Ozelenjavanje portfelja EPS

EPS je pokretač u procesu ozelenjevanja naše ekonomije i smanjenju karbonskog otiska Srbije. U 2024. godini Elektroprivreda Srbije će pokrenuti svoju prvu solarnu i prvu vetroelektranu.

Ovi projekti doprineli su sticanju potrebnog znanja i iskustva za nove projekte obnovljivih izvora energije. Pored toga, zahvaljujući revitalizacijama nekih od postojećih hidrelektrana,

EPS je dobio dodatnih 200 miliona kWh čiste električne energije, a planira i revitalizaciju preostalih HE.

Uloga EPS je nezamenljiva i kada su u pitanju dva talasa investicija u zelene elektrane, zaključili su učesnici panel diskusije „Uloga EPS-a u zelenoj energetskoj tranziciji Srbije“, koji je portal Energija Balkana organizovao na štandu EPS-a na Sajmu energetike.

„Od oko 8.000 MW instalisane snage, oko 3.000 MW je instalirano u hidroelektranama, što predstavlja najveći udeo hidroenergije na prostoru bivše Jugoslavije, s obzirom da Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju nešto više od 2.000 MW instalisanih kapaciteta”, rekao je Dragan Stanković, direktor Sektora za održavanje i ulaganje u HE i OIE u EPS AD na panel diskusiji „Uloga EPS u zelenoj energetskoj tranziciji Srbije“, koju je organizovao portal Energija Balkana u okviru 19. međunarodnog Sajma Energetike.

Stanković je podsetio da prema zvaničnim podacima o hidroenergiji naša planeta raspolaže sa više od 40.000 TWh moguće godišnje proizvodnje. Od toga je tehnički iskoristivo 14.000 TWh, a ekonomski 8.000. Svet, međutim, koristi tek pola, a druga polovina je ostala za naredni period.

Ocenjujući da EPS ima mogućnosti za nove hidrogeološke objekte, Stanković je istakao da Srbija ima dva velika sliva – Dunav i Drina. Dunav je iskorišćen više od 60 odsto, a Drina oko 40 odsto. Jedan od potencijala je i Uvac, koji je iskorišćen oko 50 odsto.

„Dunav i Drina bi bili više iskorišćeni da nisu potrebni neki međunarodni dogovori, sa BiH, odnosno Rumunijom. Donji i srednji tok Drine ima veliki potencijal za razvoj.

Imamo Rumuniju sa kojom delimo dve HE, Đerdap 1 i Đerdap 2. Ovih dana je objavljena informacija da će Rumunija i Bugarska raditi projekat Turnu Magurele – Nikopolj, instalisane snage dva puta po 400 MW. Pojavila se i nova informacija, da će Rumunija u okolini Kluža graditi reverzibilnu HE od 1.000 MW. Inače, reverzibilne hidroelektrane (RHE) čine oko 12 odsto ukupnog hidrokapaciteta”, rekao je Stanković.

Dosadašnjim revitalizacijama hidroelektrana Elektroprivreda Srbije je dobila novih 200 miliona kilovat-sati električne energije godišnje. Stanković kaže da EPS planira nastavak modernizacije hidrosektora i priprema revitalizaciju četiri hidroelektrane – Vlasinske HE, Bistrica, Potpeć i Đerdap 2. Dodao je da je za Vlasinske HE obezbeđen grant od WBIF-a od 16 miliona evra, dok je za HE Bistrica odobren grant od 7,5 milona evra. Krajem novembra WBIF zaseda i odlučivaće o grantu od 15 miliona evra, a u toku su dogovori sa Evropskom investicionom bankom (EIB) o finansiranju projekta revitalizaciije HE Potpeć.

Pri kraju je i usvajanje Prostornog plana za projekat izgradnje RHE Bistrica, koji je završen. Nije bilo primedbi okolnih država u pogledu Espoo konvencije. Vode se pregovori sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA) o finansiranju, kako bi se 2026. godine krenulo u razvoj projekta.

