PAMETNI GRADOVI: PRVI KORAK ZA PAMETNO DRUŠTVO

Iako se o ovoj temi teško može govoriti izvan konteksta Digitizacije, Digitalizacije i Digitalne transformacije, možda i najočiglednije mesto susreta tehnologije i društva su upravo gradovi. Gradovi su sami po sebi mesto visoke koncentracije stanovništva, uglavnom zahtevnog spram kvaliteta javnih usluga i servisa ali i ukupnog kvalitete života. Ta očekivanja rastu zajedno sa brzim rastom gradova na globalnom nivou. Procesi urbanizacije se ubrzavaju i prema predviđanjima UN-a, 2050.godine na Zemlji će živeti preko 9 milijardi ljudi, od čega 75% u gradovima, u urbanim i suburbanim zonama.

U tim predviđanjima, najmanje 10 gradova u Aziji, Africi i Severnoj Americi ozbiljno će se približiti broju od 50 miliona stanovnika. Za tako veliku populaciju smeštenu na relativno malo geografsko područje “betonske džungle“ više nego izazovno je planirati, održavati i unapređivati čak i osnovne javne servise i infrastrukturu, od vodovodne mreže do javnog transporta. Ti zadaci praktično će postati nemogući bez pomoći naprednih IKT rešenja, a optimizacija u raspolaganju dostupim resursima presudna za uspješnost ovih zadataka.

Šta je to Pametni grad (engl. Smart Cities), zašto nam konvencionalni način upravljanja gradom, njegovim servisima i generalno načinom života u urbanoj sredini u 21. veku ne mogu odgovoriti zadaćama i zašto moramo uvesti IKT rešenja u ovo područje? U ovom članku ćemo pružiti neke od odgovora, posebno smeštanja ovog fenomena u širi društveni kontekst opravdavajući neophodnost ulaska u ovaj projekt, bez preteranog ulaska u tehničke i tehnološke detalje koji ovu viziju čine mogućom za praktičnu realizaciju.

KONCEPT “PAMETNOG GRADA”

Iz ugla inžinjerskog sveta, posebna je privilegija živeti profesionalnu karijeru na početku 21. veka u period ekspanzije interneta, digitalne transformacije i uvođenja inteligentnih koncepata samoregulacije i automatskog upravljanja. Primera je bezbroj, od slengova engleskog jezika Internet of Things, Big Data, do pojmova veštačke inteligencije, mašinskog učenja, napredne robotike i kooperacije robot-čovjek, sve do ideje samovozećih automobila. U nepreglednom moru mogućih aplikacija, neprimetno se među prioritete nametnulo pitanje Pametnih gradova, vešto upakovano u Cilj 11 u Agendi održivog razvoja Ujedinjenih nacija (Agenda 2030), nazvan Održivi gradovi i zajednice. Kasnije ćemo videti da ovaj termin označava i nešto širi pojam u odnosu na pojam Pametnog grada.

Koncept Pametnog grada je platforma za implementaciju Internet of Things, Big Data i generalno prostor za instalaciju masovnih senzorskih mreža koje treba da kvantifikuju procese i veličine u jednoj urbanoj sredini. Motivacija za ovakav pristup leži u proceni Ujedinjenih nacija da će, umesto 55% svetske populacije koja danas živi u gradovima, to učešće povećati na najmanje 68% u 2050. godini, što će značajno otežati planiranje i izgradnju prateće infrastrukture: saobraćajnica, javnog prevoza, parkinga, vodosnadbevanja, odvoza smeća i ostalih javnih servisa.

Ali, pre nego priča o novom konceptu urbanog življenja nastavi, znamo li šta je to Pametni grad? Za sada ne postoji jedinstvena definicija, ali predlog definicije koju su predložile Ujedinjene nacije se najčešće uzima kao referentna i prilično je jednostavna široj populaciji. Prema njoj, Pametni grad je kompleksni sistem koji uvodi IKT rešenja da bi unapredio postojeće i buduće javne servise grada i ukupne perfomanse poslovnih procesa u urbanoj sredini, kao što su upravljanje energijom, transportom, uz smanjenje potrošnje resursa, smanjenje zagađenja, unapređenje upravljanja otpadom, a sve sa ciljem povećanja ukupnog zadovoljstva građana i kvaliteta života i življenja (što je skup objektivnih merljivih parametara, o čemu ćemo govoriti kasnije).

