Osnovni propisi i privredna društva

Odličan poslovni savetnik Privredne komore Srbije, za sve koji žele da započnu svoj posao i kao podsetnik za one koji već posluju u okviru svoje kompanije.

Privredna društva

Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS” br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015)
Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS” br. 99/2011, 83/2014)
Zakon o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS” br. 104/09)
Uredba o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS” br. 54/2010)

Definicija: Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Delatnost: Društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji a može obavljati i druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene. Posebnim zakonom može se usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti, uz izdavanje prethodnog odobrenja nadležnog organa.

Imovina i kapital: Zakon određuje da imovinu društva čine stvari i prava u vlasništvu društva , kao i druga prava društva, da je neto imovina (ili kapital) razlika između vrednosti imovine i obaveza društva, a da je osnovni kapital novčana vrednost upisanih uloga u društvo, odnosno samo ona vrednost upisana u Registar.
Ulozi u društvu mogu da budu novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima.

Ortačko društvo

Ortačko društvo osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica (ortaka), koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Ako ugovor o osnivanju ili drugi ugovor ortaka sadrži odredbu o ograničenju odgovornosti ortaka prema trećim licima, ta odredba nema pravno dejstvo.

Ulog ortaka u ortačko društvo može biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili uslugama, pri čemu su ulozi jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Svaki član ortačkog društva ima ovlašćenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanju društva (poslovođenje), osim ako je ugovorom ortaka određeno da poslovođenje ostvaruje jedan ili više ortaka. Tada ostali ortaci nemaju pravo na poslovođenje. Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društva mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
U slučaju smrti ortaka, njegov udeo se ne nasleđuje već se raspoređuje srazmerno na preostale ortake, ako ugovorom o osnivanju nije određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima.

Komanditno društvo

Komanditno društvo je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva (komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor). Na komanditno društvo primenjuju se odredbe o ortačkom društvu, ako zakonom nije drugačije uređeno.

Ulog komanditora u komanditno društvo može biti novčani i nenovčani, uključujući i izvršeni rad i usluge u komanditnom društvu.
Komplementari, jedan ili više njih, vode poslove društva i zastupaju ga.
Raspodela dobiti i snošenje gubitka među članovima komanditnog društva vrše se srazmerno procentu udela u društvu.
Komanditor odgovara kao i komplementar ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime komanditnog društva.

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Društvo sa ograničenom odgovornošću osniva jedno ili više fizičkih i/ili pravnih lica koja imaju udeo u osnovnom kapitalu društva, s tim da ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze društva, već samo društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Vlasnici udela mogu odgovarati za obaveze društva svojom imovinom, u slučaju zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti.

Članovi društva svoje međusobne odnose u društvu, kao i odnose sa društvom uređuju slobodno, ako zakonom nije drugačije uređeno. Osnivački akt društva menja se običnom većinom glasova svih članova, ako osnivačkim aktom nije predviđena veća većina.

Ulog u društvo može biti novčani ili nenovčani, ali ne u radu ili u uslugama. Svojstvo člana društva stiče se danom registracije vlasništva nad udelom, u skladu sa zakonom o registraciji. Na isplatu dobiti članovima društva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o isplati dividende akcionarima.

Minimalni osnovni kapital iznosi 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos za društva koja obavljaju određene delatnosti. Novčani i nenovčani ulog prilikom osnivanja društva mora se uplatiti, odnosno uneti, u roku određenom u osnivačkom aktu, a taj rok ne može biti duži od pet godina.

Upravljanje društvom: jednodomno (skupština i jedan ili više direktora) ili dvodomno upravljanje (skupština, nadzorni odbor i jedan ili više direktora). Osnivačkim aktom određuje se da li je upravljanje jednodomno ili dvodomno, broj direktora, većina potrebna za donošenje odluka skupštine i drugo. U jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini član društva.

Akcionarsko društvo

Akcionarsko društvo osniva jedno ili više fizičkih i/ili pravnih lica, akcionara, a osnovni kapital društva podeljen je na akcije. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučaju zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.

Akcionarsko društvo može biti javno (ono koje je emitovalo hartije od vrednosti) i nejavno.

Akcionari koji osnivaju društvo potpisuju osnivački akt i prvi statut društva. Osnivački akt akcionarskog društva se ne menja. Statut i njegove izmene i dopune donosi skupština običnom većinom glasova svih akcionara sa pravom glasa, osim ako je veća većina predviđena statutom.