„Kada je u pitanju RHE Đerdap 3 resorno ministarstvo je pokrenulo realizaciju projektne dokumentacije. Projektno rešenje iz 1980-ih je menjano. Razmatraju se tri varijante – RHE sa snagom od 1.400 do 2.400 MW, i dve akumulacije, od 18 i čak 500 miliona kubika. To bi bio značajan objekat ne samo za Srbiju već za šire okruženje. Preduslov za njegovu realizaciju su dogovori sa rumunskom stranom. Ne bi trebalo da bude uticaja, ali način eksploatacije bi trebalo da bude uređen”, rekao je Stanković napominjući da bismo brže došli do RHE Bistrica, s obzirom na status dokumentacije.

Izgradnjom vetroparka EPS gradi i kadrove

Velektrana Kostolac je prvi vetropark Elektroprivrede Srbije. Gradi se na zatvorenim odlagalištima.

„Korišćenje zatvorenih odlagališta je praksa koja se primenjuje u inostranim energetskim kompanijama. Odlagališta su pogodna za obnovljive izvore energije, odnosno, za vetroelektrane i solare, posebno ako su rešeni imovinsko-pravni odnosi na parcelama”, rekao je Predrag Đorđević, rukovodilac projekta izgradnje VE Kostolac u Elektroprivredi Srbije.

Ovaj vetropark imaće 20 vetrogeneratora, ukupne snage 66 megavata, jedinične snage 3,3 MW. Projekat uključuje trafostanicu i razvodno postrojenje. Opremu za vetropark isporučuje renomirana kompanija Simens Gamesa. Očekuje se da godišnja proizvodnja električne energije bude oko 187 GWh.

„Vrednost izvođačkih ugovora je 121 milion evra, dok je vrednost investicije 131,5 miliona evra. U okviru projekta izgrađeni su pristupni putevi. Trenutno se izlivaju temelji za vetrostubove, radi se na izgradnji trafostanice i razvodnom postrojenju, kao i unutrašnja kablovska mreže. Očekujemo da Vetroelektrana Kostolac bude na mreži u oktobru 2025. godine”, objasnio je Đorđević.

Preduslov za početak projekta bila je izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koja je usvojena i koja je pokazala da izgradnja vetroparka ne utiče na stanovništvo u zoni izgradnje. Paralelno, EPS je po zahtevu KfW banke izradio i Studiju o pticama i slepim miševima, koja je, takođe, usvojena.

Đorđević je rekao da je oprema obezbeđna iz fabrike Simens Gamesa, vetroegenratori su napravljeni u Španiji, a delovi stubova u Turskoj. Trafostanica i razvodno postrojenje prepušteni su domaćoj previde a i elektrooprema potiče iz Srbije.

„Transport je bio kompleksan. Zadesio nas je problem u Sueckom kanalu, što je produžilo rutu za 8.000 nautičkih milja i povećalo trošak transporta. To su sve izazovi koje nismo mogli da planiramo. Projekat je bio multidisciplinaran. A imali smo i neke paralelne projekte, kao što su brze saobraćajnica do Požarevca, što je bio izazov za vangabaritni transport. Pored toga, imamo projekat Solarne elektrane Petka na istoj lokaciji, zbog čega smo morali da uklapamo termine. Zbog transporta velikim kamionima vodili smo pregovore sa 15-ak vlasnika parcela. Sada je fokus na tome da se izliju temelji, sve u skladu sa termin-planom, a rok za to je 12. decembar. Beton mora da odleži oko 40 dana, nakon toga će izvođač imati otvorenu poziciju da mobiliše ljude koji se bave montažom stubova. Visina stubova je 114,5 metara, plus vetrogeneratori i elise. Visina će biti 179 metara. Rizik je što ulazimo u nestabilan vremenski period. Kiša i sneg nas neće omesti, ali košava može da uspori ili zaustavi radove na par dana. Drugi segment elektrane ne može da se radi bez trafostanice, razvodnog postrojenja i unutrašnje kablovske mreže. To je potrebno da bi se sprovelo sukcesivno ispitivanje generatora. Elektrana može da se pusti u probni rad iako nisu sve generatori završeni”, naveo je Đorđević.