Pojava Pametnih gradova poklopila se sa ulaskom u 4. industrijsku revoluciju, gde polako napuštamo Digitalnu eru i prelazimo u Informacijsku eru, gde su u centru poslovnog modela podaci, njihovo prikupljanje i spašavanje, analiza i sticanje dodatnih znanja koji se onda lako pretvaraju u dodatnu vrednost, na način vezan za kontekst samog problema. Na taj način došlo se i do pojma Velikih podataka (engl. Big Data) što predstavlja novi pristup prikupljanju i obradi podataka. Ukratko, bez ulaženja detaljnije u samu oblast, Veliki podaci podrazumevaju iskorak u smislu napuštanja konvencionalnih struktuisanih tabeliranih prikaza podataka u bazama podataka, nego se podaci prosto smeštaju u sirovoj formi gde se kasnije nad njima pokreću napredni algoritmi analize, sa ciljem da se iz naizgled i nama logički nepovezani podaci mogu učiniti korelisanim i gde možemo izgraditi prediktivne modele.

Da bi prethodno objašnjenje bilo razumljivije, poslužićemo se jednostavnim primerom, gde naizgled, hrana koju biramo za ručak nema direktnu i uočljivu poveznicu sa stanjem vremena. Praćenjem ponašanja ljudi i korelacijom sa vremenskim parametrima temperature, vlage i padavina, utvrdilo smo da kada je kišni dan, građani povećaju unos mesnih proizvoda za 37%. Naizgled dva nepovezana događaja, mogu se primenom mašinskog učenja i veštačke inteligencije učiniti korelisanim, a benefiti koje dobijamo na ovaj način mogu se ogledati u pravilnom planiranju resursa. 

Npr. kada je najavljen kišni dan, restorani i mesnice mogu povećati svoje zalihe za odgovarajući procenat, omogućavajući građanima dostupnost proizvoda i njihov kvalitet, uz pretpostavku da pametnim planiranjem prave zalihe svežih proizvoda.

Ovakvih primera možemo navesti i više, ali ćemo prepustiti mašti čitaoca da proceni da li postoji korelacija između raspoloživosti sredstava javnog prevoza ili intenziteta punjenja kontejnera za otpad sa nekim drugim, uslovno rečeno “događajima“ ili pojavama, što bi npr. u tom slučaju gradskoj upravi omogućilo da prediktivno deluje i blagovremeno alocira adekvatna ljudska i materijalna sredstva.

Neosporno, 21. vek će biti vreme gde će ova nova dodatna znanja biti u centru svakog poslovnog procesa i poslovnog modela. Dokaz da su podaci i znanje najveća vrednost u modernom biznisu je kompanija Google, koja je poznata pretpostavljamo svakom od čitalaca.

PAMETNI GRADOVI I PRIVATNOST

Neupućenost i neukost su od antičkog doba bili uzrok otpora promenama. U doba interneta i dominacije socijalnih mreža, postalo je lakše nego ikada progurati netačne i lažne vesti, stvarajući nemir i zabrinutost šire populacije, stvarajući otpor reformama i primeni novih rešenja. Članci, koji se pojavljuju na temu zaštite privatnosti, problematike prikupljanja podataka, teorija zavere o štetnosti 5G mobilnih mreža, uglavnom su generisani neproverenim objavama bez naučnog utemeljenja i vrlo često kao nepotpisani članci. U takvom ambijentu kreirane paranoje o “nelegalnom praćenju” važno je razjasniti nekoliko presudnih činjenica.

Najpre, ne postoji primer naučnog dostignuća u ljudskoj istoriji koja nije istovremeno i pomogla ljudima, a i napravila štetu. Nažalost, mnogi rezultati naučnog rada svoje prve aplikacije su pronalazili u vojnoj industriji, a mnoga nikada nisu komercijalizovana jer nije pronađen poslovni model za njih (npr. Teslin model besplatnog neograničenog napajanja električnom energijom cele planete bežičnim putem, ali nije do danas razvijen način adekvatne naplate i merenja potrošnje).

