbednosnih mera, nadamo se da će se piratstvo jednog dana vratiti tamo gde joj je mesto: u istorijske knjige o davnim vremenima.

Kompletnu verziju teksta možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti da dobijate obaveštenja o mesečnim aktuelnostima iz industrije.

Tekst je pripremila kompanija cargo-partner, privatni pružalac usluga infologistike punog opsega, sa sedištem u Austriji, koji nudi sveobuhvatan portfolio rešenja za avionski, pomorski, drumski transport i skladištenje.

Sa više od trećine veka stručnosti u informacionoj tehnologiji i optimizaciji lanca snabdevanja, kompanija kreira usluge po meri za širok spektar industrija kako bi stvorila konkurentne pogodnosti za svoje kupce širom sveta.

Osnovan 1983. godine, cargo-partner je ostvario promet od preko milijardu evra u 2020. godini i trenutno zapošljava 3.150 ljudi širom sveta.

cargo-partner d.o.o. u Srbiji pruža usluge međunarodnog i domaćeg prevoza robe, logistike, špedicije i skladištenje u fleksibilnom magacinskom prostoru.

Stručno osoblje se trudi da u najkraćem roku odgovori na sve zahteve korisnika, a brojni sertifikati (ISO, AEO, HACCP itd.) samo su dodatna potvrda težnji da kvalitet usluga bude u skladu sa najvišim standardima.

Savet koji kompanija cargo-partner daje u vezi sa transportom robe je da se roba osigura od nepredviđenih situacija u slučaju nezgode:

*Osigurajte se od rizika koji se odnose na prevoz tereta i zaštitite svoju robu osiguranjem tereta. Osiguranje ne pokriva samo štetu/gubitak u vezi sa robom (u skladu sa uslovima politike), već je primenljivo i u slučajevima generalne havarije. 

*Polise osiguranja tereta cargo-partnera mogu osigurati vašu robu do 130% od njene vrednosti i pokriti dodatne troškove (npr. troškove prevoza).

*Ako je brod sa svojim teretom u nevolji na moru ili je ugrožen požarom ili udarom groma i bude spašen zajedno sa svojim teretom, tada se troškovi navedenog spašavanja broda i tereta proporcionalno dele između vlasnika robe i vlasnika broda prema ceni robe koja se prevozi.

Čak i ako roba stigne neoštećena.