Prilikom puštanja u rad i izdavanja sertifikata o preuzimanju stupa na snagu garantni period od tri godine. Elektrana treba da se održava, potrebni su preventivni pregledi, tako da je potpisan 10-godišnji ugovor o održavanju sa Simens Gamesom. Ova firma ima obavezu da radi servisno održavanje.

Ovo je prva elektrana ovog tipa koju gradi EPS, tako da treba iskoristiti tih 10 godina da se osposobi dovoljan broj kadrova, koji bi preuzeli održavanje elektrane.

„VE Kostolac školski je primer projekta koji je razvijen u EPS, od ideje do realizacije. Stručnjaci u EPS sada više znaju nego pre tri godine. Ovo znanje može da se primeni na bilo koji drugi projekat – rudarski, hidro ili solare”, zaključio je Đorđević.

U TE-KO Kostolac može se izgraditi 1.000 MW solarnih kapaciteta

Jovan Tošić, rukovodilac projekta Solarne elektrane Petka navodi da je ova solarna elektrana, snage 9,95 MW, projektovana na prostoru postojećeg odlagališta kopa Ćirikovac. U pitanju je EPS-ovo zemljište, tako da nije bilo problema sa eksproprijacijom. SE se sastoji od 18.725 modula. Moduli su integrisane ćelije, a grupisanjem modula dobija se panel. SE Petka imaće 585 panela.

Tošić objašnjava da je korisno iskustvo optimizacije zemljanih radova i da je vrlo bitno da se bilansira ispkopavanje i nasipanje, jer se na taj način štedi novac za odvoz materijala. Takođe, veoma su bitne pristupne saobraćajnice, jer je potrebno da stigne mnogo opreme, na primer više od 100 kilometara kablova.

„Važan je dobar put, jer tako manje zavisimo od vremenskih uslova, pri dopremanju opreme”, ukazao je Tošić.
Govoreći o period kada SE Petka počne da radi Tošić je istakao pitanje diskontinualne proizvodnje energije.

„Ako u trenutku proizvodnje ta električna energija možda nije potrebna u elektroenergetskom sistemu tada može da uskoči skladište. Sada imamo samo nekoliko pouzdanih vidova skladištenja energije – reverzibilne hidroelektrane, hidroukumulacije i baterije”, objasnio je Tošić.

U Ogranku TE-KO Kostolac postoji mogućnosti za izgradnju 1.000 MW kapaciteta solarnih elektrana na devastiranim površinama, što je, kako je naveo Tošić, kapacitet koji može proizvesti 1.300 GWh električne energije godišnje.
„Završetak radova na SE Petka očekuje se 20. februara (naredne godine) u skladu sa ugovorom. Nakon toga sledi primopredaja. Konsturkcija je stigla iz Ukrajine i radi se montaža, svi moduli i invertorski sistemi su na terenu. Ako nas posluži vreme, stižemo sve na vreme”, rekao je Tošić.

Ovaj stručnjak je istakao i značaj RHE u odnosu na baterijska skladišta.

„Kada je reč o reciklaži baterija, njihov vek eksploatacije je 20 do 25 godina, a posle one postaju opasan otpad, za čiju reciklažu će morati da se plaća – ako kod nas ne postoji centar za reciklažu. Stoga su RHE najbolji način skladištenja energije. EPS je naručio studiju, koju sprovode Energoprojekt i Građevinski fakultet, kojom je identifikovano 96 lokacija za RHE u Srbiji”, istakao je Tošić.

Colić: EPS stožer u oba velika talasa investicija u OIE

Miloš Colić, direktor kompanije New Energy Solutions, inače predsedavajući Upravnog odbora OIE Srbija, podsetio je da smo 2023. godine imali COP28 na kome je postavljen cilj da će se OIE udvostručiti do 2030. godine.
„Ne vidim na našem mikronivou da idemo tim putem niti potrebnim tempom.

Imamo perspektivu koja je vezana za više stvari, tu je CBAM, koji će imati velike reperkusije i veliki uticaj na sve kompanije. Treba da težimo jedinistvenom karbonskom tržištu”, rekao je Colić, ističući da je lično „promoter zelene ekonomije, uzimajući u obzir interese ljudi i kompanija”.