Ulog u akcionarsko društvo može biti novčani i nenovčani (u stvarima i pravima, ne može biti u radu ili u uslugama) i izražava se u dinarima.

Minimalni osnovni kapital za osnivanje akcionarskog društva iznosi 3.000.000,00 dinara, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos. Pre registracije društva, akcionari su dužni da uplate odnosno unesu uloge koji predstavljaju najmanje 25% osnovnog kapitala, pri čemu uplaćeni iznos novčanog dela osnovnog kapitala ne može biti niži od iznosa minimalnog osnovnog kapitala. Novčani i nenovčani ulog prilikom osnivanja društva ili povećanja kapitala moraju se uplatiti, odnosno uneti, u roku određenom u osnivačkom aktu odnosno odluci o povećanju kapitala, a taj rok za javno akcionarsko društvo ne može biti duži od dve godine.

Nominalna vrednost jedne akcije ne može biti niža od 100 dinara.
Akcije mogu biti obične (daju akcionaru pravo na učešće i glasanje na skupštini, isplatu dividende, učešće u raspodeli likvidacionog ostatka ili stečajne mase, preče sticanje običnih akcija i drugo u skladu sa zakonom i statutom) i preferencijalne (daju akcionaru jedno ili više povlašćenih prava utvrđenih statutom i odlukom o izdavanju).

Upravljanje društvom: jednodomno (skupština i jedan ili više direktora) ili dvodomno (skupština, nadzorni odbor i izvršni odbor, koji čini jedan ili više izvršnih direktora). Statutom se određuje da li je upravljanje jednodomno ili dvodomno. Skupštinu čine svi akcionari društva.

Direktor može biti svako poslovno sposobno lice, uz ograničenje da lice ne može biti direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava i ograničenje vezano za krivična dela protiv privrede i mere bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti.

Javno akcionarsko društvo ima odbor direktora, koji se sastoji od najmanje tri direktora; broj neizvršnih mora biti veći od broja izvršnih direktora; najmanje jedan neizvršni direktor istovremeno je i nezavisan od društva (nezavisni direktor). Odbor direktora javnog akcionarskog društva obavezno obrazuje komisiju za reviziju, a može obrazovati i druge komisije u skladu sa potrebama društva, ako je to predviđeno statutom.

Preduzetnik

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je, kao takvo, registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, i u tu imovinu ulazi i imovina koja se stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti.

Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu, poslovođi. Poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
Preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva. Nakon gubitka svojstva preduzetnika brisanjem iz registra i registracije osnivanja privrednog društva, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti preduzetnika do trenutka brisanja iz registra.

Ogranak i predstavništva

Ogranak privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica. Ogranak u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva, koje neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.

Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo, koji može obavljati prethodne i pripremne radnje, u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica i može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja. Strano privredno društvo odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavništva.

Poslovno udruženje

Poslovno udruženje je pravno lice koje osnivaju dva ili više privrednih društava ili preduzetnika, radi postizanja zajedničkih interesa.

Poslovno udruženje ne može obavljati delatnost radi sticanja dobiti, već samo radi postizanja zajedničkih interesa svojih članova.
Na pitanja u vezi sa poslovnim udruženjima koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje položaj udruženja.

Povezivanje i vrste povezanih društava

Društva se mogu povezivati putem učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom), putem ugovora (društva povezana ugovorom) i putem kapitala i ugovora (mešovito povezana društva).

Zabranjeno je povezivanje društava suprotno propisima o zaštiti konkurencije.

Grupa društava (koncern) postoji kada kontrolno društvo, pored upravljanja zavisnim društvima, obavlja i druge delatnosti.

Holding je društvo koje kontroliše jedno ili više društava i koje za isključivu delatnost ima upravljanje i finansiranje tih društava.

Društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu su društva od kojih svako od tih društava, poseduje značajno učešće u kapitalu drugog društva.

Zakon o privrednim društvima ( „Službeni glasnik Republike Srbije” broj 36/2011 i 99/2011.), primenjuje se od 1. februara 2012. godine, osim odredaba člana 344. stav 9. odnosno, davanje punomoćja za glasanje elektronskim putem kod javnog akcionarskog društva i kaznenih odredbi u vezi sa tim iz člana 586. stav 1. tačka 8, koje se primenjuju od 1. januara 2014. godine. 

Izvor: Časopis Industrija