U kontekstu izrečenog, ni koncept Pametnog grada ni prikupljanje podataka o profilima ponašanja građana nije različit slučaj. Neosporno je da u ambijentu masovnog merenja i profilisanja ponašanja i navika ljudi na nekom geografskom području, postoji prostor i za zloupotrebe. U ovom tekstu ćemo pretpostaviti da će razvoj ovih rešenja biti ispraćen adekvatnim zakonskim i regulacionim okvirom i da će privatnost građana biti zaštićena. Zaista, uzmimo primjer Pametnog javnog prevoza. Senzorski sistemi mogu pratiti i brojati broj putnika i trenutne potrebe građana za javnim prevozom u realnom vremenu, 24 sata 7 dana u sedmici tokom cele godine, bez potrebe da individualno identifikuje putnike. Broj putnika je parametar koji omogućava gradskoj upravi, odnosno javnom preduzeću koje ima mandat gradske samouprave da obavlja delatnost javnog prevoza, da adekvatno planira raspoloživost sredstava javnog prevoza na određenom području, da adaptira linije prema potrebama istovremeno sa promenom broja vozila i donošenje drugih odluka.

Ovaj proces optimizacije ljudskih i materijalnih resursa, prostim jezikom rečeno, omogućava da se optimalno adaptiraju broj putnika i broj vozila kao i njihova ruta kretanja, da bi izbegli preterane gužve u autobusima, tramvajima i trolejbusima, da se prevenira situacija gde svi putnici na stanici ne mogu ući u nekoliko uzastopnih vozila čime se produžava vreme čekanja na stanici, da se preventira kretanje skoro praznih vozila uzaludno na mestima i u periodima gde za tim nema potrebe itd. Osim finansijskih ušteda, primena ovih rešenja doprinosi i smanjenju zagađenja, smanjenju saobraćajnih gužvi i u konačnom ukupnom povećanju zadovoljstva građana. Isto tako, osim prediktivnosti uobičajenih ruta (npr. pravac kretanja ljudi iz rezidencijalnih u poslovnu zonu ujutru i povratak sa posla popodne) praćenjem rasporeda važnih događaja npr. sportskih i kulturnih događaja, uobičajeni obrazac kretanja ljudi se menja, te je moguće adekvatno odgovoriti u kratkom roku i na potrebe za prevozom u takvim situacijama.

Iznad je diskutovan servis javnog prevoza, ali se model optimizacije na bazi raspoloživih podataka može proširiti i na druge servise kao što je odvoz otpada, vodosnadbevanje i drugi.

PAMETNI GRADOVI ZA PAMETNO DRUŠTVO

Evolucija tehnologija i ulazak u 4. industrijsku revoluciju (kratko Industrija 4.0) nametnula je paralelno i diskusije o daljem pravcu razvoja ljudske civilizacije. Agenda 2030 održivog razvoja Ujedinjenih nacija i EU Digitalna agenda 2020 odredili su okvir za dalje aktivnosti u ovoj i početku iduće decenije. Ambicije nisu stale na digitalizaciji, digitalnoj transformaciji i naprednoj automatizaciji, nego se kontekst uvođenja tehnologija proširio i na sveobuhvatnu transformaciju društva i stila življenja u urbanim sredinama.

Pametni gradovi, na način kako su definisani, neće ispuniti sve ambicije koje su zacrtane, pa se brzo kreirao i pojam Reaktivnih gradova (engl. Responsive Cities), a u konačnici i Održivih gradova (engl. Sustainable Cities), kao deo vizije Cilja 11 iz Agende 2030 o Održivim gradovima i zajednicama (engl. Sustainable Cities and Communities). Ciljevi, koji se postavljaju pred urbane centre, je da smanje gubitke u raspolaganju resursima, da optimiziju njihovu upotrebu pojeftinjujući život u gradu, ali istovremeno i smanjenjem potrošnje prirodnih resursa i smanjivanje štetnih efekata po životnu sredinu (npr. reciklaža otpada i ponovno korišćenje).