Ocenio je da OIE Srbija i EPS dele iste vrednosti i da idu u istom pravcu.

„EPS ima motor, a mi imamo veslo, koje pomaže da naša zemlja bude zelenija i da se smanji karbonski otisak. EPS je bio stožer u oba velika talasa investicija u OIE. Potpisao je ugovore sa svim elektranama koje su dobile fid-in tarife. I elektrane koje su pobedile na aukcijama potpisale su ugovore sa EPS-om. Menadžment EPS-a želi više zelene energije i napravio je dobre uslove za pobednike aukcija”, rekao je Colić.

Pohvalio se da je VE Pupin stavljena pod napon pre tri nedelje i da se ove nedelje očekuju prvi megavati. A to je, kako je istakao, za manje od godinu dana od potpisivanja ugovora sa izvođačem. Ocenio je da je i ovde važna uloga EPS-a.

„Vidimo da u Kostolačkom basenu imamo 1.000 MW potencijala iz solara. To podržavam, ozelenjavanje portfelja EPS vidim kao unapređenje klime za zelene investicije. Ovo su brze, jednostavne investicije u odnosu na druge investicije u energetici. Treba da težimo stvarima kao što je strateško partnerstvom sa UGT Renewables. Na primer, HEP je kupio projekat u Hrvatskoj. Voleo bih da vidim da EPS kupi neki projekat od developera. Imamo 8.000 MW zahteva u prenosu. Kad EPS ima znanja, može da napravi specijalnu jedinicu, koja gleda šta je dostupno na tržištu. Zašto strani investitor da uzme projekat koji je dobar, ako EPS ima kapacitet”, poručio je Colić.

Govoreći o RHE ovaj stručnjak za OIE je rekao da jedva čeka da vidi neke konkretne datume i da će to biti game changer.

„Imamo baterije na nivou Uredbe o isporuci električne energije. U toku su izrade studije za 4.000 GW instalisane snage. Svi investitori su u obavezi da instaliraju ili zakupe proporcionalni iznos baterije. Daju po 100 miliona evra bankarskih garacnija, da će ih izgraditi. Problem sa baterijama je što zakonska regulativa nije dorečena. Što ne znamo prihodovnu stranu. Ako se sve ovo izgradi imaćemo više baterija nego Nemačka. EPS je kičma našeg energetskog sistema, on je neophodan. Moramo da vidimo kako može da se izgradi tržište pomoćnih usluga. Baterije će biti najnovije tehnologije, ne samo da se predaje energija kada je višak i uzima kada je manjak. Obezbeđuju ostvarivanje novih poslovnih modela. Biznis sa baterijama je poseban biznis, treba da bude servis kao što je u Velikoj Britaniji i Grčkoj”, istakao je Colić.

Reciklaža u OIE

Tokom diskusije, posetioci su podržali ideju da se otvori tržište primarne i sekundarne regulacije. Na pitanje o skladištenju otpada, Colić je objasnio da nije tehnološki osmišljena potpuna reciklaža lopatica, dok za solare to napreduje.

„Ovde pričamo o periodu od 30 godina – na dobrom smo putu. Takođe, postoji i opcija sa sekundarnu upotrebu tih stvari, na primer za lampe, nameštaj. Tu imamo cirkularnu ekonomija”, rekao je Colić.

Tošiće je objasnio da solarni paneli nisu opasan otpad, da nemaju zračenja, hemije… da mogu da se melju i koriste u građevinskoj industriji.

19. Međunarodni sajam energetike i 20. Sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ecofair održavaju se na Beogradskom sajmu od 14. do 16. oktobra. Ovogodišnji sajmovi pod sloganom „Poruka je u prirodi“ okupili su više od 50 domaćih i stranih izlagača, kao i stručnjake, kompanije, investitore i donosioce odluka iz različitih sektora energetske industrije.

Snimak sa konferencije možete pogledati OVDE

Izvor: Energija Balkana