Argument da se u ove procese može i treba ući je postojanje jasnog i neospornog poslovnog modela, gde je povrat investicije u ova rešenja praktično siguran, a vreme povrata varira od 2 do 7 godina, zavisno o kojem se servisu Pametnog grada radi. Kroz dugoročne planove, ovo obezbeđuje da se ušteđeni novac usmeri na izgradnju dodatnih servisa i infrastrukture ali i parkova, škola i drugih objekata od značaja za građane. Kao dodatni argument, na možda ne najbrže vreme povrata investicije iz komercijalne tačke gledanja, svakako su i sekundarni, ali u pozadini i najvažniji benefiti oslikani u smanjenju svetlosnog i zvučnog zagađenja, smanjenja zagađenja vazduha, uštede vremena i mnogi drugi manje ili više očigledni benefiti. Gradovi ipak nisu kompanije koje za cilj imaju stvaranje profita – njihova misija je da pruže maksimalan kvalitet življenja svojim stanovnicima i u tom smislu moraju razmišljati i predstavnici lokalnih samouprava.

Pametni gradovi su, osim u Ujedinjenim Nacijama, prepoznati i kao strateško opredeljenje Evropske Unije, a što je iskazano kroz celi niz politika i strategija sa najvišeg nivoa. Posebno interesantno su Kohezione politike EU i prateći fondovi, koji za cilj imaju podsticanje razvnomernog regionalnog razvoja, sa ciljem da se smanji jaz između razvijenosti regija unutar jedne države, ali i između regija unutar EU, preskačući time često vrlo centralizovane politike država članica. Takav jaz posebno je izražen na dodirnim tačkama regija “zapadnog“ i “istočnog“ bloka EU, ali i generalno ogroman disbalans u razvoju i ulaganjima u razvoj urbanih i ruralnih zajednica na štetu ovih drugih.

EU je donela nove Politike kohezionog razvoja za period 2021-2027. i u tom dokumentu moguće je prepoznati neke od najvažnijih detalja kao što je pokretanje Evropskog inovacionog partnerstva za Pametne gradove i zajednice (engl. European Innovation Partnership on Smart Cities and Communities, EIP-SCC), okupljanje gradova i lokalnih zajednica oko malih i srednjih (engl. Small and Medium Enterprises, SME), bankarski sektor, razvoje i istraživačke centre i akademske zajednice, kao i mnogih drugih faktora u društvu, oko jedne ideje gde se sve te, naizgled suprostavljene ili nepovezive zajednice stapaju u jednu viziju koncepta novog iskustva urbanog življenja u 21.veku.

Pametni gradovi obuhvatiće i teme energetske efikasnosti, pametne mobilnosti i električnog transporta, ali i sve apsekte zelenih ekoloških politika i transformacije privrede u tom pravcu. Kao podrška ovim ciljevima, a dokaz strateškog opredjeljenja EU, dokazuje da je za potrebe realizacije ovih projekata za period 2014-2020. alocirano 351.8 milijardi evra odnosno 32.5% ukupnog budžeta EU usmeren na Komitet regija EU (engl. Committee of Regions, CoR), a to se neće značajno menjati ni u novom ciklusu 2021-2027. uz očekivane korekcije zbog potrebe saniranja posledica izbijanja globalne pandemije. Ova sredstva dostupna su kroz Evropski regionalni razvojni fond (engl. European Regional Development Fund, ERDF) i Kohezioni fond (engl. Cohesion Fund, CF).

Ušteda vremena, novca, ljudskim, materijalnih i prirodnih resursa trebalo bi da kumulativno promeni i stanje svesti prosečnog građanina, čineći ga efikasnim i odgovornim. Takav koncept treba da nas vodi prema novoj 5. industrijskoj revoluciji koja će biti i mnogo više od puke promene industrijskog ambijenta i tehnološkog napretka, nego bi trebala da korenito promeni odnos prema životnoj sredini i planeti uopšte, ali i da ravnomerno i odgovorno rasporedi resurse i time smanji rizik od izbijanja sukoba u svetu u borbi za resurse i uticaj. Sve ovo sadržano je u terminu Društvo 5.0 (engl. Society 5.0).

Pametni gradovi i Pametne tehnologije svoju svrhu pronalaze u kreiranju nekog boljeg sveta za nove generacije koje dolaze.